Nakon intoniranja crnogorske i kineske himne, mnogobrojne zvanice pozdravila je otpravnica poslova u Ambasadi NR Kine u Crnoj Gori, Lu Fanćing.
“Jedinstvo i zajedništvo predstavljaju najveću snagu. Pre osam decenija, sve pravedne snage sveta su čvrsto stale zajedno na ratištima Azije, Evrope, Afrike i Okeanije, kako bi očuvale ljudsko dostojanstvo, međunarodnu pravdu kao i svetski mir, i odlučno su porazile fašizam i time usmerile ljudsku civilizaciju ka ispravnom pravcu. Večno ćemo se sećati heroja koji su hrabro žrtvovali svoje živote u toj borbi, kao i nevinih ljudi koji su izgubili živote pod brutalnom agresijom,” navela je Fanćing.
Podsetila je da je Kina bila glavno ratište na istoku u Svetskom antifašističkom ratu sa najranijim otporom protiv fašizma, najdužim trajanjem i najvećim žrtvama. Incident „18. septembra“ u 1931. godini predstavlja početak kineskog rata otpora protiv japanske agresije, kao i početnu fazu Svetskog antifašističkog rata.
“Kroz borbu otpora koja je trajala 14 godina, uz ogromnu žrtvu od preko 35 miliona poginulih i ranjenih vojnika i civila, Kina je značajno ograničila delovanja glavnine japanskih snaga i osporila je planirane vojne operacije Japana na Sibiru i u jugoistočoj Aziji i Južnom Pacifiku, time je dala važan strateški doprinos pobedi u Svetskom antifašističkom ratu. Duh velikog otpora tokom veličanstvene borbe protiv japanske agresije postao je dragocjeno duhovno nasleđe i večno će inspirisati kineski narod da savlada sve prepreke na svom putu napretka,” saopštila je otpravnica.
Napomenula je da pobeda na kineskom ratištu ne bi bila moguća bez dragocene podrške naroda iz celog sveta.
„Kineski narod nikada neće zaboraviti veliki broj antifašističkih boraca iz zemalja poput Severne Koreje, Novog Zelanda, Rumunije i Bugarske koji su direktno učestvovali u kineskom otporu protiv Japana. Američka dobrovoljačka grupa, poznata i kao 'Leteći tigrovi', hrabro je otvorila vazdušnu rutu 'Grba kamile' nad Himalajima u jugozapadnom delu Kine za transport pomoćnih materijala. Lekar Norman Betjun iz Kanade i lekar Dvarkanat Kotnis iz Indije su putovali preko planina i okeana da dođu u Kinu i pruže medicinsku pomoć. Džon Rabe iz Nemačke i Bernhard Sindberg iz Danske su učinili sve što su mogli da zaštite kineske civile tokom velikog masakra u Nanđingu. Ove dirljive priče i danas se prenose među kineskim narodom,” ispričala je Fanćing.
Ukazala je da je kineski narod takođe prepoznao snažan antifašistički duh i kod Crnogoraca.
„Nakon pobede u Svetskom antifašističkom ratu, film 'Most' o mostu na Đurđevića Tari, ušao je u domove i srca miliona kineskih građana širom Kine. Junačke priče o hrabroj borbi naroda Crne Gore protiv fašizma u ovom filmu duboko su dirnule kineski narod. Ovo zajedničko istorijsko sećanje predstavlja snažnu duhovnu povezanost među narodima dve udaljene zemlje i postalo je most prijateljstva naroda između dve zemlje. Pobeda u Svetskom antifašističkom ratu jasno je pokazala svetu da pravda na kraju pobeđuje zlo, svetlost nadvladava tamu, a napredak neće ustuknuti pred reakcijom. Tokom proteklih 80 godina, poruka ove velike pobede ostaje svetionik istine kroz istorijski tok, motivišući nas da se neprestano borimo za trajni mir u svetu i za sprečavanje patnje čovečanstva usled ratova,” kazala je otpravnica.
Prisutne je pozdravio i vojni ataše, Cao Đijafeng, koji je podsetio da Ustanak u gradu Nančang 1. avgusta 1927. kao oružani otpor protiv reakcionarnih snaga Kuomintanga, kojim je rukovodila Komunistička partija Kine, označava osnivanje Narodnooslobodilačke armije Kine.
