Kubanski lider Fidel Kastro poručio je u četvrtak, 45 godina posle pokušaja SAD da sruše njegovu revolucionarnu vladu, da Kuba nastavlja da prkosi najvećoj svetskoj sili.
U govoru povodom godišnjice invazije plaćenika Centralne obaveštajne službe 1961. godine na Zaliv svinja, Kastro je rekao da se Kuba ne plaši američke mornarice i američkog nosača "Džordž Vasington" koji trenutno izvodi vežbe u Karibima.
"Ova nacija se suočila sa najvećom supersilom na Zemlji, a i dalje je na svojim nogama... Ne slavimo 45. godišnicu na kolenima i nikada neće postojati sila koja će moći da nas baci na kolena", poručio je Kastro.
Najveći saveznik Kube u Latinskoj Americi, predsednik Venecuele Ugo Čaves optužio je ove nedelje SAD da, rasporedjivanjem četiri broda američke mornarice u Karibima, prete Venecueli i Kubi.
Kastro je, medjutim, rekao da SAD danas ne predstavljaju nikakvu pretnja Kubi.
"Nekoliko brodića plovi okolo. Ko se njih plaši? Niko", poručio je Kastro kubanskim veteranim u Palati "Karl Marks" u Havani, gde se tradicionalno pojavio u zelenoj uniformi.
Kubanski lider, koji će u avgustu napuniti 80 godina, rekao je da SAD nikada nikoga nisu uplašile i da danas imaju dosta problema u svetu.
Kastro je, takodje, branio pravo Irana da razvija nuklearni program i rekao da su u Iraku SAD zapale u ćorsokak i da treba da se povuku.
Kubanske vlasti na obeležavanje borbe koja je usledila invaziji plaćenika američke CIA na plažu Hiron u Zalivu svinja gledaju kao na podsetnik 11 miliona Kubanaca na pretnju od američke invazije.
U zoru 17. aprila 1961. kubanski emigranti, koje je obučila i naoružala CIA, izvršili su invaziju na ostrvo, u nameri da svrgnu komunistički režim Fidela Kastra.
Njihovom iskrcavanju na plažu Hiron sa američkih trgovačkih brodova prethodili su vazdušni napadi. Američki bombarderi B-92 su, dva dana uoči invazije, bombardovali tri glavne vazduhoplovne baze na Kubi i gadjali priobalna sela.
Invazija na Zaliv svinja je propala. U trodnevnoj borbi poginulo je 108 emigranata, a 1.197 je zarobljeno.
Godinu dana kasnije, zarobljeni kubanski iseljenici su vraćeni u SAD, u zamenu za poljoprivrednu mehanizaciju i lekove u vrednosti od 53 miliona dolara.
Olupine tada srušenih bombardera i zaplenjenog tenka M-41, koje su izložene u muzeju, takodje podsećaju su neuspeh CIA iz 1961. godine.
Neuspeh misije "Pluton" bio je i "diplomatski neuspeh" za američkog predsednika Džona F. Kenedija.
On je preuzeo odgovornost za neuspeh misije, s obzirom da je lično dao odobrenje za nju, iako su planovi za invaziju napravljeni u vreme prethodne administracije predsednika Dvajta Ajzenhauera.
(Beta)
U govoru povodom godišnjice invazije plaćenika Centralne obaveštajne službe 1961. godine na Zaliv svinja, Kastro je rekao da se Kuba ne plaši američke mornarice i američkog nosača "Džordž Vasington" koji trenutno izvodi vežbe u Karibima.
"Ova nacija se suočila sa najvećom supersilom na Zemlji, a i dalje je na svojim nogama... Ne slavimo 45. godišnicu na kolenima i nikada neće postojati sila koja će moći da nas baci na kolena", poručio je Kastro.
Najveći saveznik Kube u Latinskoj Americi, predsednik Venecuele Ugo Čaves optužio je ove nedelje SAD da, rasporedjivanjem četiri broda američke mornarice u Karibima, prete Venecueli i Kubi.
Kastro je, medjutim, rekao da SAD danas ne predstavljaju nikakvu pretnja Kubi.
"Nekoliko brodića plovi okolo. Ko se njih plaši? Niko", poručio je Kastro kubanskim veteranim u Palati "Karl Marks" u Havani, gde se tradicionalno pojavio u zelenoj uniformi.
Kubanski lider, koji će u avgustu napuniti 80 godina, rekao je da SAD nikada nikoga nisu uplašile i da danas imaju dosta problema u svetu.
Kastro je, takodje, branio pravo Irana da razvija nuklearni program i rekao da su u Iraku SAD zapale u ćorsokak i da treba da se povuku.
Kubanske vlasti na obeležavanje borbe koja je usledila invaziji plaćenika američke CIA na plažu Hiron u Zalivu svinja gledaju kao na podsetnik 11 miliona Kubanaca na pretnju od američke invazije.
U zoru 17. aprila 1961. kubanski emigranti, koje je obučila i naoružala CIA, izvršili su invaziju na ostrvo, u nameri da svrgnu komunistički režim Fidela Kastra.
Njihovom iskrcavanju na plažu Hiron sa američkih trgovačkih brodova prethodili su vazdušni napadi. Američki bombarderi B-92 su, dva dana uoči invazije, bombardovali tri glavne vazduhoplovne baze na Kubi i gadjali priobalna sela.
Invazija na Zaliv svinja je propala. U trodnevnoj borbi poginulo je 108 emigranata, a 1.197 je zarobljeno.
Godinu dana kasnije, zarobljeni kubanski iseljenici su vraćeni u SAD, u zamenu za poljoprivrednu mehanizaciju i lekove u vrednosti od 53 miliona dolara.
Olupine tada srušenih bombardera i zaplenjenog tenka M-41, koje su izložene u muzeju, takodje podsećaju su neuspeh CIA iz 1961. godine.
Neuspeh misije "Pluton" bio je i "diplomatski neuspeh" za američkog predsednika Džona F. Kenedija.
On je preuzeo odgovornost za neuspeh misije, s obzirom da je lično dao odobrenje za nju, iako su planovi za invaziju napravljeni u vreme prethodne administracije predsednika Dvajta Ajzenhauera.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.