U Nemačkoj su održani vanredni parlamentarni izbori, a mnogi su ih ocenili kao najvažnijim od Drugog svetskog rata. Biračka mesta su zatvorena, a prema prvim izlaznim anketama Hrišćanske demokrate (CDU/CSU) osvojile su 29 posto glasova, a na drugom mestu je Alternativa za Nemačku (AfD) s 19,5 posto osvojenih glasova. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je na trećem mestu sa 16, a Zeleni su s 13,5 posto na četvrtom mestu.
Više od 59 miliona stanovnika Nemačke odabraće 630 poslanika koji će imati mandat od četiri godine i zadatak da odaberu novog kancelara i vladu, za šta će biti potrebno 316 glasova.
Na izborima se takmiči 29 stranaka, ali će samo deset imati kandidate u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina, Hrišćansko-demokratska partija (CDU) imaće 15 lista, dok se u Bavarskoj nadmeće njena sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU).
Podsetimo, prema dosadašnjim analizama favoriti su Hrišćanske demokrate (CDU/CSU), ali se očekuje da će odličan rezultat da ostvare i ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD).
Vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj održavaju se po četvrti put u novijoj istoriji zemlje, tačnije posle Drugog svetskog rata. Politički sistem uzdrman je krajem 2024. godine padom vlade Olafa Šolca. Podsetimo, i sama Šolcova vlada bila je istorijska, budući da su se u njoj našle tri stranke, umesto tradicionalne dve: socijaldemokrate, zeleni i liberali - čuvena semafor koalicija.
Iako su razlozi za pad vlade bili pre svega na čemu će se u državi štedeti, a gde će se trošiti, predizborna kampanja bila je potpuno drugačija. Tema izbeglica u Nemačkoj, kontrolisanih i nekontrolisanih migracija, pa i straha od stranaca, nadmašila je sve ostale.
BONUS VIDEO:
(Mondo)
