Evropsko vazduhoplovstvo, sastavljeno od 120 borbenih aviona, moglo bi da bude raspoređeno da zaštiti Kijev i zapadnu Ukrajinu od ruskih napada bez izazivanja šireg sukoba sa Moskvom, prema planu koji su osmislili vojni stručnjaci.
Prema predlogu, nazvanom Skaj Šild (Nebeski štit), to je zona protivvazdušne odbrane koju predvodi Evropa, koja deluje nezavisno od NATO-a, sa ciljem da presreće ruske raketne i bespilotne napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu. Ovaj sistem bi mogao da bude deo "primirja na nebu", inicijative koju je ove nedelje predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Skaj Šild bi pokrivao tri aktivne ukrajinske nuklearne elektrane i gradove Odesu i Lavov, ali ne bi uključivao liniju fronta ili istočne delove zemlje. Prema nedavno objavljenoj analizi, takav sistem zaštite bi imao veći vojni, politički i ekonomski uticaj od raspoređivanja 10.000 evropskih vojnika na tlu Ukrajine.
Među zagovornicima ovog plana su bivši vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi Filip Bridlav, bivši britanski general i zamenik vrhovnog komandanta NATO-a Ričard Širef i bivši predsednik Poljske Aleksandar Kvasnjevski. Plan je podržao i bivši ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis.
Novi zamah za inicijativu nakon napetog sastanka Zelenskog i Trampa
Iako se o varijantama ovog predloga raspravlja od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, inicijativa je ove nedelje dobila novi zamah, nakon burnog sastanka Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa prošlog petka.
Posle tog sastanka, SAD su obustavile vojnu pomoć Ukrajini i ograničile razmenu obaveštajnih podataka, što je podiglo svest u Evropi da će morati da preuzme vodeću ulogu u podršci Ukrajini i ponudi joj bezbednosne garancije kao deo mogućeg mirovnog sporazuma.
Plan Skaj Šilda su osmislili bivši britanski vojni stratezi u saradnji sa ukrajinskim oružanim snagama, a predstavljen je i evropskim ministarstvima odbrane. Ali do sada, među evropskim liderima nije bilo prave političke volje da se uspostavi protivvazdušna odbrana nad Ukrajinom dok se rat nastavlja.
Međutim, sve brži razvoj događaja povećava mogućnost da će se ozbiljnije razmotriti ideja o zaštiti dela ukrajinskog vazdušnog prostora. U isto vreme, predlog naglašava koliko bi efikasna protivvazdušna odbrana mogla biti ključna za bezbednosne garancije Ukrajini u slučaju prekida vatre.
Rizik od sukoba sa Rusijom
Najveća zabrinutost među zapadnim liderima je mogućnost da bi operacija mogla da dovede do direktnog sukoba između borbenih aviona evropskih zemalja i Rusije, što bi moglo rezultirati eskalacijom ukoliko bi bilo koja letelica bila napadnuta ili oborena.
Međutim, zagovornici plana tvrde da je "rizik za pilote Skaj Šilda minimalan", pošto Moskva nije koristila svoje borbene avione van bojnog polja od početka 2022. godine. Prema projekcijama, ruski i evropski avioni bili bi udaljeni više od 200 kilometara.
Rusija redovno napada Ukrajinu krstarećim raketama i bespilotnim letelicama velikog dometa, a veruje se da bi borbeni avioni mogli da pomognu Kijevu da ih presretne. Ukrajinske snage protivvazdušne odbrane su već pod velikim pritiskom, a mnogi njihovi sistemi - poput američkih raketnih sistema Patriot - zavise od zaliha iz SAD, koje su sada blokirane Trampovom odlukom.
Ukrajinska vojska je u sredu izvestila da je Rusija lansirala 181 dron i četiri rakete. Iako je većina dronova oborena, jedna osoba je poginula u Odesi, a pogođena je i energetska infrastruktura, javile su lokalne vlasti. Ukrajina ima manje projektila od Rusije, ali od jeseni koristi američke ATACMS i anglo-francuske projektile Storm Šedou za napad na ciljeve unutar Rusije. Takođe je izvela niz dalekometnih napada dronom na vojne objekte i ključnu infrastrukturu, kao što su rafinerije.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
