Većina poslanika u kanadskom parlamentu izglasala je danas nepoverenje manjinskoj vladi premijera Stivena Harpera, što je dovelo do njenog pada.
Posle petogodišnje vladavine konzervativaca parlament je raspušten, a prevremeni izbori biće održani početkom maja.
Predlog lidera glavne opozicione Liberalne stranke Majkla Ignjatijeva o nepoverenju vladi podržali su poslanici NDP (Nove demokratske partije) i Kvebečkog bloka, njih 156, dok je 145 poslanika vladajuće Konzervativne partije glasalo protiv.
Pad vlade posledica je istorijske "presude" parlamentarnog komiteta.
Prve takve vrste u kanadskoj istoriji jer vlada nije ispoštovala parlament sakrivši podatke o stvarnim troškovima nekih važnih državnih programa i nabavki.
Završni čin krize Harperove vlade počeo je u utorak kada su lideri sve tri opozicione parlamentarne stranke odbili da podrže predlog novog budžeta koji je vlada predstavila poslanicima.
Pošto Kanada kao parlamentarna demokratija formalno priznaje vlast britanske krune oličene u (kanadskom) generalnom guverneru, premijer Harper zatražiće sutra ujutru od guvernera Dejvida Džonstona raspuštanje 40. parlamentarnog saziva i raspisati vanredne izbore.
U trenutku raspuštanja parlamenta od 308 poslanika Konzervativna partija imala je 143, Liberalna 77, Kvebečki blok 47, Nova demokratska partija 36, dok su dva poslanika bila nezavisna a tri mesta upražnjena.
Ipak, prema istraživanjima javnog mnjenja sprovedenim prošle sedmice, najviše šansi za treću uzastopnu pobedu na izborima ali opet ne i za osvajanje većine imaju konzervativci.
Biće to četvrti federalni izbori u Kanadi u prethodnih sedam godina.
Konzervativci su posle 13-godišnje vladavine liberala došli na vlast u januaru 2006. i iznova pobedili i na izborima 2008. godine.
Uz podršku opozicije, Harperova manjinska vlada dosad je vladala pet godina, i kao manjinska najduže u istoriji Kanade.
(Beta)
Predlog lidera glavne opozicione Liberalne stranke Majkla Ignjatijeva o nepoverenju vladi podržali su poslanici NDP (Nove demokratske partije) i Kvebečkog bloka, njih 156, dok je 145 poslanika vladajuće Konzervativne partije glasalo protiv.
Pad vlade posledica je istorijske "presude" parlamentarnog komiteta.
Prve takve vrste u kanadskoj istoriji jer vlada nije ispoštovala parlament sakrivši podatke o stvarnim troškovima nekih važnih državnih programa i nabavki.
Završni čin krize Harperove vlade počeo je u utorak kada su lideri sve tri opozicione parlamentarne stranke odbili da podrže predlog novog budžeta koji je vlada predstavila poslanicima.
Pošto Kanada kao parlamentarna demokratija formalno priznaje vlast britanske krune oličene u (kanadskom) generalnom guverneru, premijer Harper zatražiće sutra ujutru od guvernera Dejvida Džonstona raspuštanje 40. parlamentarnog saziva i raspisati vanredne izbore.
U trenutku raspuštanja parlamenta od 308 poslanika Konzervativna partija imala je 143, Liberalna 77, Kvebečki blok 47, Nova demokratska partija 36, dok su dva poslanika bila nezavisna a tri mesta upražnjena.
Ipak, prema istraživanjima javnog mnjenja sprovedenim prošle sedmice, najviše šansi za treću uzastopnu pobedu na izborima ali opet ne i za osvajanje većine imaju konzervativci.
Biće to četvrti federalni izbori u Kanadi u prethodnih sedam godina.
Konzervativci su posle 13-godišnje vladavine liberala došli na vlast u januaru 2006. i iznova pobedili i na izborima 2008. godine.
Uz podršku opozicije, Harperova manjinska vlada dosad je vladala pet godina, i kao manjinska najduže u istoriji Kanade.
(Beta)
