Nakon što je američki predsednik Donald Tramp nazvao Zelenskog "diktatorom" koji nema legitimitet i koji bi trebalo što pre da se makne sa scene, nemački mediji su šokirani i zabrinuti - kako za Ukrajinu, tako i za Evropu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nastoji da smiri napetosti nakon optužbi američkog predsednika. Donald Tramp je, nakon što je Zelenskog nazvao "diktatorom", nastavio s kritikama - dok Zelenski nije odgovarao na njegove napade, već je ponovio da Ukrajina i dalje želi da održava dobre odnose sa Vašingtonom.
Radi se o ratu "koji želimo da okončamo u Ukrajini od prve sekunde", naglasio je Zelenski u svom video-obraćanju. Tom izjavom je, ne spominjući Trampa, opovrgnuo optužbe američkog predsednika da je ukrajinsko rukovodstvo započelo rat i da je odgovorno za njegovo dugo trajanje.
Zelenski je najavio i sastanak sa američkim izaslanikom Kitom Kelogom, ističući važnost konstruktivne saradnje sa SAD za postizanje stabilnog mira u Ukrajini.
Tramp je, s druge strane, nastavio da provocira, tvrdeći da je Zelenski "diktator bez izbora" i tražio je da Ukrajina održi nove izbore. Ali, prema ukrajinskom ustavu, izbori su suspendovani zbog ratnog stanja. Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Oleksij Makeijev, objasnio je da je to u skladu s međunarodnim praksama, kao što je bio slučaj u mnogim zemljama, uključujući Nemačku.
Nemački kancelar Olaf Šolc i britanski premijer Kir Starmer podržali su Zelenskog, naglašavajući da je odlaganje izbora u ratnom vremenu u skladu s zakonima.
Tramp bez kočnice
Osim toga, Tramp je rekao da bi Zelenski "trebalo brzo da se kreće, inače više neće imati zemlju". Tramp smatra da je "Zelenski obavio užasan posao, njegova je zemlja je na kolenima", a da je jedino bio uspešan "u manipulisanju američkim predsednikom Džoom Bajdenom".
Kao da to nije bilo dosta, u predsedničkom avionu Tramp je kasnije izjavio da vidi Rusiju u prednosti tokom pregovora o okončanju rata: "Mislim da oni imaju bolju poziciju, jer su zauzeli mnogo teritorija". Kritike Trampa izazvale su oštru reakciju u njegovoj zemlji, pa i među članovima njegove sopstvene stranke, koji su izjavili da su Trampove optužbe netačne.
Vođa manjine u Senatu, demokrata Čak Šumer, bio je zaprepašćen: "To je odvratno i namerno iskrivljavanje istine. Strašno je videti kako se američki predsednik okreće protiv jednog od naših prijatelja i otvoreno staje na stranu zločinca poput Vladimira Putina".
I republikanski poslanik Don Bajkon javno je kritikovao Trampa. Rekao je da su njegove izjave pogrešne i da su sramotne. "Mislim da mnogi republikanci znaju da je ono što je predsednik rekao bilo pogrešno", izjavio je Bajkon za CNN.
Nemačka štampa je zaprepašćena
I nemački mediji su zaprepašćeni Trampovim izjavama. Tako list Fraje prese iz Kemnica sa ogorčenjem konstatuje: "Ono što Donald Tramp govori o Ukrajini je skandal. Nazvati to iskrivljavanjem stvarnosti bilo bi potcenjivanje. Najmoćniji čovek na svetu širi lažne vesti. Američki potpredsednik Džej Di Vens nedavno je izjavio da sa Trampom sada postoji novi šerif u gradu. Ali, ponašanje vlade u Vašingtonu prema Ukrajini više nalikuje policajcu koji žrtvi oružane provale kaže: 'Zašto provalniku jednostavno niste ponudili da ubuduće spava na vašem kauču u dnevnoj sobi? Jasno je - Tramp nije šerif koji se ozbiljno zanima za uspostavljanje reda. Njega zanima samo ’America First’ i ništa drugo", ističe Fraje prese.
Rajn cajtung iz Koblenca zaključuje: "Američki predsednik odbacio je 80 godina američke spoljne politike. Bacio je transatlantski konsenzus u smeće. Na taj način sproveo je najdramatičniji zaokret u spoljnoj politici u novijoj američkoj istoriji. Umesto da se suprotstavi ruskoj agresiji, on je na ovaj način legitimiše. Umesto da pruži podršku Ukrajini kao žrtvi, on je ostavlja na cedilu", ističe Rajn cajtung.
O mogućim razlozima takvog Trampovog ponašanja nagađa se u listu Lajpciger folkscajtung: "Da li je Putin, bivši KGB-ov oficir, iz nekog razloga u stanju da kontroliše Trampa? Kada je reč o pitanju ima li Putin kompromitujući materijal o Trampu mnogi već decenijama zamišljeno klimaju glavom. Deluje li Tramp danas tako zato što je pod pritiskom? Ili su presudni neki drugi motivi, poput njegove taštine ili divljenja prema snažnim liderima", pita se komentator lista Lajpciger folkscajtunga.
Novi međunarodni poredak
Za Zidojče cajtung iz Minhena Tramp je u svakom slučaju jasno "Na Putinovoj strani" - kako glasi naslov komentara. U njemu piše: "U Ukrajini se već govori o novom paktu Molotov-Ribentrop, podeli Evrope preko glava onih kojih se to najviše tiče. Evropske države poznaju posledice takvog saveza, a Evropa zna šta pomak u odnosima moći znači za jedinstvo tog kontinenta. Ako popusti politička, vojna i ideološka spona koju drže Sjedinjene Američke Države - Evropa će se raspasti", predviđa Zidojče cajtung.
Imajući i to u vidu, autor komentara u listu Noje osnabriker cajtung savetuje Evropi da se ne upušta u samostalne akcije u vezi sa Ukrajinom: "To bi bilo izuzetno opasno i pogubno. Uprkos obećanoj prekretnici kancelara Šolca, Bundesver i dalje nije potpuno sposoban za odbranu. Možda bi neki jastrebovi u Evropi trebalo da preispitaju sami sebe i da razmisle da li je mudro dugoročno imati Rusiju za neprijatelja. Smanjenje oštre retorike bio bi prvi korak", smatra Noje osnabriker cajtung.
Konzervativni dnevni list Velt vidi stvari potpuno drugačije i ocenjuje da Evropa ima samo jedan izbor: "Prvo, kontinent napokon mora značajno da poveća svoje odbrambene troškove. Drugo, mora da učini sve kako bi Ukrajini obezbedio najbolju moguću pregovaračku poziciju za mirovne razgovore. Treće, mora srednjoročno da se pripremi na to da može samostalno da se brani. Američki potpredsednik Džej Di Vens upitao je na Minhenskoj bezbednosnoj konferencijida li su Evropljani uopšte svesni za šta se tačno bore. Odgovor je jasan: za slobodu suverenih nacija da same odlučuju o svojoj sudbini", naglašava Velt.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo)
