Zapad se pretvorio u pozorište apsurda. Oduševljenje nekih evropskih lidera 'moralnom lekcijom' koju je Vladimir Zelenski pročitao Donaldu Trampu u Beloj kući svedeno je, otkriva Le Figaro, na francusko-britanski predlog sa dva potpisa: a) jednomesečno primirje sa Rusijom i b) ugovor Ukrajine sa SAD o eksploataciji mineralnih rezervi.
Jasan i tvrd stav da Zelenski mora da se vrati u Vašington, rekao je nakon sastanaka na kojm se veličao evropski prkos, Lord Peter Mandelson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Vašingtonu: "... pozvao je Zelenskog da potpiše sporazum i pozvao Ukrajinu i sve evropske zvaničnike da pruže 'nedvosmislenu podršku inicijativi koju predsednik Tramp preduzima' kako bi posredovao u postizanju mira. U još jednom znaku najnovijeg stajališta Velike Britanije, Mandelson je za ABC izjavio: 'Ukrajina bi trebalo prva da pristane na prekid vatre i da pozove Ruse da učine isto'", piše Financial Times. Istovremeno, iza leđa ‘prkosnim‘ liderima EU, lični prijatelj Vladimira Putina upravo s američkim investitorima pregovara o obnovi Severnog toka 2, i to uz prećutnu podršku Bele kuće.
Lideri zemalja članica EU najvećim delom se zalažu za povećanje zavisnosti od skupljeg, američkog LNG gasa, dok su ruski gas inovativno proglasili politički nepodobnim energentom. Da li je strategija za sigurnu energetsku budućnost EU da bivšem oficiru Štazija, Matijasu Varnigu, tj. čoveku koji je do 2023. godine upravljao Severnim tokom 2, da sa američkim investitorima obnovi ključni strateški gasovod, koji su uništili ukrajinski tajni agenti? Ili je bolje ne raditi ništa i jednostavno uvoziti skuplji američki gas "zbog strateških interesa"? Dakle, dok rukovodstvo EU slavi Zelenskog – koji je, prema svim dostupnim informacijama, uništio jedan krak gasovoda Severni tok 2 (drugi nikada nije korišćen) – Amerikanci će obezbediti kontrolu nad evropskim snabdevanjem gasom. Kada i ako hipotetički gas ponovo poteče kroz Severni tok 2, u suštini gasovod namenjen snabdevanju EU biće pod američko-ruskom kontrolom, a EU će se braniti od ove zavisnosti uvozom američkog LNG gasa. Energetska bezbednost EU u tom scenariju izgleda veoma gasovito.
Priča o zajedničkom rusko-američkom poduhvatu za obnovu Severnog toka 2 trenutno je u dimenziji teorije sa prvim praktičnim razvojem u vidu tajnih pregovora koje je moderirao Varnig. Tramp je u slučaju mirovnog sporazuma najavio ukidanje sankcija Rusiji, kao i razvoj poslova sa Putinovim režimom, ali je nejasno da li će ruski gas postati politički prihvatljiv Evropi ako ga kupi od Amerikanaca. Ruska i američka strana za sada ne žele da komentarišu informacije o pregovorima. Financial Times pruža više detalja o Varnigu:
"Varnig (69) je rekao da je postao blizak prijatelj Vladimira Putina 1990-ih nakon što je otvorio kancelariju u Sankt Peterburgu za zajmodavca Drezdner banku, gde je tada nepoznati Putin bio na čelu gradskog komiteta za spoljne poslove. Njih dvojica su postali toliko bliski da je Putin zamolio Varniga da odvede svoje ćerke u kuću bankara u Rodermarku, dok im je majka bila teško povređena u nesreći. Putin, koji tečno govori nemački, naučio je Varnigovu decu da skijaju u Davosu i pozvao ga na sahranu svoga oca, prema intervjuu s bivšim pripadnikom Stasija iz 2023. u Die Zeitu. Međutim, Varnig je Putinovu invaziju nazvao "neopisivom greškom" te je podneo ostavke iz upravnih odbora dve energetske firme pod upravom Kremlja nakon što je 2022. izbio rat u Ukrajini. Rekao je za Die Zeit da je nekoliko meseci nakon početka invazije apelovao na Putina da je okonča, istaknuvši da je ruski predsednik toliko izolovan da je "jedina osoba koja mu još može nešto reći – ja".
Varnig je 2023. napustio Severni tok 2 AG, rusku državnu kompaniju koja upravlja gasovodom, ali je za Die Zeit rekao da je izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler garantovao da će pokriti njegove troškove u nadi da će spasiti ono što je preostalo", piše FT.
Prvu ideju o kupovini Severnog toka 2 izneo je američki biznismen sa kontaktima u Rusiji Stefan Linč, ali administracija Džoa Bajdena nije bila mnogo zainteresovana, kao ni evropska. Fenomenološki je zanimljivo da američki privatni kapital ima više interesa za evropske energetske potrebe nego evropski politički establišment.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO)
