Slušaj vest

Poslednji put kada je američki predsednik upotrebio vojsku SAD na domaćem terenu prema Zakonu o pobuni bilo je tokom smrtonosnih nereda u Los Anđelesu 1992. godine. Daglas Olivant je bio tamo. Olivant, tada mladi poručnik u vojsci, kaže da je sve išlo prilično glatko jer je to bio posao drugih - policije, da uspostavi red, a ne njegove 7. pešadijske divizije. On i njegovi vojnici nisu morali nikog da zatvore ili da pucaju u nikoga.

"Postojala je velika osetljivost u vezi sa slanjem saveznih trupa na prvu liniju", rekao je Olivant, kojeg je predsednik Džordž H. V. Buš poslao u Los Anđeles dok su pobunjenici u centralno-južnom delu grada palili zgrade, napadali policiju i prolaznike, gađali automobile kamenjem i razbijali izloge u haosu, nakon što je snimak policijskog prebijanja Rodnija Kinga, crnog vozača, postao javan.

Šest dana od nereda, 63 osobe su bile mrtve, a 2.383 povređene - iako se navodi da nijednu nisu ubile vojne trupe.

Međutim, neki u američkoj vojsci strahuju da bi sledeći put mogao da bude drugačiji. Gotovo desetak penzionisanih oficira i trenutnih vojnih advokata, kao i akademika koji predaju na Vojnoj akademiji u Vest Pointu i Mornaričkoj akademiji u Anapolisu, unutar američke vojne zajednice vodi se intenzivna, iako tiha, debata o tome kojim bi naredbama bili obavezni da se pokoravaju ukoliko Donald Tramp odluči da sprovodi svoje prethodne pretnje u delo - o upotrebi trupa protiv onoga što on smatra domaćim pretnjama, uključujući političke neprijatelje, disidente i imigrante.

Donald Tramp
EPA/ALLISON ROBBERT / POOL/AFP POOL 

Dve nedelje nakon izbora, Tramp je potvrdio da planira da proglasi nacionalnu vanrednu situaciju i upotrebi vojsku za masovna deportovanja ilegalnih imigranata.

Jedan od strahova je da bi domaća upotreba aktivnih trupa mogla dovesti do krvoprolića, s obzirom na to da je redovna vojska uglavnom obučena da puca i ubija strane neprijatelje. Jedini način da se to spreči je uspostavljanje jasnih "pravila angažovanja" za domaće misije koja će definisati koliko sile trupe mogu upotrebiti - naročito uzimajući u obzir ustavna ograničenja koja štite američke građane i stanovnike. I uspostavljanje tih novih pravila zahteva mnogo više obuke, smatraju mnogi u vojnoj zajednici.

"Sve što čujem je da je naše obučavanje u katastrofi", kaže penzionisani general-potpukovnik Marvin Kovalt.

"Nisam siguran da sada imamo disciplinu koju smo imali pre 32 godine", dodao je.

Tramp je više puta rekao da bi mogao da koristi vojsku za suzbijanje domaćih protesta, napad na gradove utočišta kako bi ih očistio od ilegalnih imigranata, ili možda za odbranu južne granice. Neki u vojnoj zajednici kažu da su posebno uznemireni mogućnošću da bi trupe mogle biti korišćene za ostvarivanje političkih ciljeva Trampa.

Kovalt je rekao da 1992. godine nije dobio direktne naredbe od Buša. Po sopstvenoj volji, kako je rekao, obratio se novinarima na konferenciji za štampu po dolasku u Los Anđeles i izjavio.

"Ovo nije vojna vlast. Razlog zašto smo ovde je da stvorimo sigurno i bezbedno okruženje kako biste mogli da se vratite u normalu". 

Ali 28 godina kasnije, kada je ubistvo još jednog Afroamerikanca, Džordža Flojda, izazvalo povremeno nasilne proteste širom zemlje, tadašnji predsednik Tramp je otvoreno razmatrao upotrebu sile na demonstrantima, prema rečima njegovog bivšeg ministra odbrane, Marka Espera.

Tramp je pitao: "Ne možete li ih jednostavno upucati? Upucajte ih u noge ili tako nešto", Esper je napisao u memoarima iz 2022. godine. Tramp je savetovao generala Marka Majlija da "izmlati protestante" i "razbije im lobanje".

Neki koji su uključeni u trenutnu debatu kažu da su zabrinuti da Tramp ovaj put neće biti toliko uzdržan. On puni Pentagon i tim za nacionalnu bezbednost sa vernim lojalistima. Zabrinutost nije samo u tome koliko sile bi moglo biti upotrebljeno, već i da li će trupe biti redovno raspoređivane kako bi se napredovali politički interesi nove administracije.

Za aktivnu vojsku, trenutne debate vodi se iza zatvorenih vrata. Kao rezultat toga, neki penzionisani vojnici, kao i naučnici i advokati, pokušavaju da ovu temu dovedu u javnost.

"Pravno i etički je rizično imati otvorene razgovore o ovome", kaže Grem Parsons, profesor filozofije na Vojnoj akademiji Vest Point, koji je u septembru pozvao vojne oficire i vojnike da razmotre mogućnost da se odupru "politizovanim" naredbama. 

"Vojnici su uglavnom obučeni da se bore, ubijaju i pobede u ratovima", kaže Brajan Van De Mark, istoričar sa Vojne akademije.

"Policija je mnogo bolje obučena da se nose sa psihologijom masa, koja može postati inherentno nepredvidiva, impulzivna i iracionalna. Ako niste dobro obučeni da se nosite s tim, vaša reakcija može biti nedovoljna i može preći u upotrebu sile".

Neki advokati i stručnjaci za vojno pravo kažu da i dalje postoji velika konfuzija o tome kako bi vojska trebalo da se ponaša, posebno ako Tramp pozove na primenu Zakona o pobuni i pozove trupe da uguše domaće proteste ili da pohvataju milione nelegalnih imigranata. U većini slučajeva, oficiri i vojnici nemaju mnogo izbora osim da poslušaju takve predsedničke naredbe, čak i ako se protive njima iz etičkih razloga.

Američka vojska u Evropi
ZURAB KURTSIKIDZE/EPA 

Neki unutar vojne zajednice pozivaju vojnike da se "razgovaraju sa advokatima" i pripreme da se suprotstave onim naredbama koje smatraju neetičkim, rekavši da se otpor može opravdati ako vojnik smatra da bi to ugrozilo njegovu vlastitu koncepciju vojne "neutralnosti".

Drugi unutar vojne zajednice se ne slažu, ponekad i vrlo oštro. Takvo razmišljanje je ozbiljno pogrešno i moglo bi dovesti do široko rasprostranjenih pravnih problema za vojne pripadnike, kaže penzionisani general-major američkog ratnog vazduhoplovstva Čarls Danlap.

"Brinem se jer mislim da postoje neke pogrešne informacije koje su u opticaju. Činjenica je da, ako je naređenje legalno, članovi oružanih snaga moraju da ga izvrše, čak i ako ga smatraju moralno odvratnim."

Mnogo će zavisiti od toga šta Trampovi pravni savetnici budu rekli i šta sudovi odluče, smatraju pravnici. Ali prvi put se "mora ramotriti mogućnost vrhovnog komandanta koji je spreman da izda naredbu vojsci da uradi nešto što je prilično preteće za ustavni poredak", kaže Parsons, stručnjak sa Vest Pointa.

"Čak i ako sredimo zakon, šta je ispravno da uradimo?“, dodaje Parsons.

"Ako predsednik pozove na Zakon o pobuni, zaista ne znamo koji su etički okviri. Među vojnim pravnicima, ovo je potpuno neistraženo područje."

"Mislim da će stvari biti loše, stvarno loše. Biće ovo gore nego prošli put. Tramp je ljut. On očajnički želi da uključi televizor i vidi ljude u uniformama na ulicama", rekao je jedan pravnik koji je proučavao slučajeve sukoba između vojske i civila i koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer se plaši odmazde od nove Trampove administracije.

BONUS VIDEO:

Video Player is loading.
Current Time 0:00
Duration 0:00
Loaded: 0%
Remaining Time 0:00
 
Stream Type LIVE
Stream Type LIVE
Kurir televizija "Rat je finansijski oslabio Rusiju, ali su joj sankcije pomogle na ovaj način" Gosti Kurira o susretu Putina i Trampa

(MONDO/Politico)