Dok traju žestoki napadi Izraela na Iran i tenzije između dve zemlje dostižu nove visine, fokus većine analitičara je na vojnoj dinamici sukoba. Ali jedno od pitanja je da li ova eskalacija može dovesti do pada iranskog režima?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u intervjuu za Foks njuz, odgovarajući na pitanje novinara da li je promena iranskog režima deo vojnog cilja Izraela, da to "svakako može biti rezultat jer je režim u Iranu veoma slab".
Pad iranskog režima značio bi pravu tektonsku promenu ne samo za Bliski istok već i za globalni poredak. Izrael je 13. juna pokrenuo napad na Iran neviđenih razmera, pri čemu je gađao stotine vojnih i nuklearnih ciljeva s ciljem da spreči Teheran da razvije atomsko oružje.
U napadima je u Iranu poginulo najmanje 224 ljudi, a povređeno više od 1.000, prema zvaničnom izveštaju objavljenom juče. Među poginulima je i Hosein Salami, komandant Revolucionarne garde, jedan od najmoćnijih ljudi u Iranu, kao i šest istaknutih nuklearnih naučnika. Ubijen je i šef iranske obaveštajne službe, Mohamed Kazemi.
Nezadovoljstvo traje dugo
Neposredno pre početka ove eskalacije, u Iranu se održao niz antirežimskih protesta, što je nastavak višegodišnjeg kontinuiteta otpora, posebno među mladima. Poslednji veliki talas protesta izbio je 2022/2023. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade žene koju je privela moralna policija zbog "nepravilnog nošenja hidžaba".
Najkrvaviji talas protesta dogodio se u novembru 2019. Prema izveštajima Amnesti internešenela i drugih organizacija, najmanje 300 ljudi je ubijeno. Velikih protesta bilo je i 2009. i 2017. godine.
Vlast u Iranu je utemeljena na šerijatskom zakonu
Islamska Republika Iran je osnovana nakon revolucije 1979. godine, kada je šah Muhamed Reza Pahlavi svrgnut, a monarhija ukinuta. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, koji je na ovoj poziciji od 1989. godine, ima najveću vlast u zemlji.
Sam pojam "islamska država" označava oblik države ili političkog sistema u kome se vlast zasniva na islamskom pravu (šerijatu), koje je duboko ukorenjeno u svakodnevni život. Ukratko, Iran je represivna i nedemokratska država u kojoj je moć koncentrisana u rukama verske elite.
Njihov sistem je otporan na unutrašnje krize
Iranski sistem je otporan na unutrašnje krize, što se pokazalo u poslednjih 45 godina postojanja Islamske Republike. Nisu ga srušile sankcije, rat sa Irakom, niti razne frakcije koje su pokušavale da ga oslabe ustancima tokom godina. Opstao je na razne načine, delimično kroz represiju, ali i zahvaljujući pragmatizmu vrhovnog vođe koji je uravnotežio ideje i frakcije.
"Ozbiljan raskol je moguć, ali zaista je potrebno nešto što će potpuno zameniti ovaj sistem. Za sada, ne postoji takva odlučujuća alternativa unutar svih ovih frakcija. A izraelski napadi, oni su vođeni ludom idejom da ako nekoga granatiraš, pobuniće se protiv sopstvene države. Samo ovo je dovoljno da objasni način razmišljanja izraelske vlade i ludost činova, bilo kog čina koji sprovode", objasnio je Hrvat Vedran Obućina, politikolog i rukovodilac Studijske grupe za Tursku i Bliski istok u Institutu za evropske i globalizacijske studije i dodao:
"Mislim da unutrašnje slabosti režima u Iranu proizilaze upravo iz činjenice da je narod veoma nezadovoljan, to je možda najbolja reč koju bih upotrebio. Nezadovoljni su i nesrećni jer moraju da trpe ne samo vladu već i ono što se dešava spolja, od sankcija do napada. Ali mi je teško reći da je ikada bila sekularna država, nikada nije bila takva. To su fame. Bila je to čista apsolutna monarhija u kojoj je postojao verski element, ali i prvenstveno nacionalistički. Pre 1979. godine, bila je to diktatura trećeg sveta", istakao je.
Dodaje da bi u ovom hipotetičkom scenariju bilo teško pretpostaviti kakav bi taj novi režim bio.
"Priča se o povratku Reze Pahlavija, sina svrgnutog Mohameda Reze Pahlavija. To su neki romantični pogledi na stvari, kao što je naša romansa prema Titu. Ova situacija nije realna. Logičnije je da se instalira umerenija islamistička vlada, koja može da odgovara konzervativnoj, islamski inspirisanoj struji, ali da ponovo otvori zemlju prema Zapadu. Kao što je slučaj u Turskoj", rekao je Obućina.
Ogromne promene u regionu
Jasno je da bi takav scenario izazvao tektonske promene u regionu i svetu. Ne samo pad već i slabljenje iranskog režima dovodi do dramatičnih promena u odnosu snaga na Bliskom istoku.
Decenijama je Iran sistematski gradio mrežu militantnih grupa širom Bliskog istoka sa ciljem proširenja svog uticaja. Ključnu ulogu u tome igra Iranski revolucionarni gardijski korpus i njegove elitne snage Kuds, koje decenijama obezbeđuju oružje i finansije brojnim islamističkim grupama u Libanu (Hezbolah), Palestini (Hamas, Islamski džihad) i Jemenu (Huti).
Samo u poslednjoj godini, Izrael je izvršio niz sistematskih i razarajućih napada na tu iransku mrežu, značajno je oslabivši. Nesumnjivo je da bi, u slučaju pada iranskog režima, ove grupe bile potpuno obezglavljene i ostale bez ključne podrške.
Bliskost Irana i Rusije brine Zapad
Odnosi u svetu bi se takođe promenili. Rusija i Iran su poslednjih godina izgradili blisko strateško partnerstvo, posebno nakon početka rata u Ukrajini, kada je Teheran počeo da isporučuje Moskvi dronove i vojnu opremu.
Ove zemlje su u januaru potpisale sporazum o strateškom partnerstvu koji uključuje bližu odbrambenu saradnju. To je nešto što veoma zabrinjava Zapad. Sigurno je da bi slabljenje iranskog režima i gubitak saveznika na Bliskom istoku direktno oslabili poziciju Rusije u regionu.
Pad iranskog režima bi imao značajan uticaj na Kinu. Iran je ključni dobavljač nafte Kini i važan partner u kineskoj strategiji energetske bezbednosti, a Peking je uložio desetine milijardi dolara u iransku naftnu industriju kroz 25-godišnji sporazum o strateškoj saradnji.
"Iran je u sferi ruskog, kineskog i indijskog uticaja"
Brojni analitičari ističu da bi pad režima mogao dovesti do političkog vakuuma, jačanja vojne vlasti, dalje destabilizacije regiona i gubitka iranskog uticaja, ali ne nužno do demokratizacije ili stabilnosti u Iranu i šire. Neki od njih pominju ponavljanje scenarija kao što je bio u Iraku ili Libiji. A Obućina je komentarisao šire geopolitičke posledice mogućeg pada režima u Iranu.
"Ako bi ova vlada bila potpuno svrgnuta i ako bi Iran stao na stranu Zapada, stav prema Rusiji bi se promenio. To bi dovelo do velikih problema jer se Iran nalazi u nekoj sferi ruskog, kineskog, pa čak i indijskog uticaja i interesa. Ovakav stav prema Zapadu bi unazadio te odnose", istakao je on.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo)
· Reaguj