Viktorijino jezero je najveće u Africi (i najveće tropsko jezero na svetu). Prostire se kroz tri zemlje i važno je za više od 47 miliona ljudi. Međutim, suočava se s velikim problemom - voda u njemu postaje zelena.
Zašto Viktorijino jezero menja boju?
Boja se menja zbog širenja štetnih algi, posebno cijanobakterija. Ovo se dešava zbog procesa zvanog eutrofikacija - kada voda postane previše bogata hranljivim materijama, što dovodi do prekomernog rasta algi i biljaka.
Glavni razlog za ovo je dugogodišnji uticaj ljudi. Više od jednog veka, otpad iz poljoprivrede, kanalizacija i industrijske vode unosili su hranljive materije u jezero. Takođe, spaljivanje šuma i industrijske emisije koje završavaju u atmosferi i kasnije padaju u vodu dodatno pogoršavaju situaciju.
Klimatske promene takođe igraju ulogu. Istraživači sa Univerziteta Mičigen i Bouling Grin objašnjavaju da više temperature pogoduju rastu cijanobakterija, dok obilnije kiše ispiraju hranljive materije sa kopna u jezero.
Kako ovo utiče na ljude?
Viktorijino jezero je drugi najveći izvor pijaće vode na svetu, odmah posle jezera Superior u Severnoj Americi. Milioni ljudi zavise od njega, ali kada se pojave štetne alge, voda postaje opasna za piće.
Nedavna studija je pokazala da u Zalivu Vinam raste alga Microcystis, koja proizvodi otrov mikrocistin.
"Ovaj toksin može da ošteti jetru i da bude smrtonosan za životinje i ljude, posebno one sa slabijim imunitetom", upozoravaju istraživači.
U ovom delu jezera, količina mikrocistina često prelazi granice koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija.
Pored vode, jezero je i glavni izvor hrane, posebno ribe. Međutim, štetne alge mogu proizvoditi toksine koji ugrožavaju ribe i druge životinje. Osim toga, kada se alge previše razmnože, troše kiseonik iz vode, pa ribe ostaju bez uslova za život.
Istraživanja su pokazala da je ljudski uticaj već doveo do velikih promena u ekosistemu jezera, posebno u Zalivu Mvanza, gde se broj riba značajno smanjio. U nekim delovima Viktorijinog jezera situacija je još gora - zbog nedostatka kiseonika, određene oblasti su postale "mrtve zone", u kojima više nema života, prenosi portal "IFL Science".
Može li se nešto preduzeti?
Naučnici pokušavaju da bolje razumeju ove cijanobakterije kako bi pomogli vlastima da reaguju na vreme. Na primer, istraživanja pomažu u otkrivanju koje vrste algi su najopasnije i kada treba upozoriti lokalno stanovništvo.
Ipak, najvažnija je prevencija. Klimatske promene su veliki izazov, ali na lokalnom nivou mogu se preduzeti konkretni koraci: bolja regulacija poljoprivrede i otpadnih voda, pošumljavanje i zaštita zemljišta kako bi se smanjio unos hranljivih materija u jezero.
BONUS VIDEO:
