Kanađani danas na prevremenim parlamentarnim izborima odlučuju da li će i treći put u pet godina dati poverenje Konzervativcima ali i po prvi put deklasirati Liberale sa liste vodećih stranaka od osnivanja države.
Prvi put se može dogoditi da jedna od dve najjače partije od osnivanja Kanade (1867) - Liberalna stranka, izgubi ne samo izbore nego i status glavne parlamentarne opozicione stranke.
Od 34 miliona stanovnika Kanade, pravo glasa ima 24 miliona državljana koji će na više od 60.000 izbornih mesta od Atlantika, do Pacifika i od Polarnog kruga, do južne granice sa SAD, izabrati 308 poslanika Donjeg doma Parlamenta u Otavi.
Izbore su krajem marta izazvale tri opozicione partije (Liberalna, Nova demokratska partija i Kvebečki blok) odbivši da podrže predlog budžeta i izglasavši potom nepoverenje manjinskoj konzervativnoj vladi premijera Stivena Harpera.
Glasanje o nepoverenju usledilo je posle "presude" parlamentarnog komiteta, prve te vrste u kanadskoj istoriji, da Vlada nije poštovala Parlament sakrivši podatke o nekim važnim državnim programima i nabavkama.
Dok su konzervativci i na kraju 40-dnevne kampanje zadržali najveće izglede da postignu pobednički het-trik, protekle sedmice u anketama javnog mnjenja neočekivano je na drugu poziciju izbila Nova demokratska partija (NDP), a njen lider Džek Lejton u liderskoj trci prestigao čak i premijera Harpera.
Novim demokratama je to uspelo pre svega zahvaljujući potencijalnim glasovima u Kvebeku gde je, po anketama, očekivana podrška Kvebečkom (separatističkom) bloku opala na samo sedam do osam
procenata.
Iako su vladali ili vladaju u nekim provincijama (Ontario, Britanska Kolumbija, Manitoba i druge), posle pobeda na provincijskim izborima, Nove demokrate nikada nisu bile blizu druge pozicije, a kamoli pobede na federalnim izborima.
Po anketama uoči ovog vikenda, podrška konzervativcima je manja od 40 odsto, Nove demokrate zaostaju pet do osam odsto, dok Liberali prelaze tek 20.
Ako birači tako i glasaju, to bi značilo pomeranje znatnog dela biračkog tela ulevo, većinom na uštrb liberalnog centra.
Iako su podršku lideru liberala Majku Ignjatijevu dali bivši dugogodišnji (1993-2003) premijer Žan Kretjen i njegov kratkotrajni (2003-2006) naslednik Pol Martin koji su vladali kada su liberali imali apsolutnu većinu, nema nade da ta dugo moćna partija sada povrati staru slavu.
Kanadski izborni sistem, međutim, nije proporcionalan, i ne samo podaci iz anketa, već ni konačni procenti glasova za neku partiju, ne znače srazmeran broj poslanika u Parlamentu.
Na primer, kandidati Zelene stranke su na izborima 2008. dobili skoro milion (930.000) glasova, ali Zeleni nisu ni tada, niti bilo kada, imali nijednog poslanika jer nikad nisu pobedili ni u jednoj izbornoj jedinici.
U trenutku raspuštanja Parlamenta, od 308 poslanika Konzervativna partija imala je 143, Liberalna 77, Kvebečki blok 47, Nova demokratska partija 36, dok su dva poslanika bila nezavisna, a tri mesta upražnjena.
Kako ni posle izbora 2. maja nije izvesno formiranje stabilne -verovatno konzervativne - manjinske vlade zbog odbijanja opozicije da joj pruži podršku, nije isključena neka opoziciona postizborna koalicija, ali sve će zavisiti od konačnih izbornih rezultata.
(Beta)
Od 34 miliona stanovnika Kanade, pravo glasa ima 24 miliona državljana koji će na više od 60.000 izbornih mesta od Atlantika, do Pacifika i od Polarnog kruga, do južne granice sa SAD, izabrati 308 poslanika Donjeg doma Parlamenta u Otavi.
Izbore su krajem marta izazvale tri opozicione partije (Liberalna, Nova demokratska partija i Kvebečki blok) odbivši da podrže predlog budžeta i izglasavši potom nepoverenje manjinskoj konzervativnoj vladi premijera Stivena Harpera.
Glasanje o nepoverenju usledilo je posle "presude" parlamentarnog komiteta, prve te vrste u kanadskoj istoriji, da Vlada nije poštovala Parlament sakrivši podatke o nekim važnim državnim programima i nabavkama.
Dok su konzervativci i na kraju 40-dnevne kampanje zadržali najveće izglede da postignu pobednički het-trik, protekle sedmice u anketama javnog mnjenja neočekivano je na drugu poziciju izbila Nova demokratska partija (NDP), a njen lider Džek Lejton u liderskoj trci prestigao čak i premijera Harpera.
Novim demokratama je to uspelo pre svega zahvaljujući potencijalnim glasovima u Kvebeku gde je, po anketama, očekivana podrška Kvebečkom (separatističkom) bloku opala na samo sedam do osam
procenata.
Iako su vladali ili vladaju u nekim provincijama (Ontario, Britanska Kolumbija, Manitoba i druge), posle pobeda na provincijskim izborima, Nove demokrate nikada nisu bile blizu druge pozicije, a kamoli pobede na federalnim izborima.
Po anketama uoči ovog vikenda, podrška konzervativcima je manja od 40 odsto, Nove demokrate zaostaju pet do osam odsto, dok Liberali prelaze tek 20.
Ako birači tako i glasaju, to bi značilo pomeranje znatnog dela biračkog tela ulevo, većinom na uštrb liberalnog centra.
Iako su podršku lideru liberala Majku Ignjatijevu dali bivši dugogodišnji (1993-2003) premijer Žan Kretjen i njegov kratkotrajni (2003-2006) naslednik Pol Martin koji su vladali kada su liberali imali apsolutnu većinu, nema nade da ta dugo moćna partija sada povrati staru slavu.
Kanadski izborni sistem, međutim, nije proporcionalan, i ne samo podaci iz anketa, već ni konačni procenti glasova za neku partiju, ne znače srazmeran broj poslanika u Parlamentu.
Na primer, kandidati Zelene stranke su na izborima 2008. dobili skoro milion (930.000) glasova, ali Zeleni nisu ni tada, niti bilo kada, imali nijednog poslanika jer nikad nisu pobedili ni u jednoj izbornoj jedinici.
U trenutku raspuštanja Parlamenta, od 308 poslanika Konzervativna partija imala je 143, Liberalna 77, Kvebečki blok 47, Nova demokratska partija 36, dok su dva poslanika bila nezavisna, a tri mesta upražnjena.
Kako ni posle izbora 2. maja nije izvesno formiranje stabilne -verovatno konzervativne - manjinske vlade zbog odbijanja opozicije da joj pruži podršku, nije isključena neka opoziciona postizborna koalicija, ali sve će zavisiti od konačnih izbornih rezultata.
(Beta)
