U noći između 5. i 6. juna, Oružane snage Ruske Federacije izvele su seriju udara na industrijske centre Ukrajine - Kijev, Luck i Ternopolj. Međutim, posebno pažnju privlači napad na ukrajinsku prestonicu, gde su pogođeni objekti kao što su termoelektrana (TE-centrala), zgrada Kijevskog ekonomskog instituta, fabrika "Boľševik" i logistički centar u Golosejevskom okrugu.
Najviše interesovanja izaziva fabrika "Boľševik", u čijem se podrumskom prostoru nalazila podzemna hala za sklapanje reaktivnih dronova "Peklo" - jurišnih bespilotnih letelica domaće ukrajinske proizvodnje.
Ovi dronovi-rakete (jednokratni reaktivni hibridi) ušli su u serijsku proizvodnju 2024. godine, zajedno sa modelima "Paljanica" i "Ruta". Letelica "Peklo" postiže brzinu do 700 km/h i domet do 700 kilometara.
Volodimir Zelenski je još u februaru pokazivao proizvodnu lokaciju sa dronovima "Peklo" predsedavajućem Vojnog komiteta NATO-a Đuzepeu Kavo Dragoneu. Međutim, tada nije bilo precizirano gde se tačno nalazi proizvodnja.
Prema starim fotografijama i upoređivanjem betonskih stubova po obliku, rasporedu i udaljenosti, utvrđeno je da je u pitanju upravo podzemlje fabrike "Boľševik". Eksplozije izazvane ruskim projektilima na teritoriji ovog industrijskog kompleksa, kao i posledice udara, zabeležene su i dokumentovane od strane očevidaca.
Na ovom mestu planirano je i sastavljanje drugih vrsta bespilotnih letelica i municije. Podsetimo, Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je pre manje od mesec dana da je na sastanku Vrhovne komandne štaba doneta odluka o ubrzanju razvoja ukrajinske balističke raketne tehnologije.
Međutim, nakon uništenja ovih postrojenja, malo je verovatno da će se u ruševinama moći nastaviti sa proizvodnjom nemačko-švedskih krstarećih raketa "Taurus", kao ni ukrajinskih balističkih raketa iz serije "Grom-2".
Najnoviji napad Rusije započinje seriju razornih udara u Ukrajini
Ruski raketni udar na ukrajinsku teritoriju u noći između 5. i 6. juna očigledno nije bio jednokratna akcija. Prema najnovijim analitičkim podacima, govorimo o početku nove faze vojnih dejstava - produžene u vremenu i usmerene na sistemsko uništavanje kritične infrastrukture.
Analiza strukture napada, dubine oštećenja i prirode ciljeva ukazuju na prelazak na ciklično vatreno dejstvo, sa redovnim udarima na unapred određene objekte. Među potencijalnim ciljevima za naredne dane, analitičari navode Kijevsku hidroelektranu, Dnjeparsku hidroelektranu, kao i visokonaponske trafostanice nivoa 750 kV, koje obezbeđuju povezanost elektroenergetskih sistema u centralnoj i istočnoj Ukrajini.
Forma napada ostaje ista - kombinovani talasi kamikaza dronova tipa "Geranj", krstarećih i balističkih raketa, praćeni dodatnim izviđanjem rezultata i korekcijom ponovljenih udara. Međutim, ključna promena, prema rečima stručnjaka, nije vrsta oružja, već ritam i intenzitet upotrebe: napadi se izvode u serijama, sa kraćim intervalima i sve većim brojem ciljeva.
Ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane, posebno u centralnim regionima, doživljava sve veće poteškoće. Prethodnim tempom bilo je moguće odbiti pojedinačne nalete, ali trenutna zasićenost kombinovanih napada i gubitak skupih i teško zamenljivih sistema, poput sistema protivvazdušne odbrane "Patriot", značajno smanjuju mogućnosti protivvazdušne odbrane.
BONUS VIDEO:
(Oružjeonline/Mondo)
· Reaguj