Porodica Asad, koja je vladala Sirijom više od 50 godina, u nedelju je krenula ka svom kolapsu, pri čemu su pobunjeničke snage proglasile kontrolu nad Damaskom, dok je sudbina predsednika Bašara el Asada ostala nepoznata. Ovi događaji izazvali su slavlje među dugogodišnje potlačenim stanovništvom, ali i zabrinutost zbog potencijalnog uticaja sloma režima na ceo region.
Pobunjeničke snage ušle su u glavni grad preko noći, nešto više od nedelju dana nakon što su pokrenule ofanzivu koja je munjevito prošla kroz najveće gradove Sirije. Prema rečima dvojice sirijskih bezbednosnih zvaničnika, Asad je pobegao u ranim jutarnjim satima u nedelju, a njegovo odredište ostalo je nepoznato, piše VSJ.
Vlada je preživela više od deceniju građanskog rata i ekonomsku krize, ali je njena snaga oslabila pod pritiskom brzo napredujućih različitih pobunjeničkih grupa koje su dolazile sa severa, juga i istoka.
Dramatičan obrt
Borbe predstavljaju najnoviji dramatični preokret u nizu međusobno povezanih sukoba koji potresaju Bliski istok više od godinu dana, a koji datiraju od napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, što je izazvalo rat u pojasu Gaze, koji se zatim proširio na Liban i Iran.
Asad je postao žrtva ratova u Libanu i Ukrajini, koji su iscrpili snage Rusije i Hezbolaha, koji podržava Iran, dva ključna saveznika čija je vojna podrška godinama održavala porodicu Asad na vlasti.
Iran, Rusija, Turska, Izrael, arapske zemlje i SAD, koje imaju najmanje 900 vojnika u Siriji, pažljivo prate događaje, zabrinuti da bi brzi kolaps režima bez plana za nasledstvo mogao da stvori opasan vakuum sa potencijalnim širenjem sukoba na susedne zemlje.
Ofanzivu koja je dovela do pada režima pokrenula je grupa Haiat Tahrir al-Šam, koju SAD označavaju kao teroristička organizacija, a koju predvodi Abu Mohamed al-Džavlani, ranije povezan sa Islamskom državom i Al-Kaidom. Džavlani je prekinuo te veze i obećao da će zaštititi versku i etničku raznolikost Sirije, ali nije jasno koliko je njegova transformacija stvarna.
Asadova porodica je bila omražena, ali je decenijama održavala krhku ravnotežu moći u zemlji podeljenoj sukobima između rivalskih pobunjeničkih grupa i spoljnim pritiscima Turske, Rusije i Irana. Poslednjih dana susedne zemlje su požurile da ojačaju svoje granice kako bi sprečile širenje sukoba. Izrael je saopštio da jača svoje snage na Golanskoj visoravni, teritoriji koja se graniči sa Sirijom i koju je okupirao od 1967. godine.
Iako mala i siromašna, Sirija je odigrala ključnu ulogu u međusobno povezanim regionalnim sukobima. Bio je to kanal za snabdevanje Hezbolaha oružjem i omogućila je iranski uticaj na granice Izraela. Takođe je skladištila i koristila hemijsko oružje, za koje se sada strahuje da bi moglo pasti u pogrešne ruke.
Asad je trebalo da se obrati naciji u subotu u 20 časova po lokalnom vremenu, ali govor nije održan. Njegova lokacija nije mogla biti utvrđena. Zvaničnici bliski sirijskoj vladi sakrivali su se od borbi u Damasku dok pobunjenici preuzimaju kontrolu nad prestonicom.
"Proglašavamo Damask slobodnim od tiranina Bašara al Asada", rekao je potpukovnik Hasan Abdul Gani iz pobunjeničke vojne komande u objavi na društvenim mrežama u nedelju rano ujutru.
Samo nekoliko sati ranije, u subotu, pobunjenici su objavili da su zauzeli Homs, grad sa 800.000 stanovnika koji je predstavljao ključan prolaz do Asadovog uporišta na sirijskoj obali, gde Rusija ima vojne baze.
Izbeglice slave
Sirijci u egzilu, koji su pobegli od građanskog rata, slavili su pad režima. Snimak iz Homsa pokazuje kako stanovnici vezuju omču oko statue Asadovog oca Hafeza al-Asada, koji je vladao Sirijom tri decenije, i ruše je.
Režimske snage su tvrdile da su uspostavile neprobojni bezbednosni kordon oko Damaska, ali se on brzo raspao pod pritiskom sa severa, gde je ušao Hajat Tahrir al-Šam, i juga, gde su se druge pobunjeničke grupe pozicionirale u predgrađu prestonice.
"Uspeli smo, pobedili smo. Konačno smo slobodna zemlja", rekao je za VSJ Abdulkafi Alhamdo, nastavnik engleskog iz Alepa koji se nedavno vratio u grad nakon što ga je napustio 2016. godine.
Dok su pobunjenici napredovali ka Homsu, sirijski bezbednosni agenti su spalili dokumente na krovu glavne obaveštajne zgrade pre nego što su je napustili, rekao je Rim Turkmani, čiji su prijatelji u gradu svedočili događajima sa svojih balkona.
Pobunjenici su oslobodili stotine zatvorenika iz zatvora nazvanog "ljudska klaonica" nakon što su zauzeli objekat na putu za prestonicu. Prema podacima Amnesti internešenela, čak 13.000 ljudi pogubljeno je u ozloglašenom zatvoru Sajdnaja u prvih šest godina nakon pobune 2011. godine. Mnogi drugi su ubijeni nakon višestrukih mučenja i sistematskog uskraćivanja hrane, vode i lekova.
Duga istorija
Protesti protiv Asada počeli su sa Arapskim prolećem 2011. i prerasli u otvoreni građanski rat, sa više strana koje se bore za kontrolu nad delovima zemlje. Iran i Rusija su 2015. pomogli Asadu da uguši pobunu vazdušnim napadima i posredničkim snagama.
I Iran i Rusija signalizirali su Asadu da ovaj put ne mogu ili neće intervenisati, rekli su izvori upoznati sa porukama. Istovremeno, prema jednom izvoru, pobunjenici Hajat Tahrir al Šam, sa 25.000 boraca, ne deluju kao da imaju kapacitet da kontrolišu i upravljaju velikim teritorijama koje su osvojili poslednjih dana.
"Možemo da vidimo veliku, brzu pobedu, a zatim i početak problema", rekao je jedan zapadni diplomata fokusiran na Siriju, ukazujući na frakcijske sukobe u Libiji od svrgavanja Moamera Gadafija 2011.
Ministri inostranih poslova Rusije, Irana i Turske sastali su se na marginama konferencije u Kataru kako bi razgovarali o diplomatskom rešenju borbi kako su različite pobunjeničke snage napredovale.
Sa povlačenjem režimskih snaga, Rusija bi mogla da se fokusira na postizanje sporazuma o zadržavanju dve baze na obali Sredozemnog mora, što joj omogućava da projektuje moć širom regiona, rekao je Majkl Kofman, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, američkog istraživačkog centra.
Turska, članica NATO koja podržava pobunjenike i koja je prethodno slala svoje trupe preko granice, mogla bi značajno da ojača svoj uticaj u Siriji.
Na sastanku u Kataru pokušano je da se postigne dogovor između Rusa, Iranaca i Turaka o podeli teritorije nakon pada Asada. Na pitanje o američkom stavu, portparol Stejt departmenta je rekao da bi američke trupe trebalo da ostanu na severoistoku Sirije kako bi pomogle u borbi protiv Islamske države i pomogle Sirijcima da osvoje ono što je potrebno za život.
Katarski premijer šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani rekao je da postoji hitna potreba da se osmisli politički okvir za razvoj događaja u Siriji.
"Naša briga je da će nas ovo vratiti u stare cikluse unutrašnjeg nasilja, građanskog rata, a to je ono što je stvarno zapretilo integritetu, teritorijalnom integritetu države Sirije", rekao je on na godišnjem forumu za kreiranje politike u Kataru, saveznika SAD koji je takođe blizak Turskoj i koji je naoružao neke sirijske pobunjeničke grupe i održava odnose sa Iranom i Rusijom.
BONUS VIDEO:
Partizan razbijen u Atini: Crno-beli nemoćni pred šampionom Evrope!
2 povećanja plate za prosvetare u 2025: Oglasio se Miloš Vučević nakon sastanka sa predstavnicima sindikata
"Hoće li mi neko nešto reći, je l' ovako normalno?": Željko Obradović u čudu na konferenciji, Grk mu se izvinjavao
Naravno da ću za Hrvatsku da navijam, svi majčini su mi Hrvati! Đoković otvorio dušu, zna da mu u Srbiji zameraju
Velika briga za Crvenu zvezdu: Mesec dana bez igrača koji je počeo skoro svaki meč