Slušaj vest

Nemački parlament Bundestag uskratiće poverenje Vladi socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca čime će utrti put za nove izbore. Šta još čeka Nemačku narednih sedmica?

Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) podneo je prošle srede predsednici Bundestaga Berbel Bas zahtev za glasanje o poverenju njegovoj vladi. Time započinje proces koji vodi ka prevremenim izborima 23. februara. Dani koji slede doneće značajne promene u nemačkoj politici i zvanično otvoriti predizbornu kampanju.

Ovog ponedeljka Bundestag glasa o poverenju Vladi Olafa Šolca, koje je kancelar zatražio nakon raspada semafor-koalicije, to jest nakon raskola Socijaldemokrata i Zelenihsa jedne, i Liberalasa druge strane. Nema sumnje da će Šolcovoj Vladi biti izglasano nepoverenje te da će se otvoriti put ka novim izborima.

U utorak i zvanično počinje izborna kampanja. Odgovarajući odbori Socijaldemokrata, Demohrišćanai Liberala planiraju da usvoje i objave izborne programe.

U sredu i četvrtak Šolc putuje u Brisel, gde se održavaju konsultacije o Ukrajini i samit EU. Istovremeno, nemački parlament Bundestag ima radnu sedmicu i zaseda do petka.

Posebna procedura

Pitanje poverenja Vladi retko se postavlja u Nemačkoj. U posleratnoj istoriji postavljeno je samo pet puta. Stoga je proces specifičan.

Najpre će Šolc govoriti oko 25 minuta i obrazložiti zašto pokreće pitanje poverenja. Sledi dvosatna rasprava, u kojoj će govoriti predstavnici svih poslaničkih klubova i grupa. Onda će biti održano poimenično glasanje o poverenju.

Nakon što se Šolcu izglasa nepoverenje, otići će u dvorac Belvi kako bi od nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera zatražio raspuštanje Bundestaga i raspisivanje novih izbora.

Kako će izgledati izborni programi stranaka?

Iako konačni izborni programi još nisu usvojeni, postoje nacrti koji pokazuju na koje će se teme stranke fokusirati. U nacrtu programa demohrišćanskih stranaka stoji, na primer, ukidanje socijalne pomoći (Bürgergeld), vraćanje migranata sa granice, poreska rasterećenja i radikalni preokret u privrednoj politici.

Olaf Solc.jpg
Profimedia/IMAGO 

SPD se zalaže za poboljšanja za mlade porodice, stabilan nivo penzija i popuštanje dužničke kočnice. Zeleni su se, pored klimatskih ciljeva i rasterećenja za preduzeća, fokusirali na takozvani klimatski dodatak. To je novčana pomoć koja se isplaćuje kako bi se ublažili rastući troškovi energije, hrane i života uopšte.

Alternativa za Nemačku želi da napusti EU, ukinuti evro i dozvoliti abortuse samo u izuzetnim slučajevima. Levica se zalaže za socijalnu pravdu, zaštitu klime i mirovnu politiku.

O čemu će Bundestag još odlučivati?

Čak i kada se Olafu Šolcu izglasa nepoverenje i zatraži raspuštanje parlamenta, Bundestag će ostati funkcionalan. Sledeće sedmice planirano je izglasavanje Zakona o boljoj zaštiti Ustavnog suda od političkog uticaja, a vodiće se i rasprava o misijama Bundesvera u inostranstvu. Pre izbora trebalo bi da bude usvojen i Zakon o poreskim olakšicama.

Liberali nameravaju da zajedno sa Socijaldemokratama i Zelenima izglasaju Zakon o daljem poreskom rasterećenju na dohodak i zaradu za fizička lica i preduzeća, uprkos raspadu vladajuće koalicije.

Od 27. do 31. januara održaće se verovatno poslednja kompletna sedmica zasedanja Bundestaga pre izbora, dok su za 10. i 11. februar planirana još dva dodatna dana zasedanja.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija ŠTA ZA SRBIJU ZNAČI DOLAZAK ŠOLCA U BUNDESTAG? Novi kancelar 40 godina nosi istu torbu, a evo šta ga RAZLIKUJE OD MERKELOVE

(DW/Mondo/U. M.