Kineski arhitektaLiu Jiakun dobitnik je ovogodišnje Pritzkerove nagrade, prestižnog priznanja često nazivanog arhitektonskim Oskarom. Nagrađen je za svoja arhitektonska dela koja "slave svakodnevni život ljudi".
Ovogodišnji žiri, kojim je predsedavao čileanski arhitekta Alehandro Aravena, odabrao je Liua zbog njegovih napora da stavi ljude i zajednice u centar arhitektonskog razmišljanja, navodi se u obrazloženju nagrade.
Iako je Liu Jiakun relativno nepoznat van Kine, u svojoj domovini uživa status istaknutog arhitekte svoje generacije. Skroman i dobrodušan, tokom poslednje četiri decenije u tišini je izgradio impresivan opus, uglavnom u jugozapadnoj provinciji Sečuan. Njegovi projekti uključuju muzeje, univerzitete, javne prostore i urbanističke planove.
Većina Liuovog rada smeštena je na javnim površinama u gusto naseljenim gradovima, što odražava njegovu posvećenost dizajnu usmerenom na ljude. Među njegovim najznačajnijim projektima su Muzej Lujejuan (njegov prvi projekat za privatnu kolekciju drevnih budističkih skulptura u oblasti Čengdua), Muzej Šuijingfang, zagonetni Muzej satova kulturne revolucije i kompleks Vest Vilidž u Čengduu.
"Svaki od njegovih projekata kanališe duh svog mesta, stvarajući pažljivo osmišljene pozadine svakodnevnog života - bez bombastičnosti i bahaćenja većine savremene arhitekture u Kini", piše Gardijan.
"Uvek težim da budem kao voda - da prodirem kroz mesto bez sopstvenog fiksnog oblika i prodrem u lokalno okruženje i samo mesto. Voda se vremenom postepeno učvršćuje, pretvarajući se u arhitekturu, a možda čak i u najviši oblik ljudskog duhovnog stvaralaštva. Ipak, ona i dalje zadržava sve kvalitete tog mesta, i dobre i loše", rekao je jednom Liu.
Liu je rođen u Čengduu, u Kini, 1956. godine. Arhitekturu je upisao 1978. godine na Institutu za arhitekturu i inženjerstvo u Čongkingu - sada Univerzitetu Čongking. Kako je rekao u jednom intervjuu, arhitekta je postao slučajno.
"Profesor mi je rekao da će mi taj predmet omogućiti da vežbam crtanje, ali nisam znao ništa više od toga kada sam se prijavio na fakultet", rekao je on.
Diplomirao je 1982. godine i započeo karijeru u državnom Institutu za arhitektonsko projektovanje i istraživanje u Čengduu, dok se istovremeno etablirao kao pisac.
"To je bio redovan, dnevni posao, ali moj pravi interes je bilo pisanje", rekao je, prisećajući se tog perioda.
Napustio je arhitekturu i narednu deceniju proveo na Tibetu i zapadnoj kineskoj provinciji Sinđang, gde se bavio slikanjem, pisanjem i meditacijom. Napisao je nekoliko romana, uključujući distopijski "Plan sjajne mesečine", o uzaludnoj borbi jednog arhitekte da izgradi idealan novi grad, inspirisan Le Korbizjeom i sovjetskom i kineskom komunističkom revolucijom.
"Pisanje romana i bavljenje arhitekturom različiti su oblici umetnosti i nisam namerno pokušavao da kombinujem to dvoje. Međutim, možda zbog mog dvostrukog porekla, postoji inherentna veza između njih u mojem radu - kao što je kvalitet naracije i potraga za poezijom u mojim dizajnima", objasnio je Liu, koji je čekao petnaest godina da se objavi njegov prvi roman u Kini.
Arhitekturi se vratio u četrdesetim godinama, 1999. godine. U svom rodnom Čengduu osnovao je svoj istoimeni studio, Jiakun Architects, sa kojim je realizovao više od trideset projekata. Liu je treći arhitekta iz Kine koji je dobio Pritzkerovu nagradu od njenog osnivanja 1979. godine, nakon kinesko-američkog arhitekte IM Peija i osnivača Studija za amatersku arhitekturu Vang Šua.
BONUS VIDEO:
