Čini se da bi ovo mogao biti veoma naporan ponedeljak za novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa - ako ispuni samo nekoliko svojih obećanja koja je dao baš "prvog dana" svoje predsedničke vladavine.
Tramp (78) će danas položiti zakletvu kao predsednik i, ako ispuni svoja obećanja, odmah će okončati rat u Ukrajini, započeti masovne deportacije širom SAD, ukinuti električne automobile i pomilovati hiljade osuđenih za umešanost u napad na Kapitol Hil 6. januara 2021. godine. Međutim, postoje i brojne druge naredbe spremne za potpis predsednika.
Njegova inauguracija bi trebalo da se održi u podne 20. januara, što je u 18 časova po našem vremenu. Zbog opasnog polarnog vrtloga koji preti Vašingtonu i velikim delovima zemlje, inauguracija je premeštena u zatvoren prostor.
Prema pisanju Dejli Mejla, ovo je lista Trampovih predizbornih obećanja, za koja je izjavio da će ih sprovoditi od "prvoga dana svog mandata".
Masovne deportacije
"Prvog dana pokrenuću najveći program deportacije u američkoj istoriji kako bih uklonio kriminalce iz naše zemlje", izjavio je Tramp na skupu u Medison Skver Gardenu.
Zaustavljanje ilegalnih imigracija bilo je jedno od Trampovih glavnih obećanja u kampanji. On je tada naveo da imigranti bez dokumentacije "truju krv naše zemlje".
"Oni truju krv naše zemlje. Iz celoga sveta slivaju se u našu zemlju", rekao je Tramp na skupu u gradu Durhamu, na kojem je prisustvovalo nekoliko hiljada sveštenika, pa dodao da imigranti u SAD, osim iz Južne Amerike, dolaze iz Azije i Afrike.
Tramp je upotrebio iste reči o "trovanju krvi" tokom intervjua za National Pulse, desničarsku veb stranicu, koji je objavljen krajem septembra 2023. godine. To je izazvalo osudu Antidifamacijske lige, čiji je čelnik Džonatan Grinblat, a koji je takav jezik nazvao "rasističkim, ksenofobičnim i vrednim prezira".
"To se mora dogoditi, a ako se ne dogodi, više nećemo imati državu", rekao je Tramp za NBC pre nego što je otišao u Vašington.
Okončanje rata u Ukrajini
Konačno stavljanje tačke na trogodišnji rat Rusije i Ukrajine verovatno će biti među prvim planovima koji će pasti u vodu, ako je suditi prema činjenicama sa terena.
"To je rat koji umire da da se reši. Rešiću to i pre nego što uopšte postanem predsednik", rekao je Tramp u debati s potpredsednicom Kamalom Haris, koja je izgubila izbore od Trampa.
Rusija je u sredu izvela novi talas napada na Ukrajinu, uništavajući pritom ključnu energetsku infrastrukturu potrebnu za zimu.
Uprkos tome, Tramp je odlučan da primeni svoje pregovaračke veštine, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio je neke od njegovih nedavnih izjava koje odražavaju narativ Moskve o članstvu u NATO.
Tramp je hvalio svoje odnose s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali Ukrajina je odbijala zahteve Moskve da prepusti teritoriju koja joj je oteta u ratu.
Novoizabrani američki predsednik je pak početkom januara sugerisao da je "šest meseci" realističniji cilj za okončanje rata od prethodne izjave da će ga "rešiti za 24 sata." Njegov imenovani posebni izaslanik za rat u Ukrajini, Keit Kelog, rekao je da je cilj bio da se zaustvai sukob u narednih 100 dana.
Pomilovanje optuženih za napad na Kapitol
Tramp je rekao da će pomilovati optužene koji su učestvovali u napadu na Capitol Hill 6. januara 2021. godine, i to već prvog dana svoga mandata, čak "možda u prvih devet minuta". Novoizabrani predsednik i njegov tim sastavili su popis pomilovanja.
"Pregledaću taj slučaj vrlo rano, možda u prvih devet minuta svoje administracije", rekao je ranije u intervjuu za Time Magazine.
Podsetimo, oko 1.270 ljudi osuđeno je za zločine počinjene 6. januara, a velika većina optuženih priznala je krivicu. Nekoliko stotina njih trenutno se nalazi iza rešetaka.
Međutim, ne slažu se svi članovi Trampove strankeu vezi sa pomilovanjem. Senator Tom Tilis ranije je upozorio:
"Ljudi, bio sam poslednji član Senata koji je izašao iz dvorane 6. januara. Video sam policajce Kapitola kako krvare, u modricama, i video sam količinu štete koja je prouzrokovana dok smo izlazili van. Nazvati te ljude rodoljubima nije deo moje leksike", rekao je Tilis.
Carine
Mnogi stručnjaci pripisuju Trampovu pobedu ekonomskim brigama Amerikanaca, a Tramp je obećao da će carine biti njegov ključni prioritet već od prvog dana predsedničkog mandata. Već je krenuo s nagovaranjem Kine, Kanade i Danske, saveznika koji odbijaju njegove ideje.
On je rekao da će za Meksiko i Kanadu da uvede porez od 25 posto na "sve proizvode koji dolaze u Sjedinjene Države".
"Ova tarifa ostaće na snazi sve dok droge, posebno fentanil, i svi ilegalni imigranti ne zaustave ovu invaziju na našu državu”, dodao je Tramp.
To je odmah privuklo pažnju kanadskog premijera u odlasku Džastina Trudea i nove meksičke predsednice Klaudije Šeinbaum. Inače, Meksiko i Kanada predstavljaju dva najveća trgovinska partnera SAD, na koje otpada gotovo 30 posto ukupne trgovine.
Takođe je obećao velike carine i Kini, iako će potpredsednik zemlje, Han Dženg, biti predstavnik te zemlje na njegovoj inauguraciji.
"Imao sam mnogo razgovora sa Kinom o ogromnim količinama droge, posebno fentanila, koje se šalju u Sjedinjene Američke Države, ali bezuspešno. Dok ne prestanu, mi ćemo Kini naplaćivati dodatnih 10 posto tarife, iznad svih dodatnih tarifa, na sve njihove brojne proizvode koji dolaze u SAD", poručio je ranije Tramp.
Tokom svoje kampanje Tramp je izjavio da će nametnuti 20 posto ukupne carine na sav uvoz i dodati carine od najmanje 60 posto na kineske proizvode.
Bušenje nafte i električni automobili
"Buši, dušo, buši", moglo se čuti na gotovo svim Trampovim predizbornim skupovima tokom njegovih predsedničkih kampanja. Tramp je, naime, obećao da će ukloniti neke ekološke propise i osloboditi američku energiju.
SAD je 2018. godine postao najveći svetski proizvođač sirove nafte i još uvek drži tu titulu. Tramp je pozvao na još veće povećanje proizvodnje.
Jedan od vodećih republikanskih stručnjaka za nacionalnu sigurnost u Predstavničkom domu, Majk Valc, predložio je da Tramp iskoristi ekonomski slom Rusije kroz niže cene nafte i plina, kako bi naterao Putina na pregovore sa Ukrajinom.
"Predsednik odlično razume uticaj ekonomskih sankcija i imamo snažan ekonomski uticaj na Rusiju. Prvi korak bio bi, njegovim rečima: 'buši, dušo, buši'. Treba da preplavimo svet jeftinijom, čistijom naftom i plinom kako bi se cene smanjile", rekao je Valc.
Tramp takođe obećava da će ukinuti vladine podsticaje za kupovinu električnih automobila, koje često javno napada uprkos svom prijateljstvu sa šefom Tesle, Ilonom Maskom.
Obećao je da će prekinuti politiku predsednika Džo Bajdena i vladine dosadašnje podsticaje za proizvodnju i kupovinu električnih automobila, pa naveo da će da uvede "stopostotnu carinu" na električne automobile uvezene iz Meksika, ako ponovno preuzme Belu kuću.
"Zaustavljanje transrodnog ludila"
Tramp je u svojoj kampanji pokretao goruća kulturna pitanja, pa se zakleo da će "držati muškarce podalje od ženskih sportova". Obećao je i da će "zaustaviti transrodno ludilo" odmah po povratku u Belu kuću.
"Potezom mog pera, prvog dana, zaustavićemo transrodno ludilo", rekao je Tramp i dodao da će okončati ono što je nazvao "polnim sakaćenjem dece", ukloniti transrodne osobe iz vojne službe i eliminisati transrodne teme iz osnovnog, srednjeg i visokoškolskog obrazovanja.
"Pod Trampovom administracijom službena politika američke vlade biće takva da postoje samo dva pola, muški i ženski. Ne zvuči previše komplikovano, zar ne? Muškarce ću držati podalje od ženskih sportova. To će biti učinjeno prvog dana", najavio je ranije Tramp.
Kupovina Grenlanda
Da podsetimo, Donald Tramp je nedavno izjavio da želi da Grenland postane deo Sjedinjenih Američkih Država. Istakao je da "ne isključuje ekonomske i vojne pritiske" kako bi ubedio Dansku.
Grenland je vekovima pod kontrolom Danske - nekada je bio kolonija, a sada je delimično suverena teritorija, a premijer Grenlanda Mute Egede je u više navrata rekao da "Grenland nije na prodaju i da narod treba da odlučuje o svojoj budućnosti".
Republikanski poslanici u Predstavničkom domu američkog Kongresa pokušavaju da dobiju podršku u vezi predloga zakona o odobravanju dijaloga za kupovinu Grenlanda, piše "Rojters". Nacrt zakona već postoji, on je svima podeljen i glasi "DaGrenland ponovo bude veliki".
Ukoliko se usvoji ovaj zakon, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp će moći da uđe u pregovore o kupovini Grenlanda.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/Mondo/Aleksandra Virijević)
