Polaganjem venaca i cveća u više gradova i oblasti Rusije, pripadnici i simpatizeri levičarskih partija i pokreta obeležili su 136. godišnjicu od rodjenja nekadašnjeg proleterskog vodje i lidera ruskih boljševika Vladimira Iljiča Lenjina.
Polaganjem venaca i cveća u više gradova i oblasti Rusije, pripadnici i simpatizeri levičarskih partija i pokreta obeležili su 136. godišnjicu od rodjenja nekadašnjeg proleterskog vodje i lidera ruskih boljševika Vladimira Iljiča Lenjina.Lenjin je rodjen 1870. godine u Uljanovsku, a kao nastavljač misli Karla Marksa i Fridriha Engelsa, jedan je od ideologa komunizma i socijalizma i dolaska na vlast radničke klase. Umro je 21. januara 1924. u Gorkom, a sahranjen 27. januara u Moskvi.
Više od 1.000 gradjana, uglavnom pripadnika Komunističke partije Rusije i ovog puta je obišlo Mauzolej na Crvenom trgu u Moskvi, a u javnosti je ponovo pokrenuto pitanje o premeštanju Lenjinovog tela sa centralnog moskovskog trga.
Direktor Instituta za rusku istoriju Vladimir Lavrov izjavio je da "savremena Rusija ne može da se uspešno pokrene ka demokratskom razvoju i da ne izaziva strah naroda i zemalja, dok se ne rastane sa Marksom, Engelsom, Lenjinom i Staljinom, kao simbolima komunističke utopije, crvenog terora i izvoza socijalističkih revolucija". Država, prema njegovom mišljenju, ne treba da troši novac poreskih obveznika za održavanje balzamovanog tela vodje komunističke partije, potrebno je uvažiti volju žene, sestara i Lenjinovog brata koji su se protivili izgradnji Mauzoleja, a osim toga, Lenjin i Staljin nose ličnu odgovornost za represiju protiv miliona nevinih ljudi.
Poslednji predsednik SSSR-sa Mihail Gorbačov smatra da Lenjinovo balzamovano telo treba sahraniti, ali da sada nije trenutak za bavljenje tim pitanjem, koje samo "zamagljuje" potrebu rešavanja mnogo drugih problema.
Predsednik odbora za rad i socijalnu pollitiku u Državnoj dumi i visoki funkcioner većinske partije "Jedinstvena Rusija" Andrej Isajev smatra, medjutim, da to pitanje treba rešavati odmah uz učešće Lenjinovih naslednika i predstavnika komunističke partije. Prema njegovoj zamisli, potrebno je ostaviti prelazni period i sahranu odložiti do tada dok "svi koji žele da se oproste od njega" to učine. Isajev je rekao da bi to moglo da bude 2007. ili 2008. godine.
Vladimir Lukin, predstavnik za ljudska prava pri kabinetu ruskog predsednika Vladimira Putina, smatra da pitanje sahrane Lenjinovog tela bez podizanja strasti može da reši tek naredno pokoljenje. Prema njegovim rečima, Mauzolej je istorijski spomenik i treba da bude na Crvenom trgu, ali bi se, smatra Lukin, i sam Lenjin protivio paganskim običajima i "stanju u kom se sad nalazi".
Premeštanju Lenjinovog tela usprotivio se lider KPRF Genadij Zjuganov, tvrdeći da je Lenjinova sahrana obavljena uz poštovanje volje svih naroda bivšeg SSSR-a i da se na Crvenom trgu nalaze grobnice približno 400 ljudi, medju kojima i akademika i prvih kosmonauta. "Mi ćemo se tome organizovano suprotstavljati", rekao je lider ruskih komunista, dodajući da bi premeštanje grobova iz centra Moskve bilo "neprirodno i bogohulno".
Organizovani otpor "levice" je već iskazan, nakon što su predstavnici KPRF i još 24 organizacije izdali specijalnu izjavu u kojoj se ističe da je Lenjin "za većinu ljudi na planeti već 136 godina vodja i učitelj svetskog proletarijata". "Danas se od njegovog nasledja žele izbaviti oni kojima je dugo godina Lenjin služio kao štit"..."žele da ga sahrane po-hrišćanski. Naivci! Misle da će se tako spasiti od večne lenjinske doktrine", navedeno je izjavi levičarskih političkih organizacija.
(Tanjug)
