Izraelci su se jutros probudili uz vest da je njihov saveznik, SAD, napao Iran. S jedne strane, nova zora donela je izvesnu utehu, jer je američka vojna podrška bila tu. S druge strane, rat je sada ušao u opasnu i potencijalno nekontrolisanu fazu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je video saopštenje u kojem hvali američkog predsednika Donalda Trampa i tvrdi da mir dolazi kroz snagu.
Tramp se, s druge strane, obratio američkoj naciji i upozorio Iran da neće oklevati da naredi dodatne akcije ako dođe do odmazde. Šta će se dalje događati - u velikoj meri sada zavisi od Irana, a odluke koje ta zemlja donese oblikovaće budućnost ovog regiona, piše Skaj njuz.
Pitanje nije da li će Iran odgovoriti, već kako?
Iran je proteklih devet dana bio izložen ponižavajućim napadima izraelskih aviona, a sada je pretrpeo i masovne udare na svoja nuklearna postrojenja od strane države koju naziva "Velikim Sotonom". Osećaj nacionalnog poniženja i besa je svakako jak, i vlada će morati da dokaže svom narodu da je i dalje jaka.
Razvoj nuklearnog programa trajao je decenijama i koštao je milijarde dolara. Iran je takođe platio visoku cenu za svoj nuklearni program međunarodnim sankcijama. Sada je sve uništeno i to je neuspeh koji se mora objasniti narodu, koji godinama pati zbog velikih ambicija režima kojem se protive.
Sve manje resursa za napade
Ajatolah Ali Hamnei se često opisuje kao najdugovečniji diktator na svetu. Nije opstao zahvaljujući nepromišljenosti, ali iako američki napadi nisu bili usmereni na promenu režima, njegova budućnost je sada neizvesnija nego ikad. Vladina retorika i državna televizija obećavaće vatru i pobedu, ali stvarnost nije tako jednostavna.
Oko vrhovnog vođe, posebno iz redova Revolucionarne garde, čuće se glasovi koji pozivaju na snažan odgovor. Umereniji krugovi će verovatno pozivati na oprez, svesni opasnosti uvlačenja SAD u širi, dugotrajni sukob koji Iran ne može da dobije. Nije jasno koliko još Iran može da uloži u napade na Izrael. Balističke rakete se ispaljuju svakog dana od početka rata, ali u sve manjem broju, jer Izrael sistematski uništava lansirna mesta i skladišta.
Iranski saveznici - Hezbolah i Hamas - su ozbiljno oslabljeni, a režim Bašara el Asada u Siriji više ne postoji. Sve je to trebalo da bude prva linija odbrane, mehanizam odvraćanja od izraelskog napada. Taj štit je sada srušen. Huti nastavljaju da pokazuju prkos, ali njihova vatrena moć je ograničena.
Nekoliko opcija
Američki napadi su bili usmereni na iranska nuklearna postrojenja, a ne na visoke zvaničnike. Napad na američke baze u regionu bi stoga bio smislen odgovor, ako se uzme u obzir princip reciprociteta.
Ukoliko odluči da eskalira sukob, Iran bi mogao da cilja na naftna postrojenja u Zalivu ili da pokuša da blokira strateški važan Ormuski moreuz. Obe opcije bi imale globalne posledice.
Šiitske milicije u Iraku mogle bi da deluju nezavisno i bilo bi ih teško obuzdati. Iračke snage bezbednosti su navodno već opkolile američku ambasadu u Bagdadu u očekivanju nasilja.
Postoji mogućnost da Iran preduzme manju, simboličnu akciju - kako bi "sačuvao obraz", zadržao pravo na poslednju reč i ponudi regionu izlaznu strategiju. To je ono čemu se Vašington nada. Ali čak i u tako najboljem slučaju, odgovor će morati biti više od puke simbolike.
Iran je uzdrman - ozbiljno oslabljen i iznutra i spolja. Ako dođe do eskalacije, rizikuje snažan američki odgovor koji bi mogao biti fatalan udarac za zemlju. Ako popusti, vlada će se suočiti sa velikim unutrašnjim nezadovoljstvom i gubitkom ugleda od kojeg se možda nikada neće oporaviti. Za Vrhovnog vođu jutros, nijedna odluka nije dobra.
BONUS VIDEO:
