Američka administracija počela je da traži državu, najverovatnije u Africi, koja bi bila voljna da libijskom lideru pruži utočište po uklanjanju s vlasti.
Intenzivnu potragu za državom koja će prihvatiti Gadafija, SAD i njihovi saveznici vode diskretno, iako je libijski lider poslednjih dana pokazao prkos, izjavljujući da nema nameru da popusti zahtevima da ode s vlasti, a ni nijedan opozicioni lider nije nametnuo kao njegov uverljii naslednik, piše Njujork tajms.
Njihove napore komplikuje i mogućnost da Međunarodni krivični tribunal u Hagu podigne optužnicu protiv Gadafija, zbog umešanosti u eksploziju PanAmovog aviona iznad Škotske 1988. godine, kao i zbog zločina u Libiji.
Jedna mogućnost, koju su Njujork tajmsu potvrdila tri zvaničnika administracije u Vašingtonu, jeste da mu utočište bude država koja nije potpisnik ugovora o osnivanju tog tribunala, pa nije ni u obavezi
da izruči osumnjičene.
Njujorški dnevnik ocenjuje da bi to moglo da objasni kako Bela kuća namerava da ostvari najavu predsednika Baraka Obame da Gadafi mora da ode, uz rešenost da američke trupe ne stupe na libijsko tle.
Naučili smo neke lekcije iz Iraka, a jedna od najvećih je da su Libijci odgovorni za promenu režima, a ne mi, izjavio je jedan visoki zvaničnik administracije. Ono što mi nastojimo je, naveo je on, da nađemo miran način da se organizuje odlazak, ako se pojavi mogućnost.
Oko polovine država Afrike nije potpisalo ili ratifikovalo Rimski statut, kojim je osnovan Međunarodni krivični tribunal.
Američki zvaničnici priznaju da se pobunjenici još nisu dogovorili ko bi mogao da nasledi Gadafija, a neki strahuju da bi mogao izbiti rat među plemenima ako se ne pojavi neka ličnost koja bi mogla da ih okupi.
Početkom aprila, američki izaslanik Kris Stivens poslat je u Bengazi da sazna više od pobunjeničkom Prelaznom nacionalnom savetu.
Njujork tajms piše da je možda najistaknutiji član buduće libijske vlasti Mahmud Džibril, stručnjak za planiranje, koji je napustio Gadafijevu vladu.
On se do sada dvaput suastao sa američkim državnim sekretarom Hilari Klinton i za njega američki diplomati kažu da je uglađena i iskusna javna ličnost. Takođe je razgovarao sa nekoliko NATO, arapskih i afričkih ministara, okupljenih u Dohi.
Drugi vodeći član Prelaznog nacionalnog saveta je Ali Tarhuni, koji je tu imenovan za ministra finansija. Tarhuni predaje ekonomiju u SAD i u februaru se vratio u Libiju, posle 35 godina izgnanstva, da bi pomogao opoziciji na planu ekonomije.
(Tanjug)
Njihove napore komplikuje i mogućnost da Međunarodni krivični tribunal u Hagu podigne optužnicu protiv Gadafija, zbog umešanosti u eksploziju PanAmovog aviona iznad Škotske 1988. godine, kao i zbog zločina u Libiji.
Jedna mogućnost, koju su Njujork tajmsu potvrdila tri zvaničnika administracije u Vašingtonu, jeste da mu utočište bude država koja nije potpisnik ugovora o osnivanju tog tribunala, pa nije ni u obavezi
da izruči osumnjičene.
Njujorški dnevnik ocenjuje da bi to moglo da objasni kako Bela kuća namerava da ostvari najavu predsednika Baraka Obame da Gadafi mora da ode, uz rešenost da američke trupe ne stupe na libijsko tle.
Naučili smo neke lekcije iz Iraka, a jedna od najvećih je da su Libijci odgovorni za promenu režima, a ne mi, izjavio je jedan visoki zvaničnik administracije. Ono što mi nastojimo je, naveo je on, da nađemo miran način da se organizuje odlazak, ako se pojavi mogućnost.
Oko polovine država Afrike nije potpisalo ili ratifikovalo Rimski statut, kojim je osnovan Međunarodni krivični tribunal.
Američki zvaničnici priznaju da se pobunjenici još nisu dogovorili ko bi mogao da nasledi Gadafija, a neki strahuju da bi mogao izbiti rat među plemenima ako se ne pojavi neka ličnost koja bi mogla da ih okupi.
Početkom aprila, američki izaslanik Kris Stivens poslat je u Bengazi da sazna više od pobunjeničkom Prelaznom nacionalnom savetu.
Njujork tajms piše da je možda najistaknutiji član buduće libijske vlasti Mahmud Džibril, stručnjak za planiranje, koji je napustio Gadafijevu vladu.
On se do sada dvaput suastao sa američkim državnim sekretarom Hilari Klinton i za njega američki diplomati kažu da je uglađena i iskusna javna ličnost. Takođe je razgovarao sa nekoliko NATO, arapskih i afričkih ministara, okupljenih u Dohi.
Drugi vodeći član Prelaznog nacionalnog saveta je Ali Tarhuni, koji je tu imenovan za ministra finansija. Tarhuni predaje ekonomiju u SAD i u februaru se vratio u Libiju, posle 35 godina izgnanstva, da bi pomogao opoziciji na planu ekonomije.
(Tanjug)
