Otcepljenje od Danske i Trampovo preuzimanje kontrole? Napeto na Grenlandu, evo šta donosi pobeda opozicije

Grenlandska opozicija desnog centra pobedila je na opštim izborima, pokazuju skoro potpuni rezultati, na glasanju koje je bilo u senci ideje američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme autonomnu teritoriju Danske.

Na kraju, glasači su odbili trenutnog premijera Grenlanda, Mutea Egeda, čija je stranka Inuit Ataqatigiit zauzela treće mesto na izborima u utorak. Egede je insistirao da Grenland nije na prodaju i deo izbora je označio kao referendum o Trampovom, naizgled, agresivnom zastrašivanju, rekavši da su izbori bili "sudbonosni izbor".

Međutim, stručnjaci smatraju desnog centra, stranke Demokraatit (Demokratija) Grenlanda, koja je osvojila najveći deo parlamentarnih mandata sa 30 posto glasova, ne garantuje ni brzi prelazak ka nezavisnosti, niti bliže veze sa SAD-om.

Veoma kritični prema Trampovoj retorici

Za početak, stranka Demokratija je takođe bila veoma kritična prema Trampovoj retorici, insistirajući da njihovo ostrvo ima pravo na samoopredeljenje. Lider stranke i verovatni budući premijer Grenlanda, Jens-Frederik Nielsen, nazvao je Trampa "pretnjom političke nezavisnosti".

Stranka takođe favorizuje postepeni pristup nezavisnosti, uz postepeno jačanje ekonomije ostrva, koja je u velikoj meri zavisna od izvoza ribe i direktnih subvencija od Danske, pre nego što se odluči na samostalnost.

U međuvremenu, Nalerak,  još jedna stranka desnog centra, želi da ubrza prelazak ka nezavisnosti. Ova stranka je u prošlosti bila sklonija porukama američkog predsednika i zauzela je drugo mesto na izborima. Međutim, još uvek nije jasno da li će biti pozvana da se priključi novoj vladi ili će biti izostavljena iz koalicije između stranke Demokratija i manjih stranaka.

Grenland od izuzetnog strateškog značaja

Strateški značaj Grenlanda raste, posebno jer topljenje, izazvano klimatskim promenama, može da otvori nove arktičke pomorske rute u narednim decenijama. Na samo 950 milja od Severnog pola, Sjedinjene države su stacionirale bazu Američkih svemirskih snaga, Pituffik, ključnu za praćenje odbrane od raketa. Pored toga, kao što je Tramp često isticao, smatra se da Grenland obiluje retkim mineralima.

SAD žele pristup resursima Grenlanda kako bi smanjile svoju zavisnost od Kine, koja ima skoro monopol na neke ključne elemente koji se koriste u tehnologiji i industriji odbrane. Međutim, rudarenje na Grenlandu je izazovno, zbog nedostatka infrastrukture, surove klime i protivljenja lokalnih zajednica.

Niko na Grenlandu ne želi da bude deo SAD-a

Anketno istraživanje objavljeno u januaru pokazalo je da ogromna većina Grenlanđana podržava nezavisnost. Istraživanje je pokazalo da 84 posto želi nezavisnost od Danske, dok je 45 posto reklo da to žele samo ako ne ugrozi njihov životni standard. Samo 9 posto reklo je da ne žele potpunu nezavisnost od Danske, a samo šest posto bilo za to da postanu američka savezna država.

Ključna poruka sa izbora upućena je Trampu, prema rečima Ulrika Pram Gada, višeg istraživača na Danskom institutu za strateške studije.

"Ako je on imao bilo kakvu ideju da će njegove ponude i pretnje biti dobrodošle, učinio je sebi medveđu uslugu", izjavio je Gad.

Umesto toga, Gad kaže, rezultati ukazuju na to da su Grenlanđani "sve manje voljni da sarađuju sa SAD-om."

Mark Nutal, profesor na Univerzitetu Alberta i član Grenlandskog istraživačkog centra za klimu, slaže se, navodeći da "možete reći da rezultati nedavnih izbora ukazuju na čvrsto odbacivanje američkih teritorijalnih ambicija."

BONUS VIDEO:

(National Public Radio/Mondo)