Oko 175 miliona ljudi u svetu su izbeglice, što je najniži bilans u poslednjih 25 godina, ali njihova budućnost je neizvesnija nego ikad zbog oštrih zakona o davanju azila u okviru globalne borbe protiv terorizma, ističe se u izveštaju Agencije UN za izbeglice.
Oko 175 miliona ljudi u svetu su izbeglice, što je najniži bilans u poslednjih 25 godina, ali njihova budućnost je neizvesnija nego ikad zbog oštrih zakona o davanju azila u okviru globalne borbe protiv terorizma, ističe se u izveštaju Agencije UN za izbeglice.Smanjen broj izbeglica posledica je manjeg broja oružanih sukoba u svetu i velikog broja repatrijacija, naročito u Avganistanu i Sijera Leoneu, navodi se u studiji "Stanje izbeglica u svetu: migracije ljudi u novom milenijumu" objavljenom u sredu.
Ističe se, medjutim, da je povećan i broj izbeglica koje nisu pod zaštitom Konvencije o izbeglicama UN, kao i da je njihova budućnost veoma neizvesna.
Mnogima se ne odobrava azil iako postoje opravdani razlozi da ga dobiju i to zato što su mnoge zemlje pooštrile uslove za davanje azila posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, smatrajući da se tako bore protiv terorizma.
Predstavljajući izveštaj, komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš je naglasio da izbeglice nisu teroristi, već da su najčešće prve žrtve terorizma, i dodao da bi svaki izbeglica treba da bude zaštićen.
On je izrazio zabrinutost zbog situacije u Čadu i Sudanu, ali i u Iraku odakle je osoblje UN povučeno zbog nestabilne situacije.
Iz Sudana, gde su sukobi plemena oko zemlje i vode 2003. godine prerasli u gradjanski rat koji je odneo više od 180.000 života, nekoliko miliona ljudi je izbeglo u susedni Čad.
Medjutim, sada se u Čadu rasplamsavaju nemiri što dovodi do nestabilnosti, pa je situacija sudanskih izbeglica veoma zabrinjavajuća, dodao je Gutereš.
Problem predstavljaju i interno raseljena lica koja se ne smatraju izbeglicama jer nisu prešla ni jednu medjunarodnu granicu zbog čega im medjunarodna zajednica ne daje pomoć. Gutereš je to ocenio kao jedan od najvećih propusta. Prošle godine samo u Sudanu i Kongu bilo je 7,5 miliona interno raseljenih ljudi.
Drugi uzrok smanjenja broja izbeglica je i veliki broj repatrijacija. Više od četiri miliona avganistanskih izbeglica vraćeno je u Avganistan, a nekoliko stotina hiljada u Angolu, Sijera Leone i Liberiju.
U sledećih nekoliko godina više od četiri miliona interno raseljenih lica i izbeglica moglo bi da se vrati u svoje domove na jugu Sudana.
Gutereš je ukazao da SAD, uprkos tome što njeni zakoni o pritvoru i borbi protiv terorizma zabrinjavaju Agenciju UN za izbeglice, dodele mnogo više azila nego evropske zemlje.
(agencije/MONDO)
