Predsednik SAD Donald Tramp pokazao je sklonost ka riziku tokom prvih meseci svoje administracije, a vazdušni napad na Iran mogao bi predstavljati njegov najveći rizik do sada, jer politička nagrada zavisi od toga da li će uspeti da održi krhki mir između Irana i Izraela, tvrde analitičari.
Stručnjaci upozoravaju na rizik da Tramp izgubi kontrolu nad situacijom. Za sada izgleda da je uspeo da ograniči američko učešće i primora strane da pristanu na prekid vatre.
"Kockao se i ispalo je onako kako je hteo", rekao je Firas Maksad iz grupe Eurasia.
Vreme će pokazati da li će primirje opstati. Tramp je u utorak izrazio frustraciju zbog toga što je Izrael napao Teheran svega nekoliko sati nakon proglašenog primirja.
Ako dogovor ne opstane ili Iran uzvrati, Tramp rizikuje fragmentaciju MAGA pokreta koji mu je pomogao da se vrati na vlast.
"Ako Iran za šest meseci i dalje bude problem, to će uništiti MAGA pokret", kaže politički analitičar Kris Stajervolt.
On dodaje da je Tramp već razvodnio pokret uvođenjem SAD u novi sukob na Bliskom istoku, što je ranije odbacivao. Prošlog četvrtka rekao je da će mu biti potrebno dve nedelje da odluči da li će SAD ući u rat, a već dva dana kasnije odobrio je bombardovanje, što je iznenadilo mnoge Amerikance.
Njegova odluka da napadne Iran mogla bi da stvori probleme i svakom republikancu koji bude pokušao da preuzme njegovu ulogu na narednim predsedničkim izborima.
"Godine 2028. pitanje stranih intervencija biće linija razgraničenja i test za sve koji budu pokušavali da definišu šta zapravo znači MAGA", kaže Stajervolt.
Bela kuća je uglavnom prepustila potpredsedniku Džej Di Vensu da u nedeljnom informativnom programu brani napad na Iran.
Napad na Iran nije jedini Trampov rizičan potez.
Iran nije bio jedini primer gde se Tramp kladio na visoko. Povremeno uvođenje carina izazivalo je neizvesnost na tržištima i strah od inflacije.
Pokušaji smanjenja birokratije su zamrli nakon što je Ilon Mask napustio njegov savetodavni tim, a oštra imigraciona politika izazvala je proteste širom zemlje. Ipak, ako Tramp uspe da natera Iran da se odrekne nuklearnih ambicija, to bi bilo veliko postignuće u regionu koji godinama opterećuje američke predsednike i u koji je SAD već uvukao u ratove u Iraku i Avganistanu.
Tramp se zalagao za okončanje "večitih ratova", što i objašnjava nervozu javnosti zbog njegovog agresivnog stava prema Iranu.
Prema anketi Reuters/Ipsos sprovedenoj pre nego što je došlo do prekida vatre, samo 36 odsto ispitanika podržava napade na iranski nuklearni program. Ukupna podrška Trampu pala je na 41 odsto - najniži nivo u njegovom drugom mandatu, a njegova spoljna politika je ocenjena još lošije.
Dejv Hopkins sa Bostonskog koledža ističe da Tramp nije pripremio javnost za napad i da nije jasno predstavio Iran kao pretnju SAD.
"Nismo videli raspravu o Iranu kao glavnom neprijatelju ili pretnji SAD-u", rekao je Hopkins.
Dodao je i da je Trampovo hvalisanje da je uspeo da nametne prekid vatre deo šireg obrasca. Kao kandidat, Tramp je obećavao kraj ratova u Ukrajini i Gazi, ali je ubrzo shvatio da ne može da natera Moskvu i Jerusalim da igraju po njegovim pravilima.
Ovaj napad uklapa se u Trampov stil vođenja u drugom mandatu - spreman je da donosi velike odluke i da deluje hrabro bez široke podrške javnosti. Ne mora da brine o reizboru, a sarađuje sa Kongresom koji je uglavnom pod kontrolom republikanaca.
"Politička cena možda neće odmah stići, ali se može ispoljiti kroz nastavak građanskih nemira ili uspehe demokrata na sledećim međuizborima", kaže politikološkinja Alison Stanger sa koledža Midlberi.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO)
