Zbog geopolitičkih nemira od rata u Ukrajini, tenzija na Bliskom istoku do sve glasnijih sukoba u Indo-Pacifiku, mnoge evropske zemlje su u poslednje vreme počele ozbiljno da jačaju svoje vojne kapacitete. Nakon godina zanemarivanja odbrane, ulaganje u oružane snage postaje sve veći prioritet.
Upravo zato "Global Firepower Index" (GFP) - dobro poznata svetska rang-lista vojne moći država, koja donosi novu rang listu za 2025. godinu zasnovanu na detaljnoj analizi 145 zemalja - izaziva veliko interesovanje. Reč je o sveobuhvatnom izveštaju koji vrednuje više od 60 različitih faktora, uključujući broj aktivnih vojnika, vojnu opremu, tehnološki nivo, domaću industriju, logističke kapacitete, prirodne resurse i strateške saveze. Za razliku od mnogih drugih analiza, GFP ne uzima u obzir nuklearno oružje, kako bi pružio realniji pogled na konvencionalne vojne sposobnosti svake države.
Na samom vrhu, bez iznenađenja, nalaze se Sjedinjene Američke Države, čiji vojni budžet prelazi 900 milijardi dolara. Uz globalnu mrežu baza, najmoderniju tehnologiju i sposobnost istovremenog delovanja na više kontinenata, SAD ostaje vodeća vojna sila sveta.
Rusija i Kina zauzimaju drugo i treće mesto. Rusija, uprkos ekonomskim sankcijama i iscrpljujućem ratu u Ukrajini, i dalje raspolaže sa masivnim brojem vojnika i moćan industrijski kompleks. Kina, sa ambicijama za dominaciju u Aziji, posebno u Tajvanskom moreuzu i Južnom kineskom moru, ubrzano jača svoju mornaricu i tehnološku infrastrukturu. Na četvrtom mestu je Indija, koja gradi status vojne sile svetskog ranga kroz modernizaciju opreme i strateške odnose sa glavnim igračima kao što su SAD i Rusija.
Posebno se ističe Turska, koja zahvaljujući domaćoj proizvodnji, uključujući borbene dronove Bajraktar , sve više jača svoju vojnu nezavisnost. Među rastućim silama u Evropi je i Poljska, koja želi da postane stub NATO-a u regionu kroz nabavku američkih i korejskih sistema. Pozicija Italije je takođe iznenađujuća, jer uprkos unutrašnjoj političkoj nestabilnosti, ona ima jake vojne kapacitete, posebno u Mediteranu.
Srbija se nalazi na 63. mestu, znatno ispred Hrvatske, koja ne pala na 74. mesto. Ova razlika je posledica dugogodišnjih ulaganja u vojsku, posebno u avijaciju, artiljeriju, i saradnje sa Rusijom i Kinom.
Mađarska je na 55. mestu, zahvaljujući značajnim kupovinama zapadne tehnologije, pre svega iz Nemačke i SAD. Austrija, iako neutralna, nalazi se na 68. mestu, a Slovenija je nešto niže od Srbije - na 96. poziciji. Bosna i Hercegovina je rangirana najniže među zemljama u regionu, na 132. mestu, zbog svoje fragmentirane vojne strukture i hroničnog nedostatka resursa.
BONUS VIDEO:
