Ukrajina i Sjedinjene Američke Države pregovaraju o sporazumu o retkim ukrajinskim mineralima od kraja januara ove godine, kada se u Belu kuću u Vašingtonu vratio Donald Tramp nakon pauze od četiri godine. On je praktično od samog starta svog drugog mandata javno objavio predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskog šta je "cena" dalje podrške Vašingtona u ratu Kijeva sa Moskvom.
Kako je tada objasnio Tramp, Sjedinjene Države su i na rečima i na delima bile glavni vojni saveznik Ukrajini i zbog toga žele "nešto nazad" za svu pomoć koju su pružile u prethodne tri godine od početka rata na istoku Evrope. Britanski "Telegraf" imao je uvid u delove ovog sporazuma i prema njihovoj oceni i analizi stručnih sagovornika, ovaj dokument bi mogao da predstavlja svojevrstan presedan u modernoj diplomatiji.
"To je zapravo dokument o eksproprijaciji. Ne postoje nikakve garancije, nikakve odbrambene klauzule, Amerika ne daje ništa. Amerikanci mogu da se povuku kad god, Ukrajinci ne mogu. Nikada nisam video tako nešto", izjavio je Alan Rajli, ekspert za pravo u energetskom sektoru.
Kako piše u tekstu britanskog lista, sumnja se da je Trampov cilj da "inkorporira" celokupnu Ukrajinu sa svim njenim glavnim prirodnim resursima. Ukrajinski minerali poput litijuma, grafita, uranijuma, cinka, kobalta i titanijuma su postali i razlog žestoke svađe između dvojice predsednika, Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa.
Retki minerali kao uzrok sukoba Trampa i Zelenskog
Nakon što je Tramp u februaru javno izvređao Volodimira Zelenskog nazvavši ga diktatorom, sukob je kulminirao na zvaničnom sastanku u Beloj kući 28. februara. Tada su se žestoko posvađali Tramp i Zelenski pred predstavnicima medija što je rezultiralo izbacivanjem ukrajinskog predsednika iz Ovalne kancelarije.
Pogledajte fotografije sa sastanka u Beloj kući kada su se posvađali Donald Tramp i Volodimir Zelenski
U međuvremenu se situacija smirila, Tramp i Zelenski su razgovarali telefonom nedavno kada su napravili usmeni dogovor o retkim ukrajinskim mineralima. Međutim, paralelno sa ovim dogovorom, Tramp ima i "biznis ideju" sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Plan je da se obnovi dovod gasa iz Sibira kroz Evropu. U tom projetku bi učestvovale pojedine američke kompanije, kao i bliski saradnici američkog predsednika koji su spremni da investiraju veliki novac čime bi se obnovio ruski izvoz gasa uz stabilizaciju finansija "preko leđa" Ukrajine.
Šta piše u sporazumu o retkim mineralima?
Prema sporazumu o retkim ukrajinskim mineralima, SAD bi kontrolisale celokupnu ukrajinsku infrastrukturu koja je povezana sa prirodnim resursima poput saobraćajne infrastrukure, železničke infrastrukture, gasovoda i ostale vidova transporta: luke, terminali, rafinerije i ostali logistički centri.
Osnovaće se upravni odbor u kom će od pet mesta tri biti iz Sjedinjenih Država. Oni će polagati pravo na takozvane "A" deonice i nadziraće plan otplate ratnog duga Ukrajine od minimum 100 milijardi dolara uz kamatu od četiri odsto.
Preostala dva mesta u upravnom odboru imaće Ukrajina, odnosno njeni predstavnici. Oni će držati "B" deonice i maksimalno mogu da "zarade" 50 odsto od svih prihoda što britanski list ocenjuje kao da je "Tramp uperio Zelenskom pištolj u glavu diplomatskom ucenom".
Osnovaće se fond u Delaveru, ali će biti pod nadležnošću države Njujork. Sud u Njujorku će u svakom trenutku moći da proverava svakog ukrajinskog ministra za kog se posumnja da radi nešto nezakonito.
Takođe, SAD će imati prava na "veto" u slučaju prodaje ukrajinskih resursa drugim zainteresovanim državama. To bi značilo da bi praktično time bila "otkačena" Narodna Republika Kina, ali i Evropa.
BONUS VIDEO:
