Donald Tramp kaže da stižu carine. Poruka američkog predsednika ostaje dosledna. Ali, koje carine i kada? Porezi na uvoz su toliko brzo i često uvedeni otkako je preuzeo dužnost da ih je teško pratiti, piše BBC.
Tramp je već povećao carine na uvoz iz Kine, čelik, aluminijum i određene proizvode iz Kanade i Meksika. Više carine na automobile trebalo bi da stupe na snagu ove nedelje. Sada čekamo da Tramp otkrije detalje svog plana za širi set carina, na kojem njegov tim radi poslednjih nekoliko nedelja. Bela kuća to naziva Danom oslobođenja. Šta bismo mogli saznati u sredu?
Kolike će biti carine?
Bela kuća nije otkrila koliko visoke carine mogu biti, iako analitičari predlažu različite moguće stope. Tokom prošlogodišnje kampanje Tramp je zagovarao carinu od 10% na sav uvoz u SAD, a povremeno je sugerisao da bi ona mogla biti i 20% - pa čak i 60% na uvoz iz Kine.
Nakon što je stupio na dužnost, predstavio je ideju "recipročnih" carina, sugerišući da bi stope mogle varirati od zemlje do zemlje. "Vrlo jednostavno, ako oni naplaćuju nama, naplaćujemo i mi njima", rekao je u februaru, nedugo pre nego što je naredio zvaničnicima da razviju takav plan.
Gotovo odmah potom, Bela kuća je dodatno zakomplikovala situaciju rekavši da će njihove preporuke uzimati u obzir ne samo carine, već i druge politike koje smatraju nepravednim prema američkom poslovanju, poput poreza na dodatu vrednost (PDV).
To je izazvalo konfuziju, jer kompanije i politički lideri pokušavaju da dokuče koliki bi novi porez mogao pogoditi njihove proizvode - i kako će se najava u sredu uklopiti sa postojećim carinama, poput onih na čelik i aluminijum koje je Tramp već uveo.
Na primer, evropski zvaničnici pripremaju se za dvocifrenu carinu na svoj izvoz. Tramp je ranije ove godine rekao da planira uvođenje carine od 25% na robu iz Evropske unije.
Koje zemlje bi mogle da budu pogođene?
Trampova administracija još nije potvrdila koje će zemlje biti pogođene, iako su sredinu najavu opisali kao sveobuhvatnu. U nedelju je predsednik rekao da bi nove carine mogle važiti za "sve zemlje", što sugeriše mogući povratak ideji opšte carine koju je podržavao u kampanji.
To je umanjilo nade nekim državama, poput Ujedinjenog Kraljevstva, koje su se nadale da će ostati ispod radara - iako mnoge još uvek žele da dogovore neki poseban sporazum. I dalje nije jasno da li će carine biti univerzalno primenjene ili ciljano usmerene.
Prošlog meseca ministar finansija Skot Besent rekao je da su napori usmereni na "prljavih 15" - 15% zemalja koje čine glavninu trgovine sa SAD-om i koje nameću carine ili druge propise koji američke kompanije stavljaju u nepovoljan položaj. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika, dok je pripremala preporuke, identifikovala je zemlje za koje je "posebno zainteresovana".
To su bile: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Evropska unija, Indija, Indonezija, Japan, Koreja, Malezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Švajcarska, Tajvan, Tajland, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Vijetnam.
Tramp je neke od svojih najžešćih kritika uputio istorijskim saveznicima i glavnim trgovinskim partnerima, poput Kanade i EU.
"Prijatelj je često bio mnogo gori od neprijatelja", izjavio je prošle nedelje.
Kakav će biti efekat carina?
Carine su porezi na uvoz. Ključno pitanje glasi: ko će ih platiti?
Tehnički, odgovor je jednostavan: američke kompanije koje uvoze robu biće te koje će platiti račun - posebno ako Bela kuća odluči da naplati carine "odmah", kako je u utorak sugerisala portparolka Kerolajn Levit.
Ali što su carine više, to će više kompanija tražiti načine da nadoknade te troškove - bilo promenom dobavljača, deljenjem troškova sa poslovnim partnerima ili podizanjem cena za Amerikance. Mnoge kompanije kažu da se već pripremaju na taj korak. Međutim, to je rizična igra jer, ako cene previše porastu, kupci će jednostavno odustati.
Ta dinamika povećava rizik od ekonomske recesije, i u SAD, i izvan njih, gde se mnoge kompanije oslanjaju na američko tržište. Tramp kaže da kompanije koje žele da izbegnu carine mogu jednostavno preseliti poslovanje u SAD, ali to nije brzo ni jednostavno rešenje, s obzirom na visoke troškove zapošljavanja i otvaranja pogona.
Kada se u sve uključe kolebanja valuta i moguće kontramere drugih zemalja, posledice Trampovog pokušaja resetovanja globalne trgovinske ravnoteže verovatno će se osećati još dugo nakon najave u sredu.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
