Ko je ovlastio Ursulu fon der Lajen da pripremi plan za potpuno lišavanje Evrope ruskog gasa i nafte, na štetu evropske ekonomije, potrošača i poreskih obveznika, a navodno zarad dugoročne strateške bezbednosti starog kontinenta, kao da je invazija na Ukrajinu tek počela?
Zelenski je upravo potpisao ekskluzivni sporazum sa Trampom o mineralima, koji uključuje eksploataciju ugljovodonika, a svet čeka potpisivanje istorijskog mirovnog sporazuma, dok se Lajen sprema da u ponedeljak, 6. maja, objavi istorijski dokument u kojem nastoji da osvetli budućnost EU tako što će potpuno zaustaviti uvoz ruskog gasa i nafte.
Da li treba unapred da sumnjamo da ćemo danas da gledamo predstavljanje još jedne od "velikih vizija" vodećeg birokrata EU, koja će doneti viši nivo neizvesnosti, nesigurnosti, troškova i poreza starom kontinentu? Na kraju krajeva, hoće li Lajen objaviti večni hladni rat protiv Rusije, sa svim posledicama, objavom energetskog odvajanja EU od Rusije?
Da li je u parlamentu EU vođena debata o strateškom repozicioniranju kontinenta u kojoj je zaključeno da je ruski gas zaista politički nepogodan energetski izvor, ili da je dokazano da su Rusi genetski zla nacija sa kojom više niko u Evropi ne sme da posluje jer je previše opasna, sve uprkos činjenici da ruski gas, na primer, pokreće evropske gasne elektrane, fabrike, greje domaćinstva... po nižoj ceni od američkog ili afričkog LNG gasa?
Da li je šefica EK uzurpirala ovlašćenja da donosi strateške odluke koje predodređuju budućnost za narednih 25, 50 ili više godina koje nisu predviđene u temeljnim dokumentima Unije, i da li vodi specifičnu ideološku agendu koja izaziva ekstremne finansijske, ekonomske i socijalne rizike, predstavljajući se kao moderna politička svetica, a već posle prvog mandata bilo je jasno da Evropa, sa svojim UVD vizijama, sve više zaostaje, i stoga se pretvara u političku vatrenu oluju, kojoj Ursula fon der Lajen uporno doliva ulje?
Na kraju krajeva, ko govori Ursuli fon der Lajen da je ruski gas zapravo politički nepogodan, da EU mora i može bez njega bez obzira na posledice i da je ovo toliko važno pitanje da se usred globalne geopolitičke noćne more novac poreskih obveznika mora potrošiti na pripremu zakona koji će zabraniti evropskim kompanijama uvoz ruskog gasa kako bi američki i afrički izvoznici mogli da zarade više, a potrošači u EU uživali u višim cenama i/ili energetskoj nesigurnosti? Možda Tramp?
Nakon što smo tri duge godine, od 2022. na evropskom nivou, učili da je ideja kažnjavanja i iscrpljivanja agresivnog autokratskog režima Vladimira Putina sankcijama za fosilna goriva loša ideja, jer je time Evropa kažnjavala samu sebe, dok je Rusija pronalazila nove zahvalne kupce u Kini, Indiji ili trećim destinacijama, intrigantno je da nam šef EK patetično predstavlja plan koji u osnovi znači ne samo (samo)odricanje od jeftinijih izvora energije u ime "viših" političkih interesa, već i planirano uvođenje kontinenta u stanje hladnog rata. I sve to bez transparentne javne rasprave i glasanja članova o tako važnom pitanju.
Ignorisanje inicijative
Iz nekog nepoznatog razloga, evropski mediji uglavnom ignorišu novu inicijativu fon der Lajen, koja iznenada ide dalje sa idejom zabrane uvoza ruskih energenata od sumnjivih rešenja osmišljenih u haosu 2022. godine, a "šefica Evrope" sugeriše da je sklona uvozu skupljeg Trampovog gasa, iako se to ne predstavlja kao jedan od stubova evropske bezbednosti u budućnosti jer je teško tako predstaviti; Američki tečni prirodni gas (LNG) je skuplji energent po svojoj prirodi snabdevanja, u slučaju globalnog sukoba, putevi isporuke postaju nebezbedni, arapski ili afrički izvoznici ne funkcionišu kao humanitarne organizacije koje će pomoći da se Evropljani zagreju jer je šefica EK Ursula fon der Lajen njihova prijateljica.
U svakom slučaju, kako piše Politiko, danas, 6. maja, trebalo bi da znamo koje su "konkretne mere za zaustavljanje (postepeno ukidanje) svih uvoza ruskih fosilnih goriva kako više ne bismo morali da se oslanjamo na neprijateljsku silu da bismo obezbedili svoje energetske potrebe".
Naime, u ponedeljak bi trebalo da bude objavljen pedantno pripremljen dokument fon der Lajen, u kojem se očekuje da će vizionarski predvideti da nam od 2027. godine neće biti potreban ni atom ruskog gasa ili nafte jer su ruski, ali pretpostavljam da će nam ipak biti potreban neki gas? Ko zna, u velikim planovima Ursule fon der Lajen tokom poslednjih šest godina svedočili smo nizu kolosalno neuspešnih strategija, pa je realno ponovo očekivati ideološki ili svetonazorski veoma svarljivo štivo koje je u osnovi plitko i štetno po kvalitetu. Ursula fon der Lajen iznenada, kada realiste to više ne zanima kao opciju, da je odricanje od ruskih energetskih izvora "apsolutni" prioritet EU, što je toliko iracionalno da otvara i pitanje prikrivenog šovinizma prema jednom od slovenskih naroda.
Institut Brojgel, u svojoj analizi "Evropi je hitno potrebna zajednička strategija za ruski gas", upozorava da "iskorišćavanje ruskih gasnih resursa putem trenutno neaktivnih cevovoda" trenutno može delovati "privlačno, posebno imajući u vidu rastuće troškove energije i nizak nivo snabdevanja gasom. Međutim, fragmentiran evropski pristup uvozu ruskog gasa bi koristio Putinu, omogućavajući mu da koristi gas kao polugu pritiska i manipuliše cenama, politički podeli EU i ugrozi dugoročnu energetsku bezbednost bloka. Takođe bi mogao da uspori energetsku tranziciju EU, jer bi jeftiniji gas potkopao investicije u čistu energiju".
Brojgel zatim podseća da su "kreatori politike EU sebi postavili neobavezujući cilj da postepeno ukinu upotrebu ruskog gasa do 2027. godine", podsećajući da je predstavljanje plana zakazano za mart odloženo, pa sada, pre objavljivanja nove velike ideje Ursule fon der Lajen, analitički procenjuju održivost i efikasnost embarga, tarifa i kvota kao mogućih mera u okviru strategije EU za ograničavanje i postepeno ukidanje zavisnosti od ruskih izvora energije. Nije briljantno niti baš pronicljivo štivo, ali bar pruža koherentan pregled stanja stvari i diskretne sugestije, pa ga delimo delimično zato što stvara utisak sa kojim šef EZ donosi epske odluke, kao da je Marija Terezija, apsolutna vladarka Austro-Ugarske, bila sklona da vodi "opravdane" ratove na štetu sopstvene monarhije.
Mehanizmi za povećanje cena
Brugel nas podseća da je Rusija 2021. godine isporučila EU 157 milijardi kubnih metara gasa, što je otprilike polovina ukupnog uvoza gasa u EU.
EU je uvozila većinu ruskog gasa preko četiri gasovoda (Severni tok 1, Ukrajinski tranzit, Jamal i Turski tok) i u obliku tečnog prirodnog gasa (TPG). Do 2024. godine, uvoz ruskog gasa je pao na 54 milijarde kubnih metara, što čini 18 procenata uvoza gasa u EU. Ovaj pad je prvenstveno posledica smanjenja isporuka Rusije, a ne državnih mera.
Važno je napomenuti da je uvoz ruskog LNG-a u EU povećan za 60 odsto u poslednje tri godine, upozorava Brojgel, objašnjavajući da ruski izvoznici nastavljaju da snabdevaju sve više evropskih kompanija.
"Iako su Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska uvele nacionalne zabrane ruskog gasa, na nivou EU ne postoje čvrsta zakonska ograničenja za ulazak ruskog gasa kroz cevovode. Sankcije se primenjuju samo na pretovar tečnog prirodnog gasa (TPG) u lukama EU za destinacije van EU", opisuje Brugel, što postavlja pitanje zašto se Lajen odjednom pretvara da je rat sa Rusijom tek počeo, i pokreće apsolutnu zabranu?
U nastavku, ugledni analitičari opisuju scenarije u kojima EU obeshrabruje korišćenje ruskog gasa, kao da je to nužno jedini izbor EU, ali upozoravaju da su dostupni različiti alati. Embargo nije isto što i kvote ili carine.
"Pravno, embargo na nivou EU zahteva jednoglasno odobrenje 13 zemalja članica. Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa nije dobila dovoljnu podršku za uključivanje u 16. paket sankcija EU protiv Rusije, usvojen u februaru 2025. godine. Na zahtev Slovačke, Evropski savet je naglasio potrebu za pronalaženjem izvodljivog rešenja za tranzit gasa iz Ukrajine. S obzirom na trenutnu političku situaciju, postizanje jednoglasnosti ostaje veoma izazovno, što sugeriše da je potreban alternativni pristup...", upozorava Brojgel.
Tarife i kvote su takođe mehanizmi za podizanje cena na evropskom tržištu i olakšavanje snabdevanja kineske ili indijske industrije.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/Mondo)
