Američki predsednik bio je spreman i za oružani okršaj sa pakistanskom vojskom tokom akcije hapšenja Osame bin Ladena. Za osvetu Pakistan odao ime šefa misije CIA.
Američki predsednik Barak Obama je insistirao da specijalne jedinice koje su ubile lidera Al kaide Osamu bin Ladena, budu dovoljno snažne da mogu iz Pakistana da se vrate i u borbenim uslovima, ako lokalna policija i vojska budu neprijateljski reagovale, piše današnji "Njujork tajms".
Obamina odluka da poveća obim snaga koje šalje u Pakistan pokazuje da je bio rešen da preuzme rizik vojne konfrontacije s Pakistancima da bi došao do lidera Al Kaide, piše njujorški dnevnik, pozivajući se na visoke zvaničnike administracije.
Američki predsednik je razmatrao mogućnost sukoba sa pakistanskim trupama deset dana pre akcije izvršene 1. maja, a dva dodatna helikoptera poslata su da zaštite jedinice koje su učestvovale u akciji u kompleksu Abotabad, izjavili su visoki zvaničnici koji su tražili da ostanu anonimni.
Jedan zvaničnik Obamine administracije izjavio je da su američki komandosi dobili instrukcije da, ako je moguće, izbegavaju svaku konfrontaciju, ali da ako moraju da uzvrate vatru, imaju ovlašćenje za to.
To pokazuje i koliko je malo američka administracija imala poverenja u Pakistan kada je planirala operaciju u Abotabadu.
U Vašingtonu je, takođe, odbačena ideja da se u tu akciju uključe Pakistanci, piše "Njujork tajms".
Zvaničnici, takođe, kažu da su američke špijunske letelice osmatrale i prisluškivale reagovanje pakistanske policije i vojske na operaciju.
To je odredilo koliko dugo su komandosi mogli da bezbedno ostanu u Bin Ladenovoj kući.
Zvaničnici priznaju da je cela operacija od početka više bila usmerena na ubijanje Bin Ladena, s obzirom na verovatnoću da će on biti naoružan ili da će na sebi nositi eksploziv.
Otkrivajući detalje o planiranju misije, viši zvaničnici američke administracije kažu da su dva tima specijalista bila u pripravnosti.
Zadatak jednog bio je da sahrani Bin Ladena ako bude ubijen.
Drugi, sastavljen od pravnika, islednika i prevodilaca dejstvovao bi u slučaju da lider Al kaide bude zarobljen živ.
Taj tim je trebalo da čeka na jednom brodu, najverovatnije nosaču aviona “Karl Vinson" u Arabijskom moru.
"Neki su mislili da smo se izvukli iz teške situacije razgovorima sa pakistanskim vojnicima, ali zbog trenutnih poteškoća sa Pakistanom predsednik nije želeo bilo kakav rizik", naveo je jedan od zvaničnika za "Njujork tajms".
Ove informacije dnevnik je objavio u trenutku kada su odnosi između dve zemlje pogoršani.
Premijer Pakistana Jusuf Raza Gilani juče je odbacio kao apusrdne optužbe o eventualnoj zvaničnoj umešanosti Pakistana u skrivanju vođe Al kaide i izjavio da je "podmuklo" optuživati Pakistan, uključujući njegovu špijunsku agenciju, za saradnju sa Al kaidom u tajnosti.
On je ipak obećao istragu, dok Amerika odbija da se izvini zbog napada obavljenog na pakistanskoj teritoriji.
Američka administracija sve više veruje da je odavanje imena šefa ogranka CIA u Pakistanu tamošnjim medijima, delo pakistanske obaveštajne službe ISI, koja želi da se revanšira Amerikancima jer nije konsultovana u vezi sa operacijom u kojoj je ubijen lider Al kaide.
Kako javljaju američki mediji, SAD su saopštile da ne nameravaju da iz Pakistana povuku šefa svojih špijunskih operacija u toj zemlji, ali taj incident će verovatno dodatno zatrovati ionako poremećene odnose Vašingtona i Islamabada.
Amerikanci vrše pritisak na Islamabad, koji godišnje dobija 1,3 milijarde dolara američke pomoći, da se jače obračuna sa ekstremistima.
Pre manje od pola godine, pakistanska štampa je takođe otkrila identitet tadašnjeg šefa ogranka CIA u Pakistanu, za šta su Amerikanci optužili ISI. On je tada povučen u SAD.
Novi šef CIA u Pakistanu vodi najveću američku operaciju prikupljanja podataka u svetu i bio je značajan u nadgledanju napora da se potvrdi lokaciija Bin Ladena.
U Vašingtonu ocenjuju da je odavanje imena šefa CIA u Pakistanu deo besnog reagovanja oobaveštajne službe ISI koja želi da demonstrira svoj uticaj i, istovremeno, da se odupre pritisku.
(agencije/MONDO)
Obamina odluka da poveća obim snaga koje šalje u Pakistan pokazuje da je bio rešen da preuzme rizik vojne konfrontacije s Pakistancima da bi došao do lidera Al Kaide, piše njujorški dnevnik, pozivajući se na visoke zvaničnike administracije.
Američki predsednik je razmatrao mogućnost sukoba sa pakistanskim trupama deset dana pre akcije izvršene 1. maja, a dva dodatna helikoptera poslata su da zaštite jedinice koje su učestvovale u akciji u kompleksu Abotabad, izjavili su visoki zvaničnici koji su tražili da ostanu anonimni.
Jedan zvaničnik Obamine administracije izjavio je da su američki komandosi dobili instrukcije da, ako je moguće, izbegavaju svaku konfrontaciju, ali da ako moraju da uzvrate vatru, imaju ovlašćenje za to.
To pokazuje i koliko je malo američka administracija imala poverenja u Pakistan kada je planirala operaciju u Abotabadu.
U Vašingtonu je, takođe, odbačena ideja da se u tu akciju uključe Pakistanci, piše "Njujork tajms".
Zvaničnici, takođe, kažu da su američke špijunske letelice osmatrale i prisluškivale reagovanje pakistanske policije i vojske na operaciju.
To je odredilo koliko dugo su komandosi mogli da bezbedno ostanu u Bin Ladenovoj kući.
Zvaničnici priznaju da je cela operacija od početka više bila usmerena na ubijanje Bin Ladena, s obzirom na verovatnoću da će on biti naoružan ili da će na sebi nositi eksploziv.
Otkrivajući detalje o planiranju misije, viši zvaničnici američke administracije kažu da su dva tima specijalista bila u pripravnosti.
Zadatak jednog bio je da sahrani Bin Ladena ako bude ubijen.
Drugi, sastavljen od pravnika, islednika i prevodilaca dejstvovao bi u slučaju da lider Al kaide bude zarobljen živ.
Taj tim je trebalo da čeka na jednom brodu, najverovatnije nosaču aviona “Karl Vinson" u Arabijskom moru.
"Neki su mislili da smo se izvukli iz teške situacije razgovorima sa pakistanskim vojnicima, ali zbog trenutnih poteškoća sa Pakistanom predsednik nije želeo bilo kakav rizik", naveo je jedan od zvaničnika za "Njujork tajms".
Ove informacije dnevnik je objavio u trenutku kada su odnosi između dve zemlje pogoršani.
Premijer Pakistana Jusuf Raza Gilani juče je odbacio kao apusrdne optužbe o eventualnoj zvaničnoj umešanosti Pakistana u skrivanju vođe Al kaide i izjavio da je "podmuklo" optuživati Pakistan, uključujući njegovu špijunsku agenciju, za saradnju sa Al kaidom u tajnosti.
On je ipak obećao istragu, dok Amerika odbija da se izvini zbog napada obavljenog na pakistanskoj teritoriji.
Američka administracija sve više veruje da je odavanje imena šefa ogranka CIA u Pakistanu tamošnjim medijima, delo pakistanske obaveštajne službe ISI, koja želi da se revanšira Amerikancima jer nije konsultovana u vezi sa operacijom u kojoj je ubijen lider Al kaide.
Kako javljaju američki mediji, SAD su saopštile da ne nameravaju da iz Pakistana povuku šefa svojih špijunskih operacija u toj zemlji, ali taj incident će verovatno dodatno zatrovati ionako poremećene odnose Vašingtona i Islamabada.
Amerikanci vrše pritisak na Islamabad, koji godišnje dobija 1,3 milijarde dolara američke pomoći, da se jače obračuna sa ekstremistima.
Pre manje od pola godine, pakistanska štampa je takođe otkrila identitet tadašnjeg šefa ogranka CIA u Pakistanu, za šta su Amerikanci optužili ISI. On je tada povučen u SAD.
Novi šef CIA u Pakistanu vodi najveću američku operaciju prikupljanja podataka u svetu i bio je značajan u nadgledanju napora da se potvrdi lokaciija Bin Ladena.
U Vašingtonu ocenjuju da je odavanje imena šefa CIA u Pakistanu deo besnog reagovanja oobaveštajne službe ISI koja želi da demonstrira svoj uticaj i, istovremeno, da se odupre pritisku.
(agencije/MONDO)
