"Za Nemačku ekonomiju će u bliskoj budućnosti biti odlučujuća dva faktora: tarifna politika SAD i vladin finansijski paket", objašnjava Monika Šnicer, predsednica Saveta eksperata za procenu ukupnog ekonomskog razvoja, koji se često naziva "Savet ekonomskih mudraca". Ona je danas u Berlinu predstavila svoj aktuelni prolećni izveštaj, prenosi Dojče vele.
U izveštaju se navodi: "Nemačka ekonomija ostaje u izrazitoj fazi slabosti i nedavno je imala malo koristi od rasta svetske ekonomije. Uvozne carine SAD opterećuju svetsku ekonomsku aktivnost i globalnu trgovinu robom."
Za izvozničku naciju kao što je Nemačka, ovo je loša vest, posebno imajući u vidu već produženu stagnaciju izvoza. Američko tržište je izuzetno važno za nemačke izvoznike: izvoz u SAD prošle godine iznosio je dobrih 161,3 milijarde evra, kako je nedavno saopštio Savezni zavod za statistiku. Ovo je činilo 10,4 odsto ukupnog nemačkog izvoza i time najveći udeo od 2002. godine.
Stagnacija umesto ekonomskog rasta
Savet ekonomskih mudraca snizio je prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu. Umesto malog rasta od 0,4 odsto, kako je predviđeno u godišnjem izveštaju za 2024. godinu, naučnici sada očekuju nulti rast. I Evropska komisija je početkom sedmice snizila prognozu za Nemačku, sa 0,7 odsto na nulu. Očekuje se da će nemački BDP ponovo porasti za 1,0 odsto do 2026. godine.
Naučnici posebno očekuju pozitivne podsticaje iz finansijskog paketa savezne vlade. Ustavne promene usvojene u martu ove godine "pružaju, ako se pravilno iskoriste, mogućnosti za modernizaciju kapitalnih sredstava i privredno oživljavanje", navodi se u prolećnom izveštaju.
U martu su Bundestag i Bundesrat postigli sporazum o ublažavanju ograničenja zaduživanja za finansiranje potrošnje na odbranu, civilnu zaštitu, obaveštajne poslove i sajber bezbednost. Za sve ove rashode, koji prelaze jedan odsto BDP-a, ubuduće će biti dozvoljeno zaduživanje. Osim toga, stvoren je i poseban fond u iznosu do 500 milijardi evra za rekonstrukciju dotrajale infrastrukture u Nemačkoj.
Panel eksperata sada vidi ključni izazov u korišćenju ovih sredstava na način koji zaista vodi ekonomskom rastu.
Sve više kompanija se zatvara u Nemačkoj
Ove srede objavljena je informacija da je prošle godine u Nemačkoj zatvoreno 196.100 kompanija, što je 16 odsto više nego 2023. Ove brojke potiču iz istraživanja stručnjaka agencije za kreditni rejting Kreditreform i Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEV). Ovo je najveći broj zatvaranja preduzeća od 2011. godine, kada su posledice finansijske krize ostavile traga na nemačku privredu.
Ekonomista Creditreform Patrik-Ludvig Hantzsch kaže: "Industrijska preduzeća pate pre svega od visokih troškova energije u proizvodnji, dok istovremeno raste pritisak konkurencije stranih dobavljača."
U oblastima IT-a, razvoja proizvoda, ekološke tehnologije i dijagnostike, broj zatvorenih preduzeća porastao je za oko četvrtinu, pri čemu je 2024. zatvoreno oko 13.800 preduzeća u ovoj industriji. Ekspert ZEV Sandra Gotšalk ističe da bi ovaj privredni sektor zapravo trebalo da raste jer je to industrija budućnosti. Ali zbog ozbiljnog nedostatka kvalifikovane radne snage, kompanije se takmiče za ograničene resurse.
Sve više velikih kompanija je pogođeno
Zatvaranje često uključuje mala preduzeća u vlasništvu pojedinaca, ali je poslednjih godina pogođen sve veći broj većih firmi. "Ovo je jasan signal upozorenja za ekonomsku politiku. Mnoge kompanije sele svoju proizvodnju u inostranstvo, zatvaraju pogone ili više uopšte ne ulažu u Nemačku", upozorava Hancsch.
Zatvaranje preduzeća ne uključuje samo stečajeve, već i manje ili više dobrovoljne obustave poslovanja, na primer kada vlasnik ne može da nađe naslednika i želi da se povuče. Pored toga, postoje i slučajevi u kojima je kompanija i dalje profitabilna, ali su dugoročni izgledi loši.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO)
· Reaguj
