Papa Franja, koji je postao poglavar Katoličke crkve 2013. godine, preminuo je u 88. godini, objavio je Vatikan. Smrt poglavara Rimokatoličke crkve pokreće precizno uređen niz događaja koji se odvijaju prema vekovima starom vatikanskom protokolu.
Ova procedura, definisana u dokumentu Universi Dominici Gregis, poslednji put ažuriranom od strane pape Jovana Pavla II, ima za cilj da obezbedi dostojanstvenu sahranu, očuvanje kontinuiteta crkvene vlasti i izbor novog pape.
1. Zvanična potvrda smrti
Smrt pape najpre potvrđuje komoraš (Camerlengo), kardinal koji preuzima upravljanje Vatikanom tokom perioda bez pape. On tradicionalno oslovljava papu po imenu tri puta. Ako nema odgovora, smrt se konstatuje, a lekarska potvrda se pribavlja. Papin prsten, simbol njegove vlasti, se zatim uništava kako bi se sprečilo bilo kakvo falsifikovanje dokumenata.
2. Objava vesti javnosti
Vest o smrti pape objavljuje zvanični portparol Vatikana. U međuvremenu, papina privatna kancelarija se zapečaćuje, a svi njegovi simboli vlasti poništavaju. U tim trenucima, ceo svet usmerava pažnju na Vatikan.
3. Liturgijska i pogrebna procedura
Telo preminulog pape izlaže se u Bazilici Svetog Petra, gde vernici imaju priliku da mu odaju počast. Organizuje se devetodnevni period žalosti, poznat kao Novemdiales, tokom kojeg se svakodnevno održavaju mise. Pogreb se uobičajeno održava između četvrtog i šestog dana nakon smrti, uz prisustvo državnika, crkvenih velikodostojnika i vernika iz celog sveta.
4. Sede vacante - vreme bez pape
Od trenutka smrti, Rimokatolička crkva ulazi u fazu poznatu kao sede vacante (prazno sedište). Tokom ovog perioda, crkvu vodi komoraš, ali mu ovlašćenja ne dozvoljavaju donošenje ključnih odluka ili reformi. Vatikanska uprava funkcioniše samo u tehničkom smislu, dok se čeka izbor novog pape.
5. Konklava - izbor novog poglavara
Najranije 15, a najkasnije 20 dana nakon smrti pape, kardinali mlađi od 80 godina okupljaju se na tajnoj izbornoj skupštini – konklavi – u Sikstinskoj kapeli. U strogoj izolaciji, glasaju sve dok jedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu. Proces se odvija pod strogim merama tajnosti.
6. Habemus Papam - "Imamo papu"
Kada se izabere novi papa, dim iz dimnjaka kapele obaveštava javnost: beli dim označava izbor, dok crni dim znači da još nema odluke. Novi papa se potom pojavljuje na balkonu Bazilike Svetog Petra, gde ga kardinal protodiakon najavljuje čuvenim rečima: "Habemus Papam" - Imamo papu.
Ovaj precizno strukturisan proces osigurava kontinuitet crkvenog vođstva, ali i pruža vernicima širom sveta priliku da se oproste od preminulog pape i dočekaju novog duhovnog vođu.
Prvi papa iz Latinske Amerike i prvi koji je izabrao ime Franjo
Ušao je u konklavu kao papa, a izašao kao kardinal. To je poslovica za čoveka koji ne ispunjava očekivanja, a upravo to se dogodilo milanskom nadbiskupu Anđelu Skoli 2013. godine, pisao je Ekspres. Bio je prvi favorit pre ulaska u konklavu koja je trajala pet dana, ali nije izabran.
Zašto Franjo nije bio među favoritima?
Najviše zato što je već imao 76 godina, a mnogi kardinali su u razgovorima nagovestili da neće glasati za nekog starijeg od 70 godina nakon što je Benedikt XVI odlučio da abdicira zbog zdravstvenih problema. Drugo, nikada se ne otkriva broj glasova u konklavi, ali se među kardinalima znalo da je pri izboru Benedikta XVI drugi najveći broj glasova bio dobio upravo Bergoljo.
Jednostavno rečeno, vatikanski analitičari su smatrali da je on svoju šansu tad propustio. O, kako su pogrešili, napisao je Ekspres. Kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo glasa čak i kada je Benedikt KSVI odstupio, za kratko vreme su svi otputovali u Rim. Tačnije, skoro svi, jer od 117 kardinala dvojica nisu glasala samoinicijativno.
Kada dođu na konklavu, pisao je Ekspres, kardinali uvek imaju strogo definisan raspored - prvo odu na zajedničku misu u baziliku Svetog Petra, zatim prošetaju do Sikstinske kapele i pod svodom Mikelanđelove freske započinju glasački proces. Pre toga, kapela se proverava da li postoje eventualni skriveni mikrofoni, kamere ili prislušni uređaji, proces izbora Pape je strogo tajanstven. Tokom izbora, kardinalima nije dozvoljeno da razgovaraju ni sa kim van konklave. U Sikstinskoj kapeli svaki kardinal dobija list papira na kome ispisuje ime kandidata za koga glasa ispod reči "Eligo in Summun Pontificem" ili "Glasam za vrhovnog vladara".
Zatim, jedan po jedan, po starosti, kardinali ustaju i odlaze do oltara gde lično stavljaju svoj papirić u putir. Glasovi se prebrojavaju i rezultat se čita. Da bi jedan od njih bio izabran za papu, mora da dobije 2/3 glasova. AAko nije izabran iz prve, glasa se četiri puta na dan, dva puta ujutru i dva puta popodne, sve dok se papa ne izabere. Ako petog dana i dalje nema izbora, odlazi se na molitvu i omogućava se kardinalima međusobna diskusija. Ako posle sedam dodatnih krugova niko i dalje nema 2/3 glasova, sledi još jedna molitva i diskusija.
Glasački listići se pale nakon svakog kruga glasanja i pušta se dim iz vatikanskog dimnjaka, a uz pomoć hemikalije dim će biti izuzetno crn dok se kardinali ne slože. Kada neko dobije 2/3 glasova, Vatikan pušta beli dim i 30 do 60 minuta kasnije stariji kardinal đakon (danas je to, recimo, Dominik Fransoa Žozef Mamberti), izlazi na balkon sa pogledom na Trg Svetog Petra i izgovara reči: "Habemus Papam!". To jest, "Imamo Papu!"
Šta se dešava na konklavi mora da ostane tajna, broj glasova se ne objavljuje, ali vatikanski zidovi imaju uši, pa se saznalo - već u utorak uveče, prilikom prvog glasanja, Bergoljovo ime privuklo je iznenađujući broj glasova. A ni Skola ni bilo ko drugi nije imao ni blizu potrebnih 2/3. Odjednom je Bergoljo postao ozbiljan kandidat, kao što je bio i na prethodnoj konklavi. Do tada se igralo sa otvorenim kartama, dva glavna tabora imala su svaki svoje prioritete: bilo je onih koji su želeli papu koji bi reformisao Rimsku kuriju, papsku birokratiju - i po mogućnosti nekog izvan Evrope koji bi predstavljao demografski pomak crkve na južnoj hemisferi.
Tu su bili i kardinali koji su želeli da brane Kuriju, a pridružili su im se i neki koji su se takođe nadali da će zadržati papstvo u Evropi ili ga čak vratiti u Italiju, piše u insajderskom izveštaju USA Today. Tabor "reformista" nije imao jasnog favorita, bilo je desetak i više kandidata. Navodno su želeli nekoga van Evrope, konkretno Latinoamerikanca, ali nisu bili sigurni koga. Među reformistima, snažan uticaj ima takozvana "Grupa iz Sent Galena", nazvana i "Sent Galenska mafija".
