Bin Laden revolucionar biznismen terorista

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Bin Laden: revolucionar, biznismen, terorista

Militantnom islamu se pridružio još kao tinejdžer, nastavio kao uspešan komandant Avganistanaca protiv sovjetske okupacije, da bi od nekadašnjeg američkog partnera postao strateg "11. septembra", "neprijatelj broj jedan" i najtraženiji svetski terorista.

Šef terorističke mreže Al Kaida, 54-godišnji Osama bin Laden pripadao je jednoj od najbogatijih porodica Saudijske Arabije, ali je napustio domovinu u potrazi za revolucijom, otkrio put fanatizma, inspirisao ubilačku organizaciju koja je terorisala čitav Zapad i završio kao najtraženiji čovek na svetu.

Rođen je 10. marta 1957. godine. Postao je poznat kao najpobožniji sin bogatog oca koji je imao čak 54 dece.

Put ka militantnom islamu počeo je kao tinejdžer 1970-ih kada se pridružio fundamentalističkom pokretu koji se tada širio Saudijskom Arabijom. Bio je zagriženi čitalac islamske literature i slušao propovedi u Meki.

Vižljast, visok (183 centimetra) i sa bradom, pridružio se 1980-ih avganistanskom ratu protiv sovjetske invazije i stekao reputaciju hrabrog i sposobnog komandanta.

Izgradnji dobrog imidža među borcima mudžahedinima sigurno je, ukazuje AP, doprineo pristup finansijskim sredstvima njegove porodice koja se bavila građevinom.

U to vreme, interesi Bin Ladena poklapali su se sa američkim, jer su SAD novcem i oružjem podržavale "sveti rat" protiv snaga SSSR-a.

Kada se vratio kući u Saudijsku Arabiju, dočekan je pohvalama i donacijama i bio je tražen kao govornik u džamijama i kućama. Nije bilo potrebno mnogo vremena da se njegovi ciljevi raziđu sa onim koje imaju njegovi bivši američki podrzavaoci, ukazuje AP.

"Kada kupimo američku robu, mi smo saučesnici u ubijanju Palestinaca", rekao je on tih dana u jednom govoru koji je snimljen na kasetu.

Ključni trenutak u njegovom životu došao je 1990, kada su se američke trupe iskrcale na tlo Saudijske Arabije kako bi proterale iračke snage iz Kuvajta.

On je pokušao da ubedi vladu da ne dozvoli dolazak nemuslimanskih vojski u zemlju, ali se saudijsko rukovodstvo okrenulo SAD kako bi zaštitilo svoje obilne rezerve nafte. Bin Laden je nastavio da kritikuje saudijsko rukovodstvo zbog čega mu je oduzeto državljanstvo Saudijske Arabije.

Nekadašnji šef saudijske obaveštajne službe, princ Turki, rekao je da se Bin Laden u to vreme izmenio iz mirnog, miroljubivog i blagog čoveka u nekog ko veruje da može da okupi i komanduje vojskom koja će osloboditi Kuvajt.

"Njegovo ponašanje u to vreme nije ostavljalo sumnji da će postati upravo ono što jeste", rekao je Turki za američke medije krajem 2001.

Nakon što je proteran iz Saudijske Arabije, potražio je utočište u Sudanu. Sudanske vlasti su prihvatile američke zahtev i 1996. godine ponudile da izruče Bin Ladena Saudijskoj Arabiji ali njegova domovina je odbila, bojeći se da bi suđenje njemu destabilizovalo zemlju.

Vratio se u Avganistan, uz dozvolu vlasti, gde je počeo sa Al Kaidom pripremu za sveti rat koji ga je pretvorio u američkog neprijatelja borj jedan.

Lider avganistanskih talibana Mula Muhamed Omar pozvao je Bin Ladena u južni Kandahar i tokom vremena i uz značajne finansijske donacije izlovanim talibanima, Bin Laden je postao zavisan od verske milicije.

U Avganistanu, on bi ustajao rano za jutarnju molitvu i potom doručkovao jednostavno - hleb i sir. Pažljivo je pratio svetske događaje. Skoro svakodnevno je sa svojim ljudima - Egipćanima, Jemencima, Saudijcima i drugima, vežbao napade, bacanje eksploziva i pucanje.

Omiljeni hobi bio mu je jahanje, a voleo je i da igra ulogu tradicionalnog iscelitelja koji je često prepisivao med i trave za prehladu i druge bolesti.

