Donald Tramp je "izgubio živce" u, kako je opisao, "užasnom" 45-minutnom telefonskom razgovoru sa danskom premijerkom dok su razgovarali o sudbini Grenlanda.
Poziv, koji je održan 15. januara, pet dana pre nego što je inaugurisan, pretvorio se u diplomatski sukob bez presedana, piše Dejli mejl.
Tramp (78) je navodno zapretio da će uvesti carine Danskoj, NATO savezniku, kako bi pritisnuo premijerku Mete Frederiksen da pristane na njegove teritorijalne ambicije. Prema izvorima koji su razgovarali za Fajnenšel tajms, razgovor je izazvao zabrinutost da je Tramp zapravo ozbiljan u pogledu moguće vojne akcije.
"Bilo je užasno. Bio je veoma čvrst. Bio je to hladan tuš. Bilo je teško ranije to shvatiti ozbiljno. Ali mislim da je ozbiljno i potencijalno veoma opasno", rekao je izvor.
"Otvoreni smo za poslovanje, ali ne i za prodaju", rekao je ministar spoljnih poslova Grenlanda Ane Lone Bager za Rojters.
Strateška lokacija Grenlanda duž najkraće rute od Evrope do Severne Amerike, od vitalnog značaja za američki sistem upozorenja na balističke rakete, učinila ga je prioritetom za Trampa.
"Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da je bezbednost Grenlanda važna za Sjedinjene Države jer Kina i Rusija ostvaruju značajne investicije širom arktičkog regiona", rekao je Brajan Hjuz, portpoarol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.
Njegova grandiozna vizija proširila se čak i na misli o aneksiji Kanade i ponovnom preuzimanju Panamskog kanala. Ali čini se da Grenland predstavlja posebnu atrakciju za predsednika, vidi ga kao strateško vojno dobro i kao ekonomsku priliku.
Frederiksen je, međutim, uporna. Tokom razgovora, ona je navodno citirala grenlandski parlament koji je nedvosmisleno izjavio da ostrvo "nije na prodaju". Ona je takođe naglasila posvećenost Danske bezbednosti na Arktiku, predložila jačanje trgovinskih odnosa sa SAD i podsetila Trampa na zajedničke interese EU i Amerike u jačanju ekonomskih veza.
Bio je agresivan
Ali izgleda da njen pragmatičan pristup nije imao mnogo uticaja na Trampa, koji je javno nagovestio upotrebu ekonomske ili čak vojne sile za uspostavljanje američke kontrole nad Grenlandom. Najmanje pet sadašnjih i bivših visokih evropskih zvaničnika reklo je za FT da je Trampov odgovor bio "agresivan".
Oklevanje danske premijerke da pristane na Trampove zahteve možda je pogoršalo napetost, što je dovelo do onoga što su upućeni opisali kao verbalnu konfrontaciju.
"Ona ne izgleda kao tip koji može dati bilo kakvo uporište", rekao je insajder za Hil.
"Nije da je nerazumna, ali ona nije tip koji bi trpeo bilo kakvo s***nje", dodao je.
Kome pripada Grenland
Iako geografski deo severnoameričkog kontinenta, Grenland je politički povezan sa Evropom, posebno Norveškom i Danskom od 9. veka.
Naseljen je Inuitima oko 800 godina. Kolonizovan je 1721. uz dozvolu Kraljevine Danska i Norveška i ostala je kolonija Danske do 1979. Sada je autonomna teritorija Danske. Danska vlada ima kontrolu nad spoljnom i ekonomskom politikom Grenlanda, ali je teritorija napustila EU 1985. nakon referenduma.
SAD tamo imaju vojnu bazu zbog svoje strateške lokacije kao najkraćeg okeanskog prelaza između Severne Amerike i Evrope. Ostrvo takođe ima veliku zalihu vrednih minerala retkih zemalja, kao što je uranijum.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Daily Mail)
