Sovjetska vlada dugo je skrivala istinu o katastrofi u černobiljskoj atomskoj centrali, koja se dogodila pre dvadeset godina, 26. aprila 1986. godine u jedan sat i 24 minuta posle ponoći na četvrtom energetskom bloku, navodi agencija Itar-Tas.
Moskva je ćutala o tragediji tri dana, ugrožavajući time životima desetina hiljada ljudi, mada je njena istinska razmera bila poznata već šest minuta posle eksplozija, koje su razrušile reaktor, piše agencija.
U 01.30 na mesto katastrofe stigle su požarne jedinice atomske centrale, pod komandom Viktora Kibenka i Vladimira Pravika, koji su bili ozračeni ogromnim dozama zarečenja. Obojica su umrli, a potom posmrtno dobili ordenje Heroja Sovjetskog Saveza.
Sadržaj tadašnjih pregovora rukovodstva centrale i Moskve, i do danas je pod oznakom "strogo poverljivo". Centralna sovjetska televizija je na dan havaruje najpre demantovala informacije zapadnih zemalja o tome i pokazivala fotografije još nerazrušene centrale.
Tek tri dana kasnije, 29. aprila, na naslovnoj strani, u donjem desnom uglu dnevnika "Izvestija" pojavilo se kratko saopštenje Saveta ministara SSSR, u svega osam redova. U njemu se samo govorilo da se u atomskoj centrali u Černobilju dogodila havarija i da je oštećen jedan od atomskih reaktora, a da se povredjenima ukazuje pomoć.
Na istoj naslovnoj strani, glavni tekst bio je članak "Praznično raspoloženje", posvećen nastupajućem
Prvomajskom prazniku.
Sovjetski premijer Nikolaj Rižkov posetio je 2. maja Černobilj, posle čega je saopšteno da je "razmotrio mere za saniranje havarije i za pružanje pomoći stanovništvu", a ni reči nije bilo o razmerama katastrofe.
Sovjetska vlada je 6. maja saopštila da se "radijaciona situacija na teritoriji Ukrajine i Belorusije stabilizuje sa tendencijom ka poboljšanju".
Prvi put se govorilo o evakuaciji stanovništva iz 30-kilometarske zone oko Černobilja. Tog dana Ministarstvo spoljnih poslova SSSR je saopštilo da je pri saniranju havarije poginulo dvoje ljudi, a da je "svega 204 hospitalizovano sa različitim stepenom zračenja".
Dve decenije nakon černobiljske katastrofe, nije poznato koliko je tačno ljudi umrlo od posledica radijacije, pošto se podaci različitih organizacija razlikuju.
Prema podacima UN, oko 4.000 ljudi je podleglo onkološkim bolestima, dok Grinpis (Greenpeace) tvrdi da je žrtava mnogo više - čak oko 100.000. Britanski naučnici navode u najnovijoj studiji da broj umrlih od raka najverovatnije nikad neće biti sasvim poznat, ali da bi mogao da se kreće izmedju 30.000 i 60.000.
(Beta)
Moskva je ćutala o tragediji tri dana, ugrožavajući time životima desetina hiljada ljudi, mada je njena istinska razmera bila poznata već šest minuta posle eksplozija, koje su razrušile reaktor, piše agencija.
U 01.30 na mesto katastrofe stigle su požarne jedinice atomske centrale, pod komandom Viktora Kibenka i Vladimira Pravika, koji su bili ozračeni ogromnim dozama zarečenja. Obojica su umrli, a potom posmrtno dobili ordenje Heroja Sovjetskog Saveza.
Sadržaj tadašnjih pregovora rukovodstva centrale i Moskve, i do danas je pod oznakom "strogo poverljivo". Centralna sovjetska televizija je na dan havaruje najpre demantovala informacije zapadnih zemalja o tome i pokazivala fotografije još nerazrušene centrale.
Tek tri dana kasnije, 29. aprila, na naslovnoj strani, u donjem desnom uglu dnevnika "Izvestija" pojavilo se kratko saopštenje Saveta ministara SSSR, u svega osam redova. U njemu se samo govorilo da se u atomskoj centrali u Černobilju dogodila havarija i da je oštećen jedan od atomskih reaktora, a da se povredjenima ukazuje pomoć.
Na istoj naslovnoj strani, glavni tekst bio je članak "Praznično raspoloženje", posvećen nastupajućem
Prvomajskom prazniku.
Sovjetski premijer Nikolaj Rižkov posetio je 2. maja Černobilj, posle čega je saopšteno da je "razmotrio mere za saniranje havarije i za pružanje pomoći stanovništvu", a ni reči nije bilo o razmerama katastrofe.
Sovjetska vlada je 6. maja saopštila da se "radijaciona situacija na teritoriji Ukrajine i Belorusije stabilizuje sa tendencijom ka poboljšanju".
Prvi put se govorilo o evakuaciji stanovništva iz 30-kilometarske zone oko Černobilja. Tog dana Ministarstvo spoljnih poslova SSSR je saopštilo da je pri saniranju havarije poginulo dvoje ljudi, a da je "svega 204 hospitalizovano sa različitim stepenom zračenja".
Dve decenije nakon černobiljske katastrofe, nije poznato koliko je tačno ljudi umrlo od posledica radijacije, pošto se podaci različitih organizacija razlikuju.
Prema podacima UN, oko 4.000 ljudi je podleglo onkološkim bolestima, dok Grinpis (Greenpeace) tvrdi da je žrtava mnogo više - čak oko 100.000. Britanski naučnici navode u najnovijoj studiji da broj umrlih od raka najverovatnije nikad neće biti sasvim poznat, ali da bi mogao da se kreće izmedju 30.000 i 60.000.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.