Nedugo nakon što je po drugi put postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp je demontirao i desetkovao Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID). Uz nekoliko izuzetaka, milijarde koje je Agencija trebalo da pošalje zemljama širom sveta ostale su u SAD, najvećem svetskom dobrotvoru.
Politiko piše da je Trampova odluka uticala na skoro 90 odsto ugovora koje je USAID potpisao sa zemljama širom sveta. Isplate su zaustavljene na 90 dana kako bi Amerika mogla da ih temeljno revidira. Radovi na srednjoj školi Safed u Zarki u Jordanu, koju je trebalo da pohađa oko 1.500 učenika, odmah su obustavljeni.
Radnici raznih struk koji su trebali da ga sagrade odmah su ostali bez posla. Zbog Trampove "štedljivosti" neće patiti samo ti učenici, Zarka i Džordan. Ceo Bliski istok će biti u nevolji. Pomenuti Jordan, Egipat i Izrael bili su glavni primaoci američke pomoći. USAID im je 2023. poslao skoro četiri milijarde dolara, piše Politiko.
Trampov potez će gotovo sigurno dodatno oslabiti zemlje Bliskog istoka koje se bore sa političkom nestabilnošću, humanitarnim problemima i ekonomskim poteškoćama, rekli su analitičari, zvaničnici i humanitarci. Neki od njih smatraju da će uticaj Vašingtona u regionu opasti.
Drugi veliki dobrotvori, poput Velike Britanije i nekoliko evropskih zemalja, takođe su smanjili svoja izdvajanja za Bliski istok. Ovaj potez su povukli kao odgovor na manje-više otvorene pretnje Amerikanaca da će prestati da pomažu Ukrajini, koja se tri godine brani od ruskih napada. Odnosi između Amerike i Evrope zahladili su nakon što se Tramp vratio u Belu kuću početkom 2024. godine, a Stari kontinent strahuje da više neće moći da se oslanja na SAD kao što je nekada mogao. Tramp je od evropskih lidera tražio da povećaju svoje vojne budžete, a ruskog predsednika Vladimira Putina sve više hvali, a sve manje kudi.
Dilejni Sajmon, analitičar istraživačkog centra Međunarodne krizne grupe (ICG), smatra da je količina pomoći koju Amerika šalje svetu značajno smanjena, što će promeniti sistem pomoći i humanitarne akcije.
Irak, na primer, ima mnogo razloga za brigu. Još se oporavlja od američke okupacije, a stalno mu prete ostaci Islamske države. Sirija je nedavno preživela promenu režima i nasušno joj trebaju sredstva kako bi se oporavila od dugogodišnje vladavine brutalnog autokrate Bašara el Asada. Građanski rat u Jemenu traje već godinama, a tu su i ratovi koje Izrael vodi u Gazi i Libanu. Konsultant Amal Hamdan rekao je da američka pomoć služi za stabilizaciju i demokratizaciju delova sveta u kojima stabilnost i demokratija nisu date.
Jordan, ključni saveznik Amerike na Levantu, vojnu i ekonomsku pomoć od nje prima već 70-ak godina. Pre dve godine dobio je 1,5 milijardi dolara koje je potrošio na bolnice, vodovod, stručnu obuku i programe za izbeglice. Problemi izazvani obustavom američke pomoći pogoršani su carinama od 20 odsto koje je Tramp nedavno uveo na jordanski izvoz u Sjedinjene Države.
Politiko piše da je Jordan 2023. izvezao u SAD robe u vrednosti od tri milijarde dolara. Sve je to destabilizovalo zemlju koja je donedavno bila ključni bezbednosni partner Amerike. Jordan je okosnica američke moći na Bliskom istoku, a posebno na Levantu. Jordansko-američko partnerstvo odigralo je ključnu ulogu u borbi protiv terorizma, posebno u borbi međunarodne koalicije predvođene SAD koja je porazila Islamsku državu.
Bivši zvaničnik USAID-a Dejv Harden rekao je da Amerika želi da iskoristi svoj uticaj kako bi izgradila "stabilniji i prosperitetniji" Bliski istok. Podaci američke vlade i Svetske banke govore da je 2023. američka pomoć činila dva odsto jordanskog BDP-a, otprilike 4,3 odsto jemenskog i četiri odsto sirijskog.
Obustava isplate američke pomoći ugrozila je bezbednost i funkcionalnost kampova na severoistoku Sirije u kojima su zatočene desetine hiljada ljudi povezanih sa Islamskom državom. Evropa je veoma zabrinuta zbog takvog razvoja događaja. Osim toga, skoro polovina stanovništva Sirije raseljena je tokom građanskog rata koji besni u zemlji od 2011. godine i pomoć joj je preko potrebna.
Situacija se pogoršala otkako su islamisti predvođeni Ahmedom al-Šarom došli na vlast. Na vrhuncu građanskog rata u Siriji, milion Sirijaca se slilo u Evropu i nastala je migrantska kriza. Austrijska vlada je tada poručila da se migraciona kriza može rešiti samo ako se reši problem koji ju je izazvao, te da će stoga ojačati bilateralnu saradnju sa Sirijom.
Europa je do sada pomoć koristila kako bi obeshrabrila migracije. Međutim, mnoge vlade žele da zaustave humanitarne programe jer smatraju da ovakav pristup nije dao željene rezultate. Francuska i Holandija smanjile su svoje budžete za međunarodnu pomoć. Nemačka, Velika Britanija, Španija i Holandija prestaće da finansiraju neke medicinske ustanove u Jordanu. "Suočavamo se sa najgorim scenarijem. Biće sve manje nade", rekao je Abu al-Haija, zamenik direktora besplatnih ambulanti u zemlji.
BONUS VIDEO:
