Pobedio je u prvom krugu izbora u Rumuniji: Moć i ovlašćenja koja bi dobio brinu čitavu Evropu

Dok ove nedelje očekujemo da nemački kancelar Fridrih Merc formalno preuzme vođenje zemlje sa idejom jačanja evropskih interesa i vrednosti na svim nivoima, u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji pobedio je Džordž Simion, kako se očekivalo, ali ne tako velikom razlikom, osvojivši 41 odsto glasova. Reč je o kandidatu koje agencije opisuju kao desničarsku opciju, on ne krije da preferira politiku Donalda Trampa, usvajajući klasičnu retoričku paradigmu desnice, opozicije "briselskim birokratama". Ova poslednja fraza nema pravo značenje, ali dobro odjekuje biračkom telu zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Politički preokret je već izazvan, premijer Marsel Čolaku (Socijaldemokratska partija) planira da ponudi ostavku jer njegov kandidat Antonesku nije ušao u drugi krug. To otvara mogućnost da Simion, ako pobedi, izazove i parlamentarne izbore sa nadom u pobedu desničarske opcije, čime bi bio lišen kohabitacije.

Rumunija se predstavlja ne samo kao jedan od elemenata koji doprinosi raznolikosti u EU, već i kao fazni pomak u odnosu na druge svetske demokratije. Kanada i Australija su, upravo zbog Trampa, izabrale liberalnu i radničku opciju. Poređenja se ne mogu izvoditi bez ozbiljnog razumevanja unutrašnjih odnosa.

Rumunska politička scena od pada komunizma nije bila uzor uspeha, od okoštalih partija preko unutrašnjih borbi i podmetanja do korupcionaških afera, koje je pratilo izvesno, ali nedovoljno, povećanje životnog standarda. Početkom godine, S&P je zadržao kreditni rejting Rumunije na BBB-, ali je smanjio izglede sa pozitivnih na negativne (Hrvatska ima A- rejting sa pozitivnim izgledima iste agencije). Javni dug nije zabrinjavajući, 58 odsto, ali je budžetski deficit 8,4 odsto, najviše u EU, što otežava pristup raznim fondovima koji bi mogli da se koriste za razvoj.

"Rezultati pokazuju potpuni neuspeh političke klase da izgradi demokratsku kulturu u zemlji", rekao je za Blumberg Sergiu Miškoju, profesor političkih nauka na Univerzitetu Babeš-Boljai u Kluž-Napoki, na severu Rumunije. "Za drugi krug izbora najvažnije je da demokratske snage izgrade štit protiv ekstremne desnice, iako je to trenutno veoma komplikovano.

Posebno je turbulentno bilo poslednjih godina, kada je predsednik Klaus Johanis često moderirao partijske odnose, pa se gotovo ne zna ko je na čelu vlade. Dogovori su napravljeni samo da bi se održali na vlasti, što je usporilo neophodne političke mere. Johanisa, pripadnika nemačke manjine, javnost nije uvek doživljavala kao nepristrasnog. Nezadovoljstvo je katalizovano odlukom rumunskog Ustavnog suda u novembru, posle prvog kruga izbora u kojem je pobedu odneo autsajder Kelin Đorđesku, takođe desničarske opcije, da poništi izbore zbog utvrđenog ruskog mešanja na strani pobednika. Simion (38) se pozicionirao kao zamena, sa nešto blažim stavovima. Ali njegova prošlost, kako piše FT, to ne potvrđuje; bio je jedan od navijača koji su koristili utakmice kao mesto za tuče, a 2019. godine osnovao je desničarsku partiju AUR.

"Ovo nije samo izborna pobeda, to je pobeda rumunskog dostojanstva. To je pobeda onih koji nisu izgubili nadu, koji i dalje veruju u Rumuniju, slobodnu, poštovanu i suverenu zemlju", rekao je Simion nakon objavljivanja rezultata. Volstrit džornal ističe da je u kampanju uneo pozorišni štih, ponekad se pojavljujući na skupovima u narodnim nošnjama.

Učestvuje na samitima EU i NATO

Rumunski predsednik je ograničen na dva petogodišnja mandata i ima poluizvršnu vlast koja uključuje komandovanje oružanim snagama i predsedavanje Savetom bezbednosti, koji odlučuje o vojnoj pomoći. On predstavlja Rumuniju na samitima EU i NATO-a, može da stavi veto na važne glasove EU i imenuje premijera, glavne sudije, tužioce i šefove tajnih službi. I to je dovoljno da izazove zabrinutost na nivou naše Unije. Njegova pobeda povećala bi grupu protivnika EU, u kojoj su premijeri Mađarske i Slovačke, a pobeda konzervativnog kandidata na poljskim predsedničkim izborima bila bi dodatni uteg na toj strani političkog pola, jer bi manevarski prostor proevropskog premijera Donalda Tuska bio ograničen. Dobro je što je Simionova stranka bliska italijanskom premijeru Đorđu Meloniju, koji bi mogao da utiče na njegovu spoljnu politiku i evropske stavove.

Kada je reč o bezbednosti, Simion tvrdi da će učiniti sve da ojača NATO, navodeći da su oni „tramistička partija koja će upravljati Rumunijom i koja će Rumuniju učiniti snažnim partnerom u NATO-u i jakim saveznikom SAD”. Istovremeno, on se protivi pomoći Ukrajini, ali bi taj stav mogao da se promeni ako predsednik SAD odluči drugačije.

Ostaje da se vidi da li su njegovi govori u kojima je zahtevao granice Rumunije koje obuhvataju delove Ukrajine i Moldavije/Moldavije – obe zemlje su mu zabranile ulazak, Kišinjev tvrdi da predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost – samo deo opozicione mobilizacije biračkog tela ili je to politička platforma. Viktor Orban ima pretenzije i prema delovima Ukrajine u kojima živi mađarska manjina. Simion je rekao, prenosi Rojters, da je sklon da nastavi da podržava dve države "ako budu poštovale prava" manjine koja govori rumunski u tim oblastima. Stav koji odražava ruski imperijalni narativ i u suprotnosti je sa Simionovom tezom, koju je pokušao da odvoji od proruske pozicije Đorđeskua, da je Putin ratni zločinac.

BONUS VIDEO:

 (Jutarnji list/MONDO)