Aušvic-Birkenau bio je najveći nemački logor za istrebljenje tokom nacističke ere, gde je ubijeno najmanje 1,1 milion ljudi. Logor je oslobođen 27. januara 1945. godine, tačno pre 80 godina.
Podsećanje sveta na nezamislive zločine koje je čovek učinio drugim ljudima, nacistička Nemačka pre svega Židovima, ali i Romima, homoseksualcima, nije prošlo bez kontroverze.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, povodom osamdesete godišnjice oslobađanja nacističkog logora Aušvic, rekao je da svet mora da se ujedini protiv zla, misleći pritom pre svega na Rusiju i njenu agresiju koja je izazvala teška stradanja u njegovoj zemlji.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, naslednice Sovjetskog Saveza čija je vojska 27. januara 1945. godine oslobodila jednu od najstrašnijih fabrika smrti u istoriji ljudskog roda, logor u Aušvicu, tim je povodom "pohvalio sovjetske vojnike za okončanje 'totalnog zla' Aušvica".
Moskva je oslobađala logor, sad je agresor
U pravu su obojica, Zelenski s pravom traži prekid ruskog zla, a sovjetski vojnici su nacističkih muka lišili zatočene u Aušvicu gde je ubijeno 1,1 milion ljudi, većina zato što su bili "mojsijevske religije", kako im je pisalo u ličnim dokumentima u većini zemalja Evrope, pripadnici jevrejskog naroda. Pitanje koje visi nad današnjom Evropom je kako je moguće da Moskva, koja je uništila nacistički režim, sada tu karakteristiku daje susednoj Ukrajini i brutalno je uništava.
"Ljudi veruju da ako obeležavaju, onda se te stvari neće dogoditi. Događa se svaki dan, možda ne sa Jevrejima, već s nekim drugim etničkim grupama... nikada nije bilo toliko okrutnosti na svetu", poručuje Agnes Darvas, Jevrej iz Mađarske koja je igrom slučaja preživela logor smrti.
Sve je manje preživelih od ovog zla i zato je jučerašnji skup bio dobro osmišljen, okupljeni političari su, kako prenosi Rojters iz tabora, saslušali preživele kojih je sve manje i zato je važno snimiti i zapamtiti njihove opise nezamislivog zla da se mogu ponoviti kada ih više ne bude bilo. Među političarima su bili šef srpske diplomatije Marko Đurićhrvatski, premijer Andrej Plenković, nemački kancelar Olaf Šolc, kralj Čarls III, francuski predsednik Emanuel Makron. SAD su poslale Stiva Vitkofa, specijalnog izaslanika za Bliski istok. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije došao iako mu je Poljska garantovala imunitet od krivičnog gonjenja Međunarodnog krivičnog suda. Izraelsku delegaciju predvodio je ministar obrazovanja Joav Kiš.
Poljska vodi računa da sačuva uspomenu
Poljski predsednik Andžej Duda - nacistički logor se nalazi na teritoriji današnje Poljske, grad se zove Osvjenćim - rekao je, posle polaganja venaca i paljenja sveća sa preživelima, da su "Poljaci čuvari sećanja. Vodimo računa da se to održi, da se takva katastrofa čovečanstva, tako strašni zločini nezabeleženi u ljudskoj istoriji, ne ponovi".
Pedesetak preživelih ispred zida smrti kod Bloka 11 u Aušvicu, sa prugastim šalovima oko vrata ili istim trakama oko ruku, većinom uz pomoć mlađih članova porodice, položili su vence, zapalili sveće, ostavili crvene ruže i poklonili mrtvima dlanovima oslonjenim na zid, prenosi Hina. Kompleks logora Aušvic činili su Aušvic I, koji i danas nosi natpis "Arbeit macht frei" na metalnoj ogradi ispred ulaza, logor za istrebljenje sa gasnim komorama i krematorijumima, Aušvic II-Birkenau, i treći, manje poznati , Aušvic-Monovic.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/Mondo/Aleksandra Virijević)
