Dve nedelje nakon smrtonosnog napada militanata na turiste u Kašmiru kojim upravlja Indija, Indija je pokrenula seriju udara na lokacije u Pakistanu i pakistanskom Kašmiru. Indijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi - nazvani "Operacija Sindur" - deo "obaveze" da se odgovorni za napad 22. aprila, u kojem je poginulo 25 Indijaca i jedan nepalski državljanin, "pozovu na odgovornost".
Ali Pakistan, koji je negirao bilo kakvu umešanost u prošlomesečni napad, opisao je napade kao "neizazvane", a premijer Šehbaz Šarif je rekao da "gnusni čin agresije neće proći nekažnjeno".
Pakistanska vojska saopštila je da je oborila pet indijskih aviona i jedan dron. Indija još uvek nije odgovorila na ove tvrdnje. Pakistanske vlasti kažu da je u napadima do sada poginulo osam civila.
Gde je Indija udarila?
Delhi je u ranim jutarnjim satima u sredu saopštio da je devet različitih lokacija meta napada i u Kašmiru, kojim upravlja Pakistan, i u Pakistanu. Navodi se da su ta mesta bila "teroristička infrastruktura" mesta gde su napadi bili "planirani i usmereni". Naglasila je da nije pogodila nijedan pakistanski vojni objekat, rekavši da su njene "akcije bile fokusirane, odmerene i neeskalatorne prirode".
Prema Pakistanu, pogođena su tri različita područja: Muzafarabad i Kotli u Kašmiru kojim upravlja Pakistan i Bahavalpur u pakistanskoj provinciji Pendžab.
Pakistanski ministar odbrane Havadža Asif rekao je za GeoTV da su napadi pogodili civilna područja, dodajući da je indijska tvrdnja o "ciljanju terorističkih kampova" lažna.
Zašto je Indija pokrenula napad?
Napadi dolaze nakon nedelja porasta tenzija između suseda naoružanih nuklearnim oružjem zbog pucnjave u slikovitom turističkom gradu Pahalgam.
U napadu grupe militanata 22. aprila poginulo je 26 ljudi, a preživeli su rekli da su militanti izdvajali hinduističke muškarce. To je bio najgori napad na civile u regionu u poslednje dve decenije i izazvao je široko rasprostranjen bes u Indiji. Premijer Narendra Modi rekao je da će zemlja tragati za osumnjičenima "do kraja sveta" i da će oni koji su to planirali i izvršili "biti kažnjeni više nego što su mogli zamisliti".
Međutim, Indija nije imenovala nijednu grupu za koju sumnja da je izvršila napad u Pahalgamu i ostaje nejasno ko je to učinio.
Međutim, indijska policija tvrdi da su dvojica napadača bili pakistanski državljani, a Delhi optužuje Pakistan da podržava militante - optužbu koju Islamabad poriče. Tvrdi da to nema nikakve veze sa napadima od 22. aprila.
U protekle dve nedelje, obe strane su preduzele jedna protiv druge mere "oko za oko" - uključujući proterivanje diplomata, suspenziju viza i zatvaranje graničnih prelaza. Ali mnogi su očekivali da će eskalirati u neku vrstu prekograničnog udara - kao što se videlo nakon napada u Pulvami u kojima je poginulo 40 pripadnika indijskih paravojnih snaga 2019. godine.
Zašto je Kašmir tačka razdora između Indije i Pakistana?
Indija i Pakistan polažu pravo na Kašmir u celosti, ali njime upravljaju samo delimično, jer su podeljeni nakon sticanja nezavisnosti od Britanije 1947. godine. Zemlje su vodile dva rata zbog toga. Ali u skorije vreme, napadi militanata su doveli dve zemlje do ivice sukoba. Kašmir, kojim upravlja Indija, doživljava oružanu pobunu protiv indijske vlasti od 1989. godine, a militanti napadaju i snage bezbednosti i civile.
Ovo je bio prvi veliki napad na civile otkako je Indija 2019. godine povukla Član 370 kojim je Kašmiru dat poluautonomni status.
Nakon odluke, region je doživeo proteste, ali je takođe došlo do opadanja militantnosti i ogromnog povećanja broja turista koji posećuju region. Godine 2016, nakon što je 19 indijskih vojnika ubijeno u Uriju, Indija je pokrenula "hirurške udare" preko Linije kontrole – de fakto granice između Indije i Pakistana – usmerene na baze militanata.
Godine 2019, bombardovanje Pulvame, u kojem je poginulo 40 pripadnika indijskih paravojnih snaga, izazvalo je vazdušne napade duboko u Balakotu prvu takvu akciju u Pakistanu od 1971. godine što je izazvalo odmazdne napade i vazdušne obračune.
Nijedno nije krenulo u spiralu, ali širi svet ostaje svestan opasnosti od onoga što bi se moglo dogoditi ako bi se to dogodilo. Razne zemlje i diplomate širom sveta su pokušale da zaustave eskalaciju trenutne situacije. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je već pozvao na "maksimalnu uzdržanost", dok je američki predsednik Donald Tramp rekao da se nada da će se borbe "vrlo brzo završiti".
BONUS VIDEO:
(BBC/MONDO)