„Tokom proteklih 98 godina, kineska armija se, pod rukovodstvom Komunističke partije Kine, otporno borila za nacionalnu nezavisnost i oslobođenje naroda. Neprestano je posvećena ostvarivanju državnog prosperiteta i blagostanja naroda. Nakon 18. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine, odbrana Kine kao i modernizacija kineske armije su postigli istorijska dostignuća. Kineska armija čvrsto sprovodi misao Sija Đinpinga o jačanju armije i odlučno teži ka ostvarenju stogodišnjeg cilja nakon osnivanja Narodnooslobodilačke armije Kine, kao i ka ubrzanju izgradnje armije na visokom nivou u svetu.
Sveobuhvatno se unapređuje sposobnost za izvršavanje svoje misije,“ naveo je Đijafeng.
Istakao je da je Kina posvećena razvoju putem mira.
„Izgradnja i razvoj kineske odbrane uvek se zasnivaju na opravdanim potrebama očuvanja sopstvene bezbednosti. Tajvansko pitanje je unutrašnje pitanje Kine koje predstavlja suštinski interes među svim temeljnim interesima Kine. Kina ostaje posvećena mirnom ujedinjenju s najvećom iskrenošću i maksimalnim naporima. Međutim, nikada neće obećati da će se odreći upotrebe sile. Ovo je usmereno isključivo protiv spoljnog mešanja i izuzetno malog broja separatističkih snaga za 'nezavisnost Tajvana' i njihovih aktivnosti. Kineska armija predstavlja važnu snagu za očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i preduzimaće pravovremene, odlučne i efikasne mere da spreči pokušaje za 'nezavisnost Tajvana', poručio je Đijafeng.
Prijemu su između ostalih prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, lokalnih institucija vlasti, ali i potpredsednik Vlade Crne Gore, Budimir Aleksić, koji je dodatno ukazao na značaj pobede nad fašizmom.
„Na temeljima antifašističke borbe i pobede nad tim globalnim zlom stvoren je savremeni međunarodni poredak. Potpuno se slažem da se mora sačuvati takav jedan međunarodni poredak zasnovan na antifašizmu, da se mora poštovati Povelja Ujedinjenih nacija i da čovečanstvo jednostavno mora da ide putem razvoja, prosperiteta, pravde, poštovanja ljudskih prava. To je nešto čemu teži čitavo slobodoljubivo čovečanstvo nakon Drugog svetskog rata, nakon pobede nad onim totalitarnim ideologijama koje su sve te vrednosti rušile. Imamo jedan sistem vrednosti, uspostavljen na antifašizmu, antinacizmu, antimilitarizmu, poražene su velesile kao što su Italija, Nemačka, Japan i na tim principima je, na toj platformi borbe protiv tih totalitarnih ideologija, izgrađen ovaj novi međunarodni poredak. I na tome insistira i Kina, i Evropska unija, i Sjedinjene Američke Države i čitavo slobodoljubivo čovečanstvo,” istakao je Aleksić.
Napominje da je Crna Gora jedna od zemalja koje su snažno opredeljene za takve vrednosti.
„Slavimo 13. jul, veliki dan kad je Crna Gora bila ujedinjena, osim male grupe crnogorskih separatista koji su dan ranije proglasili nezavisnu Crnu Goru. Sutradan je izbio državni ustanak protiv italijanske okupacije i protiv crnogorske separatističke i nacionalističke politike. I na tim vrednostima je izrađivana Crna Gora u proteklih 80 godina. I ova Vlada stoji na tim principima i danas i na njima insistira,” ispričao je Aleksić.
Pohvalio je i „Inicijativu za globalnu bezbednost“ kineskog predsednika Sija.
„Svaka inicijativa koja se zalaže za globalni mir je mnogo važna, posebno inicijativa jedne takve velike sile koja je danas jedna od vodećih u nauci, u inovacijama, u tehnologiji, u naoružanju... Kina je jedna od vodećih svetskih sila. I kad predsednik jedne takve države nešto zagovara, onda to svakako ima ogroman značaj. Mislim da je to na dobro čitavog čovečanstva,“ kazao je Aleksić.
Osvrnuo se i na značaj saradnje koju Crna Gora i Kina neguju na obostrano zadovoljstvo.
„Mi sa Kinom imamo višestruke odnose, oni se unapređuju, nedavno su potpisana dva sporazuma između Ministarstva prosvete, nauke i inovacija Vlade Crne Gore i Ministarstva prosvete, nauke i inovacione tehnologije Kine. Kinezi izgrađuju autoput. Oni su vodeći u infrastrukturi i u regionu, napravili su Pelješki most u Dalmaciji, a kod nas grade autoput, tako da ta saradnja u svim oblastima, od građevinarstva do nauke i prosvete, se realizuje, teče i produbljuje na opšte dobro,“ ispričao je Aleksić.