"Putin nas nikad ne bi napustio, a onda...": Hvalili se da će postati ruska Švajcarska, sad su u totalnom kolapsu

Stanovnici otcepljenog moldavskog regiona Pridnjestrovlja, njih 350.000, suočava se sa energetskom krizom koja je paralisala industriju, ostavila stambene blokove u sovjetskom stilu bez grejanja i tople vode i postavila pitanja o opstanku ruskofonske enklave. Situacija je toliko ozbiljna da je predsednik regiona Vadim Krasnoselski - lider entiteta koji ne priznaje nijedna država, pa ni Rusija - pokušao da smiri stanovništvo rečima: "Nećemo dozvoliti društveni kolaps".

Moldavski premijer Dorin Recean, čija zemlja već dugo zahteva da region odustane od svojih pretenzija na državnost, optužio je Rusiju da je izazvala "humanitarnu krizu".

"Rusija pokazuje neizbežan ishod za sve svoje saveznike: izdaju i izolaciju", rekao je Recean u petak.

Aleksandru Flenčea, bivši zamenik premijera Moldavije zadužen za reintegraciju Pridnjestrovlja, smatra da Rusija još nije spremna da napusti region.

"Spremnost Rusije da dozvoli da se Pridnjestrovlje zamrzne bez gasa i njen glavni izvor prihoda pokazuje koliko su ozbiljni problemi u tom regionu. Čitav model Pridnjestrovlja je zasnovan na besplatnom ruskom gasu. Ako nema besplatnog gasa, ceo sistem se urušava, nema ga", rekao je on.

Moldavija, koja je takođe ostala bez ruskog gasa, poslednjih nedelja je prešla na skuplje alternative, uključujući struju iz Rumunije. To je Moldaviji omogućilo da pobegne od hladnoće, ali je udvostručilo cenu struje za potrošače, što bi moglo da ima visoku političku cenu za prozapadnu vladu na predstojećim izborima.

"Rusija pokušava da zadrži Moldaviju u sivoj zoni, što bi moglo rezultirati izborima koji će dovesti na vlast drugačiju vladu", rekao je Vladislav Kulminski, bivši vladin zvaničnik i član Instituta za strateške inicijative.

"Putin nas nikada ne bi napustio"

Policijska država sa sopstvenom valutom i pasošima – i uspešan fudbalski klub koji finansiraju lokalni tajkuni – Pridnjestrovlje ima dobro razvijenu bezbednosnu službu, dodatno ojačanu ruskim prisustvom, i uložilo je velike napore da kontroliše informacije koje stižu do stanovništva. Pridnjestrovski mediji optužuju Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države i vladu Moldavije za zaustavljanje isporuke gasa. Strogo su zabranjeni šaputanja da bi za ovo mogao biti odgovoran i ruski predsednik Vladimir Putin. Čini se da medijska kampanja funkcioniše.

"Putin nas nikada ne bi napustio", rekao je Grigorij Kravatenko, stanovnik Bendera, industrijskog grada na granici sa teritorijom koju kontroliše Moldavija. Na pitanje da li bi Pridnjestrovlje moglo bolje da funkcioniše sa manje bliskim vezama sa Moskvom, on je dodao: "Mi nismo za Rusiju. Mi nismo za Moldaviju. Mi nismo za Ukrajinu. Mi smo za sebe i svi patimo".

Gasne peći su radile još neko vreme nakon što je 1. januara prekinuto snabdevanje zahvaljujući gasu koji je ostao u cevima. Ali sada i oni počinju da otkazuju. Julija, stanovnica Pridnjestrovlja, rekla je da veruje da će Rusija uskoro priskočiti u pomoć.

"Naravno da nas neće pustiti da umremo", rekla je.

Hvalili su se da će postati ruska Švajcarska

Kada se Pridnjestrovlje, najprosperitetniji deo Moldavije dok su obe bile deo Sovjetskog Saveza, prvi put otcepilo da bi stvorilo odmetnutu državu ranih 1990-ih, region se hvalio da će postati ruska verzija Švajcarske – ponosno nezavisno utočište od nemira koji je zahvatila osiromašenu Moldaviju.

Ovaj region postao je model za napore Rusije da održi uticaj u bivšim sovjetskim zemljama podržavanjem separatista: prvo u Moldaviji, zatim u Gruziji i istočnoj Ukrajini. U sve tri zemlje lokalni pobunjenici su uz podršku ruske vojske proglasili svoje mikrodržave. Raspoređivanje ruskih trupa u Pridnjestrovlju, koje su prvobitno predstavljene kao mirovne snage, koje su tamo ostale decenijama nakon završetka borbi, osiguralo je da Moldavija nikada ne može da povrati teritoriju silom i potkopala je sve diplomatske napore.

Ključ opstanka - besplatan gas

Ključ opstanka Pridnjestrovlja bio je besplatni ruski gas, koji je održavao rad čeličana i drugih industrija i snabdevao elektranu koja je prodavala struju Moldaviji.

Državni sekretar za energetiku Moldavije Konstantin Borosan rekao je da je pre trenutne krize struja iz Pridnjestrovlja pokrivala otprilike tri četvrtine potreba za električnom energijom Moldavije i davala je oko polovine budžeta separatističkog regiona. Ovi ljudi su živeli od subvencionisanog gasa iz Rusije, rekao je on.

"Sada izgleda da ih je Rusija napustila", dodao je.

On kaže da je Gasprom ignorisao predloge Moldavije da bi, koristeći alternativni put preko Crnog mora, gas i dalje mogao da se isporučuje u Pridnjestrovlje – ako bi Kremlj to želeo.

"Ne znam šta se dešava u Putinovoj glavi", zaključio je Borosan.

Bez obzira na namere Rusije, posledice ove krize donele su velike patnje, ne samo u Pridnjestrovlju već i među stanovnicima teritorije pod kontrolom Moldavije.

Aleksandru Nikitenco, gradonačelnik Varnite, sela okruženog Pridnjestrovljem i koje zavisi od njegove energije, rekao je da većina njegovih 5.100 stanovnika više ne može da greje svoje domove. On je situaciju opisao kao katastrofu, posebno ako zimske temperature, koje često padaju nekoliko stepeni ispod nule, ponovo pogode zemlju.

On je naglasio da ne krivi Pridnjestrovlje: "Oni ne mogu ništa. Moskva sve kontroliše tamo".

Veronika Ostap, majka iz Varnita koja se muči da prehrani porodicu bez ispravnog šporeta, rekla je da čeka platu sledeće nedelje da bi kupila kuvalo za vodu. Ona održava jednu sobu toplom električnom grejalicom kako bi njena tri sina mogla da spavaju. 

BONUS VIDEO:

(Index/MONDO/Nevena Davidović)