U Avganistanu su ga često pratile njegove četiri žene. Procenjuje se da je imao 23 dece.

Prvi napad koji je Al Kaida izvela nakon njegovog povratka u Avganistan bio je napad na ambsadade SAD u Keniji i Tanzaniji u avgustu 1998, kada je poginulo 224 ljudi, među kojima su većina bili Afrikanci.

Nekoliko dana kasnije, Bin Laden je izbegao napad krstarećom raketom na jedan od kampova za obuku u Avganistanu koji su SAD izvela u znak odmazde. Veruje se da je Bin Laden neposredno pre napada napustio kamp na koji je potom palo 70 "tomahavka".

Od 11. septembra 2001, stalno je bio za korak ispred potrage koja se ocejuje najvećom koja je u istoriji vođena za jednim čovekom.

Kada su talibani postali meta američkih bombardovanja, Bin Laden je pobegao u planinske delove koji razdvajaju Pakistan i Avganistan i putem video poruka a potom audio zapisima pretio novim krvoprolićima.

Tokom poslednje decenije i on i "broj dva" Al Kaide, Ajman al-Zavahiri redovno su to činili. Američki pokušaji da ga uhvate bili su brojni i neki za dlaku i uspešni. Sve to vreme Bin Laden je ponavljao da je spreman da umre u borbi da otera Izraelce iz Jerusalima i Amerikance iz Saudijske Arabije i Iraka.

"Amerika me ne može dobiti živog", izjavio je u intervjuu jednom pakistanskom novinaru kratko po početku američke invazije Avganistana.

Potraga je konačno završena sinoć u Pakistanu, gde su američki marinci u akciji kojom je rukovodio šef CIA i budući ministar odbrane Leon Paneta ubili Bin Ladena.

Ozloglašen na Zapadu kao personifikacija zla, Bin Laden je bio obožavan od strane nekih radikalnih Muslimana koji su prigrlili njegovu viziju neprestanog džihada (svetog rata) protiv SAD i arapskih vlada koje su ocenjene kao neverničke.

Njegove akcije pokrenule su lanac događaja koje su SAD odvele u ratove u Avganistanu i potom Iraku, a zatim i u tajne ratove protiv ekstremističkih islamskih aktivista koji su "dotakli" zemlje na svim kontinentima osim Antarktika.

Čitav obaveštajni aparat SAD bio je usmeren na to da odgovara na nove terorističke napade kod kuće, nakon što je 11. septembra 2001. čitav svet zastao pred napadima izvršenim otetim avionima u Njujorku i Vašingtonu, gde je poginulo oko 3.000 ljudi.

Al Kaidi se stavljaju na teret i bombaški napadi na dve američke ambasade u Africi, zatim napad na američki nosač aviona u Jemenu u kome je 2000. godine stradalo 17 mornara, kao i brojni drugi napad, neki osujećeni, neki izvedeni.

Možda je isto toliko bila značajna njegova sposobnost da, čak i krijući se, inspiriše nove generacije terorista da ubijaju u njegovo ime, piše AP.

Najveći broj vodećih poručnika Al Kaide ubijen je ili uhapšen u godinama nakon 11. septembra 2001, ali obaveštajni zvaničnici u Evropi i Aziji kažu da sada veću pretnju vide u "domaćim" radikalnim grupama koje su stimulisane Bin Ladenom.

Tokom godina skrivanja, Bin laden je postao sve manje "vidljiv".

Nedavne revolucije u arapskom svetu pokrenuli su i inspirisali mladi ljudi koji traže ekonomske i političke slobode pre nego Bin Ladenova radikalna vizija islamskog kalifata u kome vlada zakon šerijata.

Smatra se da Al Kaida nije dala ni logističku ni finansijsku podršku grupi severnoafričkih Muslimana koji su odgovorni za terorističke napade u Madridu 11. marta 2004. kada je poginula 191 osoba, ali su oni sigurno bili inspirisani njegovom vizijom "svetskog džihada".

Isto tako, nije uspostavljena veza između vođa Al Kaide i četiri britanska Muslimana-samoubica koji su odgovorni za bombaške napade od 7. jula 2005. kada je stradalo 52 ljudi, ali su malobrojni oni koji smatraju da bi napadi bili izvršeni da Bin Laden nije podigao strasti mladih radikalnih Muslimana.

Živopisna priča o životu ovog saudijskog bogataša završila se u dalekom Pakistanu juče a pitanje je koliko će potrajati odjek njegovog dela.

(Beta-AP)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader