Procena rizika i potreban zaštita od svih vrsta prirodnih opasnosti nije bila odgovarajuća, kao ni praćenje zdravlja ugroženih građana, utvrdila međunarodna inspekcija.
Japan je potcenio rizik od cunamija i potrebu da se temeljno prati opšte javno i zdravlje zaposlenih posle oštećenja u nuklearnoj elektarni Fukušima Daići, ocenio je tim međunarodnih inspektora za bezbednost Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA).
"Opasnost od cunamija na nekoliko lokacija bila je potcenjena. Planeri i zaposleni u nuklearnoj elektrani trebalo je da daju odgovarajuću procenu i obezbede zaštitu od rizika od svih prirodnih opasnosti", navodi se na tri strane izveštaja tima IAEA koji je predvodio vrhunski britanski stručnjak Majk Vejtman, prenela je agencija Rojters.
Izvor neuspeha je bio izostanak plana zaštite pošto je razorni talas bio viši od 5,7 metara visokog zida koji je opasavao nuklearku i uništio ga, izazvavši iskakanje elektičnog napajanja četiri nuklearna reaktora, uprkos brojnim prognozama japanskih vladinih agencija i naučnika kompanije Tokijska Elektroprivreda da se takav rizik nazire.
Tim IAEA navodi da je nuklearna kriza u Japanu dala nekoliko globalnih pouka nuklearnoj industriji, među kojima je i pouka nuklearnim elektranama da treba redovno da prate stanje rizika od eventualnih prirodnih opasnosti, kako bi mogli da se nose sa mogućim posledicama.
Nesreća u nuklearki Fukušima oterala je više od 80.000 stanovnika iz svojih domova i produbila zabrinutost za bezbednost dece i zatrovane hrane u blizini nuklearke, dok se radnici i dalje bore da stabilizu rad reaktora u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići, udaljenoj 240 kilometara severno od Tokija koja je 11. marta bila teško oštećena u zemljotresu i cunamiju i proizvela veliku nuklearnu krizu.
(Tanjug)
"Opasnost od cunamija na nekoliko lokacija bila je potcenjena. Planeri i zaposleni u nuklearnoj elektrani trebalo je da daju odgovarajuću procenu i obezbede zaštitu od rizika od svih prirodnih opasnosti", navodi se na tri strane izveštaja tima IAEA koji je predvodio vrhunski britanski stručnjak Majk Vejtman, prenela je agencija Rojters.
Izvor neuspeha je bio izostanak plana zaštite pošto je razorni talas bio viši od 5,7 metara visokog zida koji je opasavao nuklearku i uništio ga, izazvavši iskakanje elektičnog napajanja četiri nuklearna reaktora, uprkos brojnim prognozama japanskih vladinih agencija i naučnika kompanije Tokijska Elektroprivreda da se takav rizik nazire.
Tim IAEA navodi da je nuklearna kriza u Japanu dala nekoliko globalnih pouka nuklearnoj industriji, među kojima je i pouka nuklearnim elektranama da treba redovno da prate stanje rizika od eventualnih prirodnih opasnosti, kako bi mogli da se nose sa mogućim posledicama.
Nesreća u nuklearki Fukušima oterala je više od 80.000 stanovnika iz svojih domova i produbila zabrinutost za bezbednost dece i zatrovane hrane u blizini nuklearke, dok se radnici i dalje bore da stabilizu rad reaktora u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići, udaljenoj 240 kilometara severno od Tokija koja je 11. marta bila teško oštećena u zemljotresu i cunamiju i proizvela veliku nuklearnu krizu.
(Tanjug)
