Medjunarodni Dan planete Zemlje biće obeležen u subotu, 22. aprila, akcijama čiji je cilj očuvanje i ekološka zaštita planete Zemlje.
U okviru opšteprihvaćenog praznika "ekološke porodice Zemlje" biće organizovane akcije za kreativnu promenu ekološke svesti na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, u kojima prosečno svake godine učestvuje najmanje pola milijarde ljudi, saopštila je Svetska mreža Dana planete zemlje (EDN).
U EDN je uključeno više od 12.000 organizacija i udruženja iz 174 zemlje, pa je iz tog razloga Svetski dan planete Zemlje "jedini praznik koji se simultano proslavlja na globalnom nivou, bez obzira na sve istorijske, vereske, nacionalne razlike".
Istorijskim datumom budjenja ekološke svesti čovečanstva se smatra 22. april 1970. kada je oko 200.000 ljudi žustro protestovalo protiv zagadjenja životne sredine od koje zavisi opstanak čoveka i svih biljnih i životinjskih vrsta na našoj planeti.
Demonstracije su organizovane u SAD, kada se oko 30.000 tona sirove nafte izlilo u Pacifiku i zagadilo plaže u Zalivu Santa Barbara. Ljudi su digli glas protiv ekološkog nasilja, a predvodio ih je tadašnji senator iz Viskonsina Gejlord Nelson, koji je tražio da ekologija dobije nacionalni prioritet. Stvoren je prvi Pokret za zaštiti životne sredine.
Naredne 1971. godine u Kanadi je osnovana jedna od najvećih nevladinih organizacija "Green peace", a 5. juna te godine u Stokholmu je organizovana Konferencija UN o planeti Zemlji i usvojena mnoga dokumenta, medju kojima i Deklaracija o životnoj sredini, pa se taj datum obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine.
Prema najnovijim upozorenjima naučnika, Zemlji preti porast temperature u proseku za više od tri stepena Celzijusa (u 20. veku je porasla za 0,6 stepeni Celzijusa), sa čime će se ljudska populacija teško izboriti: oko 400 miliona ljudi bi moglo da bude pogodjeno gladju, a izmedju 1,3 i tri milijarde bi moglo da se suoči sa problemom nestašice vode, prenele su agencije.
Godine 1968. je "Apolo" prvi put snimio Zemlju iz kosmosa, a te fotografije, jedinstvenog naziva "Plava planeta", doprinele su shvatanju jedinstvenosti Zemlje u beskraju.
U periodu 1968-1970. grupa naučnika, okupljena u "Rimskom klubu", razmatrala je ekološku ranjivost Zemlje. U studiji "Granice rasta" je ukazano na opasnosti koje prete "ograničenom prostoru planete Zemlje" od rasta stanovništva, industrijske proizvodnje, potrošnje prirodnih resursa, zagadjivanja životne sredine, ponestajanja hrane i vode na Zemlji...
Isti problemi, ali u još većem stepenu opasnosti, prete i danas Zemlji. "Plava planeta" je, kako naučnici procenjuju, stara oko 4,6 milijarde godina. Humanoidi postoje nekih 2,5 milijarde godina, Homo sapiens se razvio tek pre 100.000 godina, ono što ljudi nazivaju civilizacijom poznato je oko 10.000 godina, dok je industrijski razvoj sa ekološkim posledicama poznat tek oko 200 godina.
Otvoren je poziv na ekološku uzbunu u poslednjih par decenija kada su Zemlju pogodile ekološke katastrofe: 1976. u Sevezeu (Italija) je havarija u hemijskoj industriji ugrozila živote 30.000 ljudi, 1979. se dogodio incident u nuklearki Tri milje u Pensilvaniji (SAD).
Godine 1984. je u Bopalu (Indija) industrija pesticida izlila otrove cijanid i fozgen od čega je umrlo 15.000 ljudi dok je 200.000 zadobilo trajne životne posledice. Iste godine je u Meksiku havarija u hemijskoj industriji izažvala ekološku katastrofu čije posledice nisu detaljno objavljene.
Godine 1986. je u Sandosu (Švajcarska) oko 1.200 tona pesticida iz jedne hemijske fabrike zagadilo celu dolinu Rajne sve do ušća. Iste godine se, uoči prvomajskih praznika, dogodila u Černobilju (Ukrajina) dosad najveća zabeležena havarija u nuklearki koja je ugrozila celu Evropu i čije se posledice i danas osećaju.
Uz to, u periodu od kraja Drugog svetskog rata na "Plavoj planeti" je izvršeno preko 2.000 nuklearnih proba, možda čak i više jer javnost nije obaveštena o svemu šta se dogadja u nuklearnoj trci u svetu, a ovih dana ljude posebno brinu varnice izmedju Vašingtona i Teherana koje prete nuklearnim ratom.
Uprkos svemu, ekolozi upozoravaju već decenijama da svaki pojedinac može ličnim primerom da pruži doprinos održivom razvoju planete Zemlje, što postaje zadatak od prvenstvenog značaja jer u svetu dnevno umre oko 25.000 ljudi, najviše dece, i najviše od gladi.
Demografski eksperti su u specijalnoj publikaciji UN pod nazivom "Svet u 2300 - vizija" prognozirali da će za 300 godina na Zemlji živeti oko devet milijardi ljudi, dok je u jednoj prethodnoj analizi rečeno da će tada na "Plavoj planeti" biti čak 12 milijardi ljudi, dvostruko više nego sada.
(Tanjug)
U okviru opšteprihvaćenog praznika "ekološke porodice Zemlje" biće organizovane akcije za kreativnu promenu ekološke svesti na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, u kojima prosečno svake godine učestvuje najmanje pola milijarde ljudi, saopštila je Svetska mreža Dana planete zemlje (EDN).
U EDN je uključeno više od 12.000 organizacija i udruženja iz 174 zemlje, pa je iz tog razloga Svetski dan planete Zemlje "jedini praznik koji se simultano proslavlja na globalnom nivou, bez obzira na sve istorijske, vereske, nacionalne razlike".
Istorijskim datumom budjenja ekološke svesti čovečanstva se smatra 22. april 1970. kada je oko 200.000 ljudi žustro protestovalo protiv zagadjenja životne sredine od koje zavisi opstanak čoveka i svih biljnih i životinjskih vrsta na našoj planeti.
Demonstracije su organizovane u SAD, kada se oko 30.000 tona sirove nafte izlilo u Pacifiku i zagadilo plaže u Zalivu Santa Barbara. Ljudi su digli glas protiv ekološkog nasilja, a predvodio ih je tadašnji senator iz Viskonsina Gejlord Nelson, koji je tražio da ekologija dobije nacionalni prioritet. Stvoren je prvi Pokret za zaštiti životne sredine.
Naredne 1971. godine u Kanadi je osnovana jedna od najvećih nevladinih organizacija "Green peace", a 5. juna te godine u Stokholmu je organizovana Konferencija UN o planeti Zemlji i usvojena mnoga dokumenta, medju kojima i Deklaracija o životnoj sredini, pa se taj datum obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine.
Prema najnovijim upozorenjima naučnika, Zemlji preti porast temperature u proseku za više od tri stepena Celzijusa (u 20. veku je porasla za 0,6 stepeni Celzijusa), sa čime će se ljudska populacija teško izboriti: oko 400 miliona ljudi bi moglo da bude pogodjeno gladju, a izmedju 1,3 i tri milijarde bi moglo da se suoči sa problemom nestašice vode, prenele su agencije.
Godine 1968. je "Apolo" prvi put snimio Zemlju iz kosmosa, a te fotografije, jedinstvenog naziva "Plava planeta", doprinele su shvatanju jedinstvenosti Zemlje u beskraju.
U periodu 1968-1970. grupa naučnika, okupljena u "Rimskom klubu", razmatrala je ekološku ranjivost Zemlje. U studiji "Granice rasta" je ukazano na opasnosti koje prete "ograničenom prostoru planete Zemlje" od rasta stanovništva, industrijske proizvodnje, potrošnje prirodnih resursa, zagadjivanja životne sredine, ponestajanja hrane i vode na Zemlji...
Isti problemi, ali u još većem stepenu opasnosti, prete i danas Zemlji. "Plava planeta" je, kako naučnici procenjuju, stara oko 4,6 milijarde godina. Humanoidi postoje nekih 2,5 milijarde godina, Homo sapiens se razvio tek pre 100.000 godina, ono što ljudi nazivaju civilizacijom poznato je oko 10.000 godina, dok je industrijski razvoj sa ekološkim posledicama poznat tek oko 200 godina.
Otvoren je poziv na ekološku uzbunu u poslednjih par decenija kada su Zemlju pogodile ekološke katastrofe: 1976. u Sevezeu (Italija) je havarija u hemijskoj industriji ugrozila živote 30.000 ljudi, 1979. se dogodio incident u nuklearki Tri milje u Pensilvaniji (SAD).
Godine 1984. je u Bopalu (Indija) industrija pesticida izlila otrove cijanid i fozgen od čega je umrlo 15.000 ljudi dok je 200.000 zadobilo trajne životne posledice. Iste godine je u Meksiku havarija u hemijskoj industriji izažvala ekološku katastrofu čije posledice nisu detaljno objavljene.
Godine 1986. je u Sandosu (Švajcarska) oko 1.200 tona pesticida iz jedne hemijske fabrike zagadilo celu dolinu Rajne sve do ušća. Iste godine se, uoči prvomajskih praznika, dogodila u Černobilju (Ukrajina) dosad najveća zabeležena havarija u nuklearki koja je ugrozila celu Evropu i čije se posledice i danas osećaju.
Uz to, u periodu od kraja Drugog svetskog rata na "Plavoj planeti" je izvršeno preko 2.000 nuklearnih proba, možda čak i više jer javnost nije obaveštena o svemu šta se dogadja u nuklearnoj trci u svetu, a ovih dana ljude posebno brinu varnice izmedju Vašingtona i Teherana koje prete nuklearnim ratom.
Uprkos svemu, ekolozi upozoravaju već decenijama da svaki pojedinac može ličnim primerom da pruži doprinos održivom razvoju planete Zemlje, što postaje zadatak od prvenstvenog značaja jer u svetu dnevno umre oko 25.000 ljudi, najviše dece, i najviše od gladi.
Demografski eksperti su u specijalnoj publikaciji UN pod nazivom "Svet u 2300 - vizija" prognozirali da će za 300 godina na Zemlji živeti oko devet milijardi ljudi, dok je u jednoj prethodnoj analizi rečeno da će tada na "Plavoj planeti" biti čak 12 milijardi ljudi, dvostruko više nego sada.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.