To je neformalna grupa liberalnih/reformističkih sveštenika visokog ranga u Katoličkoj crkvi, koju je biskup Sent Galena, Ivo Furer, kao domaćin tih rasprava, opisao kao Freundeskreis ili "krug prijatelja". Sastajali su se svake godine u ili blizu Sent Galena u Švajcarskoj, uvek u januaru, kako bi slobodno razmenili ideje o problemima u crkvi. Kardinal Denils, član grupe, jednom je u šali rekao da su sebe u šali nazivali "mafijom", a taj nadimak se zadržao kako je njihova moć rasla u njihovoj želji za reformama unutar Katoličke crkve.
Rimski tabor je, s druge strane, očigledno počeo da se naginje brazilskom kardinalu Odilu Pedru Šereru, koji je rođen u porodici nemačkih imigranata i koji je imao dugo iskustvo u Kuriji. To ga je učinilo mogućim kandidatom za južnu hemisferu, ali sa jakim evropskim i kurijalnim vezama. U danima koji su prethodili konklavi, kardinal Anđelo Skola iz Milana se sve više pojavljivao kao očigledan favorit jer je bio viđen kao Italijan koji može da "popravi Vatikan", kombinacija za koju su neki rekli da bi mogla da privuče glasove oba tabora. Tokom obračuna i nadmudrivanja dva tabora na konklavi, Bergoljo se držao povučeno, što je bilo u skladu sa njegovom reputacijom poniznosti i svetosti, a nekoliko kardinala je kasnije reklo da je to za njih bilo "osvežavajuće".
Štaviše, Bergoljo je imao žestoku pastoralnu posvećenost siromašnima, a rođen je u Argentini od roditelja italijanskih imigranta. Iako je imao 76 godina, bio je dobrog zdravlja, ali opet, ne toliko mlad da bi mogao da ima maratonski pontifikat. Sve se uzima u obzir kad se bira papa... U prvom krugu glasanja ne samo da je Bergoljo postigao neočekivano dobar rezultat, već se Skola nikako nije snašao, kao ni Šerer ili drugi vodeći pretendent, Kanađanin Mark Ouelet, koji radi u Kuriji. Te noći, zatvoren u rezidenciji Casa Santa Marta gde su kardinali smešteni tokom konklave, reformatorski tabor je počeo da se okuplja oko Bergolja. Argentinac je nastavio da jača tokom dva glasanja u sredu ujutru. Broj glasova je rastao. Za ručkom je "izgledao veoma opterećen onim što se dešavalo", kako je pričao bostonski kardinal Šon O'Meli, koji je sedeo pored njega.
Prema La Republici, italijanskom dnevniku sa dobrim izvorima u Vatikanu, vašingtonski kardinal Donald Vuerl odigrao je ključnu ulogu u okupljanju Amerikanaca iza Bergolja, a zatim evropskih biskupa kao što je Vingt-Trois. Kako je Bergoljo dobijao na snazi, Skoline akcije su nastavile da opadaju, delimično zahvaljujući "staroj zavisti i rivalstvu", kako je to rekao Đakomo Galeaci iz La Stampe, među 28 italijanskih kardinala - blokom koji je daleko veći od bilo kog drugog.
Mnogi od njih su iz nekog razloga bili "neumoljivo neprijateljski raspoloženi prema Skoli". Kao da su glasali protiv njega, a ne za Bergolja... "U poslednjih nekoliko sati pojavili su se znaci da je Skolina snažna kandidatura džin sa glinenim nogama", napisao je Galeaci. Do četvrtog glasanja u sredu, petog od početka konklave, Bergoljo je prešao cenzus od 77 glasova na putu do više od 90 glasova od 115. Bilo je nešto pre 19 časova, nešto više od 24 sata od početka, a Katolička crkva je imala novog papu.
"Bio sam iznenađen što je tako brzo postignut konsenzus među kardinalima", rekao je irski kardinal Šon Brejdi. Iznenađena je, po svemu sudeći, bila i Italijanska biskupska konferencija, koja je bila toliko sigurna u Skolinu pobedu da je čestitala Skoli na izboru čim se beli dim pojavio nad Sikstinskom kapelom?! Kakvo je bilo iznenađenje kada se na balkonu, koji gleda na trg Svetog Petra, posle reči "habemus papam" pojavio on - dobri papa Franjo...
BONUS VIDEO:
