"Vladimire, možete me pozvati bilo kada, rado ću vam odgovoriti i rado ću razgovarati s vama", navodno je srdačno rekao američki predsednik Donald Tramp ruskom lideru Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru u ponedeljak, barem prema rečima Putinovog savetnika Jurija Ušakova.
Ušakov je naveo da su dva predsednika detaljno razgovarala o ruskom ratu sa Ukrajinom, ali ne i o vremenskom okviru za prekid vatre, kao i o bilateralnim odnosima Moskve sa Vašingtonom. Prema rečima Ušakova, Tramp je rekao da Rusiju smatra jednim od najvažnijih partnera Amerike, odnosno biće nakon što ukrajinski konflikt bude "donekle rešen". Ton razgovora je, međutim, kako tvrdi, bio izuzetno intiman, obraćali su se poimence, razgovarali o privatnim, porodičnim i raznim drugim temama pored Ukrajine. "Reći ću vam, retko se vode razgovori ove dužine, gde oba predsednika – nijedan od njih – nisu želeli da završe razgovor", rekao je Ušakov, preneli su mediji.
Italijanski Korijere dela sera ukazao je na činjenicu da je Putin imao razgovor sa Donaldom Trampom iz muzičke škole u Sočiju, što bi, kako su ocenili, sugerisalo da je to dan kao i svaki drugi i da budućnost Rusije i njen rat svakako ne zavisi od razgovora sa stanovnikom Bele kuće.
Tramp je ranije najavio razgovor kao vreme da se otvoreno razgovara o tome da li će Putin prekinuti rat u Ukrajini ili će se suočiti sa posledicama, poput novih sankcija. Međutim, u dvočasovnom telefonskom razgovoru američki predsednik nije postavio nikakav ultimatum, već je umesto toga predložio nove mirovne pregovore, piše u svojoj analizi The Economist, ocenjujući da postoji čudna nespremnost Trampa da bude oštar prema ruskom kolegi.
Putin blati Trampa, a Tramp sve ostale
I takva poruka i ponuda Trampa favorizuje Rusiju. Dok njegove snage napreduju u Ukrajini, Putin insistira da se mora postići dogovor o uslovima mirovnog sporazuma pre nego što oružje utihne. Kijev, uz podršku evropskih lidera, želi trenutni i bezuslovni prekid vatre od 30 dana, nakon čega će uslediti razgovori o trajnom rešenju.
Ali stvari za sada ne idu u tom pravcu. Američki predsednik je ocenio razgovor kao "odličan" i na društvenim mrežama najavio da će "Rusija i Ukrajina odmah započeti pregovore o prekidu vatre i, što je još važnije, o prekidu rata". Putin je takođe izgledao zadovoljno ."Generalno gledano, na dobrom smo putu", primetio je on, rekavši da je Kremlj spreman da radi na "memorandumu o mogućem budućem mirovnom sporazumu koji definiše niz stavova".
Čini se, piše Ekonomist, da to uključuje zahtev da Ukrajina preda teritorije u četiri ukrajinska regiona na koje Rusija polaže pravo i koje je nezakonito anektirala, iako nijednu od njih u potpunosti kontroliše, što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio.
"Ako Rusi nisu spremni da zaustave ubistva, moraju postojati jače sankcije. Pritisak na Rusiju će je gurnuti ka pravom miru", rekao je Zelenski u odmerenom postu na "X", odražavajući njegov napor da povrati Trampovu naklonost nakon svađe u Ovalnom kabinetu u februaru, nakon čega su održali razgovor jedan na jedan u bazilici Svetog Petra tokom zabavljanja pape Franje prošlog meseca.
Ukrajina je u međuvremenu potpisala sporazum o mineralima sa SAD, načelno se složila sa prekidom vatre i prisustvovala prvim prošlonedeljnim direktnim razgovorima sa Rusijom u skoro tri godine. Evropski lideri su se obavezali da će nastaviti da pomažu Ukrajini. "Evropa će sankcijama pojačati pritisak na Moskvu", rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.
Iako je Tramp poslednjih nedelja počeo da se pita da li ga Putin zapravo 'maže' i vuče za nos, za sada je on taj koji 'maže' i vuče za nos sve one koji žele da zauzme čvrst stav prema Moskvi.
Mogao je izgledati naivno i slabo
Nakon što direktni razgovori Rusije i Ukrajine u Istanbulu prošle nedelje nisu uspeli da dovedu do sporazuma o prekidu vatre, Tramp je izjavio da samo njegov lični angažman može da okonča status kvo. Međutim, čini se da telefonski razgovor sa Putinom, kako se ocenjuje u analizi, u ovom smislu nije bio uspešan. Tramp bi stoga možda ipak mogao da odluči da se mora lično sastati sa Putinom da bi postigao rezultat.
U svom govoru nakon razgovora sa ruskim liderom, šef Bele kuće je istakao ogromne ekonomske koristi od trgovine za Rusiju sa SAD ako se rat završi. Međutim, kako ocenjuje Ekonomist, Tramp bi u tom pogledu mogao da ispadne slab i naivan. U najmanju ruku, beskonačni pregovori – čak i ako se zaista nastave – daju Rusiji vremena da ostvari još veće dobitke na bojnom polju. Neka uteha je što bar Tramp nije ponovio svoju, navodno, najneukusniju kritiku na račun Ukrajine – da je ona kriva za rat i da "nema aduta" da ga nastavi.
Ali u međuvremenu, u administraciji američkog predsednika raste zabrinutost da će besplodna diplomatija "Bajdenov rat" pretvoriti u "Trampov neuspeh". Stoga, neki tamo govore i o drugoj opciji, odnosno o potpunom odustajanju od posredovanja. "Više smo nego otvoreni za odlazak", rekao je potpredsednik Džej Di Vens napuštajući Rim posle razgovora sa papom Lavom KSIV. SAD, insistira on, "neće ići na remi ovde. Želimo da vidimo rezultate".
Tramp je, međutim, posle razgovora nagovestio da će SAD odigrati svoju ulogu sa distance, ostavljajući dve strane da razgovaraju jedna sa drugom, možda u Vatikanu, kako je ponudio novi papa – rekao je da će svaki dogovor "biti postignut pregovorima između dve strane, što je moguće samo zato što znaju detalje pregovora koje niko drugi ne zna".
Međutim, upozorava se, odustajanje zbog frustracije Rusijom moglo bi da ima suprotan efekat – pomoć Moskvi lišavajući Ukrajinu poslednjih ostataka američke diplomatske podrške. Zelenski, sa svoje strane, ističe da je "ključno" da Amerika i evropski saveznici ostanu angažovani, ali ukrajinski partneri smatraju da je odavno prošlo vreme da Tramp izabere treću opciju – da pojača politički, ekonomski i vojni pritisak na Putina dok ne pristane na prekid vatre.
Slep za stvarnost: "Frustriran Putinom, ali ne odustajem od njega"
Frustriran Putinom, ali i dalje nespreman da odustane od njega, Tramp, kako piše Ekonomist, odlučuje da ne donese odluku koja bi mogla biti dovoljno dobra za Kremlj. Putin vrlo verovatno računa da Rusija može da izdrži ekonomsku štetu od dodatnih sankcija, a takođe zna da malo ko u SAD ima hrabrosti da uradi jednu stvar koja bi zaista mogla da promeni njegovu računicu – nastavi vojnu pomoć SAD u desetinama milijardi dolara godišnje u vreme smanjenja potrošnje u saveznoj vladi.
Po Vensovom mišljenju, Putin "u stvari ne zna kako da se izvuče iz rata", što se prilično velikodušno izražava. Svi znaci ukazuju na to da Putin želi da nastavi borbu. Tokom pregovora u Istanbulu, šef ruske pregovaračke delegacije Vladimir Medinski rekao je ukrajinskim zvaničnicima: "Spremni smo da se borimo godinu, dve, tri – koliko god to traje". "Borili smo se protiv Švedske 21 godinu. Koliko dugo ste spremni da se borite?" upitao je, podsećajući na istoriju Ruske imperije.
"Nama je glavno da otklonimo osnovne uzroke ove krize", ponovio je Putin u ponedeljak, što u Kremlju, ističe se, znači da Ukrajina treba da bude slaba, neutralna, van NATO-a i lišena vojne podrške Zapada. Drugim rečima, ruski lider želi potpunu kapitulaciju Ukrajine, bilo na bojnom polju ili za pregovaračkim stolom.
Podsećajući na nedavni masovni napad ruskih dronova na ukrajinsku avio-bazu u Vasilkovu kod Kijeva i nove pogibije ukrajinskih civila, Ekonomist navodi da Donald Tramp s pravom naziva rat "krvavicom", ali izgleda, kako zaključuje, slep za realnost da ga samo "udvaranje" Putinu neće zaustaviti.
BONUS VIDEO.
(Jutarnji list/MONDO)
