Komandni centri libijske vojske legitimna su meta napada, a Moamer Gadafi nije meta, kaže američki ministar odbrane Robert Gejts. NATO planira da pojača napade. Gadafi oko sebe okupio najmanje 300 stranih vojnih stručnjaka, među kojima ima i Srba.
"On (Gadafi) nije direktna meta" aviona NATO-a, koji će, međutim, nastaviti da gađaju komandne centre, rekao je Gejts novinarima u Pentagonu posle sastanka s britanskim ministrom odbrane Lijamom Foksom.
Ta razlika je, napominje agencija Asošiejted pres (AP), sve manja, uzimajući u obzir da je Gadafi vrhovni komandant libijske vojske.
Gejtsova izjava ukazuje, po oceni agencije, da je Gadafi u sve većoj opasnosti što duže bude pružao otpor.
Delovi predsedničke palate u Tripoliju teško su oštećeni u ponedeljak u vazdušnom napadu aviona NATO-a, a portparol libijske vlade je to osudio kao neuspeli pokušaj atentata.
Gejts i Foks su posle sastanka kome je prisustvovao i načelnik generalštaba Združenih snaga admiral Majk Malen, ukazali da će mesta iz kojih se komanduje libijskim snagama i dalje biti izložena riziku da budu napadnuta.
"Smatramo ih legitimnim metama. Ne gađamo konkretno njega (Gadafija), ali komandne i kontrolne ciljeve smatramo legitimnim metama gde god ih nađemo", rekao je Gejts.
Ova izjava, dodaje AP, predstavlja promenu prioritetnih meta u skladu sa promenama u delovanju libijskih snaga koje su se prilagodile vazdušnim napadima, uvođenju zone zabrane leta i napadima pobunjenika.
Zvaničnici Bele kuće kažu da je predsednik Barak Obama bio obavešten da predstoji još jača kampanja bombardovanja, čiji deo je bio udar na rezidencijalni kompleks Moamera Gadafija, u centru Tripolija.
Cilj, kako je objašnjeno, nije bio da se ubije Gadafi, već da se rat dovede do njegovih vrata, i tako poveća cena njegovog nastojanja da ostane na vlasti.
"Želimo da obezbedimo da on zna gde se rat vodi, a to nije samo u Misrati", izjavio je jedan zvaničnik administracije koji nije žele da bude imenovan.
Ta kampanja NATO-a, prema nekim zvaničnicima, proizašla je delom iz analize reakcije pukovnika Gadafija na bombardovanje Tripolija koju je pre četvrt veka naredio predsednik Ronald Regan.
Zvaničnici alijanse su zaključili da je najbolji način da uklone Gadafija ako mu uskrate mogućnost da komanduje svojim najlojalnijim trupama.
"Ne želimo da ga ubijemo i od njega načiinimo mučenika u arapskom svetu, izjavio je visoki diplomata NATO-a. Ali ako on vidi da se bombardovanje odvija svuda oko njega, mislimo da će promeniti svoju računicu", rekli su u Alijansi.
Zvaničnici NATO-a otkrili su da je obaveštajna aktivnost alijanse zasnovana na prisluškivanim telefonskim pozivima i radio signalima, kojii mogu da nagoveste koja kasarna, zgrada ili kompleks služe kao komandno mesto.
Zvaničici u Evropi i SAD kažu da je cilj napada da smanji sposobnost Gadafijeve vlade da naškodi civilima, eliminišući postepeno lance komande i snabdevanja koji su neophodni za vojne operacije.
Iako je suviše rano da se procene rezultati širenja spiska NATO meta, zvaničnici NATO-a kažu da alijansa pažljvo posmatra prve signale, uključujući nedavne izveštaje o dezertiranjima iz libijske vojske.
Viši oficiri koji su služili u bombardovanju Srbije 1999. godine kažu da u kampanji u Libiji koriste tada naučene lekcije.
General Džon Džamper, koji je tada komandovao američkim vazduhoplovnim snagama u Evropi rekao je da je gađanje važnih institucija u Beogradu, umesto trupa na terenu takođe imalo efekat podrivanja podrške Slobodanu Miloševiću u narodu.
Tek kad smo krenuli i počeli da unosimo nered po značajnim mestima i simbolima Beograda i počeli da zaustavljamo život srednje klase u Beogradu, to je počelo narod da okreće okreće protiv Miloševića, tvrdi general.
Istovremeno, grčki stručnjak za bezbednosna pitanja Majkl Kutuzis tvrdi da je Gadafi angažovao između 300 i 500 evropskih plaćenika, među kojima ima dosta Belarusa, Srba i Ukrajinca, ali i Belgijanaca, Britanaca i Francuza da ratuju za njega.
Tvrdnje grčkog eksperta, međutim, pobija Hjuman rajts voč, koji već duže vreme istražuje kanale kojima Gadafi angažuje plaćenike, navodeći da tokom istraživanja nije naišao ni na kakav trag i dokaze o angažovanju Evropljana u Libijskom ratu.
Prema Kutuzisu, evropski stručnjaci su najvećim delom eksperti za teško naoružanje, helikoptere, taktiku i komandovanje, a njihov honorar iznosi nekoliko hiljada dolara dnevno, objavio je nezavisni internet portal EU observer koji prati zbivanja u EU.
Većinu stranih eksperata za ratovanje čine ljudi iz Belarusije, Srbije i Ukrajine, ali među njima ima i Poljaka, Belgijanaca, Britanaca, Francuza i Grka.
"U libijskom društvu postoji zabrana ubijanja ljudi iz vlastitog plemena. To je razlog zbog čega Gadafiju trebaju strani plaćenici", rekao je Kutuzis ovom sajtu.
On tvrdi da Gadafijeva armija ima samo oko 25.000 preostalih vojnika jer su ostali dezertirali.
Međutim, Gadafijevi sinovi komanduju sa tri jedinice dobro opremljene milicije, koje imaju ukupno između 35.000 i 50.000 ljudi.
Jedan evropski bezbednosni zvaničnik i još jedan neimenovani izvor iz NATO kažu da oni nisu videli nijedan unutrašnji izveštaj o plaćenicima kod Gadafija.
Ali je NATO izvor ukazao na izveštaje u štampi oko kolumbijskog snajperiste u Misrati, navodi sajt.
Osvrćući se na istoriju plaćeničkih aktivnosti u Africi, Aleks Vini, istraživač Čatam hausa u Londonu kaže da su evropski plaćenici bili problem 1960-ih i opet 1990-ih, posle Hladnog rata.
(agencije/MONDO)
