Neki cinici sugerišu da nedavna želja američkog predsednika Donalda Trampa da sklopi sporazum sa Iranom nije znak neslaganja sa agresivnom politikom Izraela, kako bi njegovi pomoćnici želeli da prikažu, već deo strategije. Međutim, Tramp nije učinio ništa da opovrgne tu teoriju, izveštava Tajms.
"Dao sam Iranu priliku za prilikom da postigne dogovor", objavio je Donald Tramp, jasno svaljujući krivicu za uništenje iranskog nuklearnog postrojenja u Natanzu na sam režim. "Neki iranski tvrdolinijaši su hrabro govorili, ali nisu znali šta dolazi. Sada su svi mrtvi, i biće samo gore!", dodao je Tramp.
Zatim je Trump poručio da Iran još uvek ima priliku. "Moraju da sklope dogovor dok još imaju šta da spasu", rekao je. Trampove objave na društvenim mrežama, bilo namerne ili ne, otkrivaju deo prave slike. U pravu je kada kaže da se Iran našao u ozbiljnoj dilemi nakon izraelskog napada u oktobru. Tada su uništeni gotovo svi njegovi ključni sistemi protivvazdušne odbrane.
Hamenei mora da razmisli o svojim izborima
Pored toga, uništenje Hezbolaha kao glavne sile u ratu u Libanu i eliminacija njegovih lidera uklonili su ključno sredstvo Irana za indirektnu odmazdu sa severa - strategiju koju je Teheran razvijao više od četiri decenije. Ova situacija je otkrila da je iranska vojna pretnja uglavnom iluzorna, što je lideru zemlje, ajatolahu Aliju Hamneiju, stavilo pred nekoliko izrazito nepoželjnih opcija. Te opcije, kako Tramp upozorava, sada su još brutalnije.
"Hamenei mora razmisliti o preostalim izborima. Pregovarati iz pozicije slabosti i popustiti, ili dozvoliti dalju eskalaciju i pretrpeti još veću štetu, što bi moglo ozbiljno poljuljati režim i izazvati unutrašnju nestabilnost. Nijedna opcija nije dobra", kaže Majkl Stivens, analitičar za Bliski istok u istraživačkom centru Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI) i dodaje:
"Da je Iran normalna zemlja čiji je primarni cilj blagostanje građana, možda bi već odustao u oktobru. Mogao je tada da odustane od obogaćivanja uranijuma, ponudi Trampu sporazum kojim bi se ukinule sankcije Iranu i započeo ekonomski oporavak. Mogao bi čak i da obnovi svoju konvencionalnu vojnu moć, bez nuklearnog oružja. Ali to bi značilo priznavanje poraza u dugom sukobu protiv Izraela i Zapada", istakao je.
Napadi na mete širom Bliskog istoka
Hamnei i vođe Revolucionarne garde, od kojih su mnogi sada mrtvi, gradili su svoju ideologiju na otporu Izraelu i SAD. Osim toga, priznavanje poraza značilo bi priznanje sopstvenom narodu da su godine sankcija, gladi i izolacije bile uzaludne. Ta opcija i dalje postoji, ali su druge opcije izuzetno rizične. Hoće li Hamnei imati hrabrosti za njih, pošto već ima 86 godina, a ulog je njegovo nasleđe.
Jedna mogućnost je pokretanje napada na mete širom Bliskog istoka. Prvi talas iranskih napada dronova na Izrael je propao. Nema naznaka da će sledeći pokušaj biti uspešniji. Tako bi Hamnei mogao da usmeri udare na druge mete, kao što su američke vojne baze ili čak američke saveznike poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, koji su zvanično osudili izraelske napade, ali Teheran verovatno sumnja u iskrenost tih osuda.
Abu Dabi i Rijad možda čak i tajno uživaju u slabljenju svog istorijskog rivala. Ali odbrana takvih meta je jaka kao i izraelska, a posledice napada bi mogle biti katastrofalne, posebno ako bi SAD bile direktno uvučene u sukob.
Strahuje se i od napada na civilne ciljeve
Preostaje opcija napada na civilne ciljeve. Spominjali su se direktni napadi na aerodrome ili turističke centre u regionu, ali to bi gotovo sigurno bilo samoubistvo za režim u Teheranu, jer bi svi ciljevi povezani sa Izraelom sada bili u najvećoj pripravnosti.
Poslednja mogućnost zavisi od toga šta je od nuklearnih kapaciteta Iranu preostalo. S obzirom na obim razaranja, možda to ni u Teheranu ne znaju. Iran ima dovoljno obogaćenog uranijuma za pravljenje atomske bombe. Ako im je preostalo dovoljno centrifuga, sada bi moglo biti vreme da se ubrzano pokuša nuklearni proboj. Ovo bi Iran svrstalo u isti rang sa zemljama poput Severne Koreje, potpuno izolovane, ali naoružane nuklearnim oružjem. Hamnei bi, možda, mogao da zaključi da je i to bolje nego priznati poraz. Na kraju krajeva, uprkos svemu, Kimovi su i dalje na vlasti, piše Tajms.
BONUS VIDEO:
