Evropska unija u svojim rukama drži moćno trgovinsko oružje, ali još nije spremna da napravi odlučujući potez. Na sastanku ministara trgovine u Luksemburgu u ponedeljak, EU je poslala poruku o "proporcionalnom" i "ujedinjenom" odgovoru, ali iza tog pažljivo oblikovanog stava krije se neslaganje oko toga kako se suprotstaviti trgovinskom napadu američkog predsednika Donalda Trampa. Ovo pitanje preti da potkopa ionako krhki zajednički front unutar bloka.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, govoreći iz Brisela pred kraj ministarskog sastanka, istakla je da EU želi da pregovore stavi u prvi plan. Ponudila je šemu "nula za nulu" tarifa na industrijske proizvode, uključujući automobile, lekove, hemikalije, plastiku i mašine. To je primamljiva ponuda - šargarepa koju nudi EU. I nije teško to ponuditi, pošto su carine na industrijske proizvode između EU i SAD tradicionalno niske, piše Politiko.
Kada je reč o oštrim merama, štapu kojim bi EU odgovorila, cilj je da se pokaže snaga u pregovorima, uz nadu da će previranja na finansijskom tržištu izazvana Trampovim tarifama oslabiti njegovu odlučnost. Međutim, zemlje EU nisu složne oko toga koji odgovor da izaberu. Instrument protiv prinude (ACI), svojevrsna "nuklearna opcija" koja još nije upotrebljena, omogućila bi Komisiji da cilja na američke uslužne sektore poput tehnologije i bankarstva.
Trampove carine, koje ugrožavaju izvoz EU u vrednosti od 380 milijardi evra, upravo su primer ekonomskog pritiska zbog kojeg je ACI i osmišljen. Ipak, uprkos pretnji njegovom "povratnom" carinom od 20 odsto na sve EU proizvode, uz postojeće tarife od 25 posto na čelik, aluminijum i automobile, blok od 27 zemalja još nije spreman da posegne za svojom "bazukom". Kako je primetio jedan ministar, to bi značilo ulazak u pravi trgovinski rat.
Evropljani Trampove argumente za tarife smatraju potpuno neosnovanim - od tvrdnje da porez na dodanu vrednost, regulativa tehnologije i fitosanitarni standardi predstavljaju netarifne barijere, do besmislene formule za njihov obračun. Prosečna EU carina na industrijske proizvode, na primer, iznosi samo 1,6 odsto.
Prema dokumentu koji je pregledao Politiko, Komisija razmatra uzvratne carine do 25 odsto na širok spektar američkih izvoznih proizvoda kao odgovor na Trampove mere na čelik i aluminijum. O tom predlogu glasaće se u sredu, a predviđa carine od 25 posto na proizvode kao što su soja, kukuruz šećerac, pirinač, bademi, sok od pomorandže, brusnica, duvan, gvožđe, čelik, aluminijum, određena plovila, vozila, tekstil, odeća i šminka.
Ukupna vrednost pogođenog američkog izvoza iznosila bi 22,1 milijardu evra, prema podacima Eurostata za 2024. godinu. Taj iznos je manji od prvobitno planiranog jer su neke zemlje uspešno lobirale za izuzeće proizvoda poput burbona iz Kentakija. Ovo je bio uspeh za Francusku, Irsku, Italiju i Španiju, dok zemlje poput Francuske, Nemačke i Španije insistiraju da se nijedna opcija ne isključi u obračunu sa Trampom.
"Instrument protiv prinude treba pažljivo razmotriti", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek uoči sastanka. "Ovo su mere koje prevazilaze carine - uključuju digitalne usluge i širok spektar alata, mnogo više od samo digitalnog poreza". Španski ministar Karlos Kuerpo se složio: "ACI je tu da se koristi ako je potrebno, ali današnja poruka EU mora biti pozitivna. Ne smemo isključiti nijedan alat koji nam je na raspolaganju".
Visoki zvaničnik EU otkrio je Politiku da je šef trgovine Maroš Šefčovič na sastanku testirao jedinstvo članica neformalnim anketom o alatima koje treba koristiti. Samo nekoliko ministara je podržalo uključivanje svih opcija, uključujući ACI. "Većina je rekla da podržava kontramere ako budemo primorani na to", rekao je diplomata, dodajući da je oko 20 odsto zemalja zatražilo korišćenje svih raspoloživih instrumenata. Irska i Italija, čiji su farmaceutski i vinski sektori posebno ranjivi, opreznije su u pogledu eskalacije.
Irski ministar Sajmon Haris upozorio je da bi korišćenje ACI-ja bila "vanredna skalacija" i "nuklearna opcija" u trenutku kada je deeskalacija potrebna. Italijanski ministar Antonio Tajani čak je predložio odlaganje kontramera na čelik i aluminijum sa 15. na 30. april. Italijanska premijerka Đorđa Meloni, bliska Trampu, pokazuje znake kolebanja po pitanjima trgovine i odbrane i posetiće Vašington sledeće nedelje, piše Korijere dela sera.
Stavljanje najjačeg trgovinskog oružja na sto tako rano u pregovorima otežava njegovo povlačenje ako situacija eskalira. Ove nedelje, Komisija bi mogla da kazni Epl i Metu zbog kršenja pravila digitalne konkurencije, što bi moglo dodatno da podstakne tenzije između Brisela i Vašingtona. "Neću sada da ulazim u detalje koji instrument bismo koristili niti kako bismo to opravdali. Naš odgovor je postupak, ograničen na čelik i aluminijum, i razvučen kroz vreme kako bismo ostavili prostor za pregovore. Ali uprkos našoj otvorenosti, još nismo videli angažman koji bi doveo do obostrano prihvatljivog rešenja", rekao je Šefčovič na završnoj konferenciji za novinare.
BONUS VIDEO:
