Uz upozorenja na mogući rat sa Rusijom u narednim godinama, evropske članice NATO-a već preduzimaju korake da ojačaju svoju odbranu u slučaju da ruske trupe kroče na teritoriju alijanse.
"Rusija se sprema za rat sa Zapadom", rekao je krajem novembra Bruno Kal, šef nemačke obaveštajne službe. Međutim, Kal je upozorio da se ne očekuje veliki napad na teritoriju NATO-a, ali da bi Moskva mogla da pribegne ograničenoj invaziji ili intenziviranju taktike hibridnog ratovanja kako bi testirala odlučnost alijanse.
NATO se sprema za oba scenarija: totalni rat i suptilnije tehnike destabilizacije u zemljama članicama alijanse.
Testiranje kohezije NATO-a
"Rusija ima više opcija da testira koheziju alijanse", rekao je general-potpukovnik Jirgen-Joachim von Sandrart, bivši šef NATO multinacionalnog korpusa severoistok u Poljskoj, neposredno pre nego što je napustio funkciju u novembru. Hitnost situacije je sada jasna među vojnim i političkim liderima. Komesar Evropske unije za odbranu Andrijus Kubilijus upozorio je u septembru da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da bude spreman za sukob sa NATO i EU u roku od šest do osam godina.
Estonski obaveštajci su upozorili da NATO može očekivati "masovnu sovjetsku vojsku" u narednoj deceniji ako Rusija uspešno reformiše svoju vojsku. Iako bi takva vojska bila "tehnološki inferiorna" u odnosu na NATO, njena "vojna moć bi bila značajna". Kubilijus je naglasio da NATO mora ozbiljno da shvati ova upozorenja i da se hitno pripremi.
Baltička i istočna Evropa u prvim redovima
Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je Švedsku i Finsku da se pridruže NATO-u, značajno proširivši granicu alijanse sa Rusijom. NATO sada nastoji da poveća potrošnju za odbranu iznad cilja od 2% BDP-a, ali mnoge evropske zemlje istorijski nisu uspele da postignu taj cilj.
Zemlje na istočnoj granici NATO-a prednjače u jačanju odbrane. Baltik – Letonija, Litvanija i Estonija – već su potpisali sporazume o jačanju zaštite svojih granica sa Rusijom i Belorusijom, ključnim saveznikom Moskve. Estonija je najavila izgradnju mreže bunkera, dok Litvanija podiže prepreke poput "zmajevih zuba" da bi zaustavila tenkove.
Poljska, suočena sa pretnjama iz Kalinjingrada i Belorusije, ulaže više od 2,5 milijardi dolara u projekat "Istočni štit", najveću operaciju jačanja svoje istočne granice od 1945. godine.
Civilna odbrana u fokusu
Pripreme nisu samo vojne. Švedska, Finska i Norveška objavile su vodiče za građane šta da rade u slučaju rata, dok Litvanija planira da potroši 12 milijardi evra na izgradnju skloništa do 2025. godine. Nemačka je počela da pravi spisak skloništa za civilnu upotrebu, a Letonija priprema 5.000 podzemnih objekata za smeštaj građana.
Baltik i istočna Evropa ističu potrebu za jačom protivvazdušnom odbranom. Mađarska je već instalirala sisteme kontrole vazdušnog prostora na severoistoku zemlje, dok saveznici iz NATO-a razvijaju integrisane sisteme vazdušne i raketne odbrane, učeći iz iskustva ruske agresije na Ukrajinu.
Zapadna Evropa zaostaje
Dok su Poljska, Baltik, Finska i Švedska značajno povećale ulaganja u odbranu, zapadnoevropske zemlje deluju sporije. Velika Britanija, Francuska i Nemačka tek planiraju da dostignu cilj NATO-a od 2% BDP-a, dok su Estonija, Litvanija i Poljska već daleko iznad tog praga.
Admiral Rob Bauer, najviši vojni zvaničnik NATO-a, upozorio je da evropska industrija mora biti spremna za ratne scenarije. "Iako vojska dobija bitke, ekonomije pobeđuju u ratovima", zaključio je Bauer.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO/J.D.)
E, ovo je Partizan! Treća pobeda u nizu, zagrmela je Arena i rasterala Litvance
Crvena zvezda - TSC uživo: Sevnuo Elšnik, ovo je gotovo!
Partizan ubedljiv pod novim trenerom: Tri gola, "bomba" Zubairua i minuti za dvojicu omladinaca u Humskoj!
Ko je to otpisao Partizan? Crno-beli sa tri pobede napravili veliki skok na tabeli Evrolige!
"Prodala si dušu đavolu": Trinkijeri šokirao novinarku u Beogradu, poznata je sa Obradovićevih konferencija!