Ne gledajte samo u Ukrajinu, dok vam bezbednosna pretnja u Evropi raste - iz Libije. To je poruka koju Italija i Grčka pokušavaju da prenesu svojim partnerima u EU i NATO, ali bez većeg odjeka.
Migrantski talasi iz Libije ponovo jačaju, baš u trenutku kada je Rim sve zabrinutiji zbog ruskog uticaja u nestabilnoj severnoafričkoj zemlji. Moskva tamo gradi prisustvo kroz isporuke oružja i potencijalnu mornaričku bazu u luci Tobruk.
Grčka je poslala dva ratna broda da patroliraju ispred libijske obale, zabrinuta zbog naglog skoka migracija, ali i sve tesnijih veza između Libije i Turske, za koju Atina smatra da koristi partnerstvo kako bi podelila Sredozemlje na pomorske zone za eksploataciju gasa. Jedna od tih zona obuhvata vode južno od Krita, a Grčka smatra da je to kršenje međunarodnog pomorskog prava.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani nazvao je situaciju u Libiji "vanrednim stanjem koje Evropa mora da reši zajedno", ali pokušaj evropske diplomatije prošle nedelje završio se fijaskom.
Evropski komesar za migracije Magnus Bruner, zajedno s ministrima Italije, Grčke i Malte, proglašen je nepoželjnom osobom u Bengaziju, koji kontroliše istočnolibijski vojni lider Kalifa Haftar. Delegaciji je naređeno da odmah napusti zemlju, pod optužbom za "neimenovane prekršaje".
"Rusija sve više koristi Libiju kao ključnu tačku svoje afričke strategije", upozorio je jedan evropski diplomata.
Dodao je da krijumčarske mreže koje su povezane sa političkim strukturama u Libiji pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije i koristi migracije kao političko oružje.
Italija i Grčka, međutim, znaju da rešavanje libijske krize, u zemlji koja je tri puta veća od Španije, zahteva podršku velikih sila, pre svega SAD i Francuske.
Za sada, ta podrška izostaje.
Migracije ponovo glavna tema
Grčka je u sredu objavila stroža pravila za migrante, jer se suočava s velikim prilivom ljudi iz Libije upravo tokom vrhunca turističke sezone na Kritu.
"Vanredna situacija zahteva vanredne mere", rekao je premijer Kirjakos Micotakis u parlamentu i najavio privremenu obustavu obrade zahteva za azil za sve koji dolaze iz severne Afrike morskim putem - u trajanju od tri meseca.
Od početka godine, u Krit je stiglo oko 9.000 ljudi iz Libije, većinom u poslednjih nekoliko nedelja - što je skoro dvostruko više nego tokom cele 2024. godine. Krajem juna, Grčka je rasporedila dva ratna broda, ali visoki zvaničnici sumnjaju u njihovu efikasnost, jer smatraju da bi prisustvo mornarice moglo ohrabriti migrante da skaču u vodu i traže spas. Samo prošle nedelje, više od 2.000 migranata pristiglo je na Krit.
Grčka vlada sada trpi kritike i zbog toga što je prethodnih godina zapostavila pitanje Libije.
U prvoj polovini godine zabeležen je rast neregularnih prelazaka u centralnom Mediteranu za 7 odsto, gotovo svi iz Libije, dok su druge rute zabeležile pad od 20 odsto. Zbog grčkog pooštravanja, u Italiji raste strah da će više migranata krenuti ka njenim obalama.
"Zabrinuti smo zbog situacije u Libiji i povećanja neregularnih polazaka", poručio je portparol Evropske komisije uoči evropske posete toj zemlji.
Zabrinutost je jedno, ali rešenje je sasvim drugo.
Diplomate navode da je prošlonedeljna poseta Libiji imala za cilj da se vidi koje bi opcije uopšte bile realne. EU je već 2023. postigla sporni dogovor s Tunisom i platila vlastima da zaustave migracije, ali malo ko veruje da se takav model može primeniti u Libiji, koja je rastrzana sukobima suparničkih milicija.
Rusi pred vratima
Nedavna vojna parada u Bengaziju, na kojoj su prikazani ruski sistemi naoružanja, pokazala je koliko je Haftar blizak Moskvi.
Kremlj traži uporište na Mediteranu, pogotovo otkako su nove vlasti u Siriji raskinule ugovor kojim je Rusija koristila luku Tartus. Italijanski šef diplomatije Tajani već neko vreme upozorava da je Libija verovatno nova meta za rusku pomorsku bazu. Prema pisanju italijanske agencije Nova, Moskva planira da postavi raketne sisteme i u bazi u Sebhi, na jugu Libije, koja je takođe pod Haftarovom kontrolom - i da ih usmeri ka Evropi.
Iako mnogi stručnjaci sumnjaju da je Rusija zaista spremna da raketama preti Evropi s juga, upozoravaju da već sada koristi vojne baze u Libiji za logistiku i operacije u Africi, preko svoje "Afričke legije" koju podržava rusko Ministarstvo odbrane.
U južnoj Evropi raste strah da bi Rusija uskoro mogla da koristi migracije iz Libije kao oblik pritiska na EU, slično kao što je koristila migrante na granici Belorusije i Poljske tokom krize na istoku.
Ipak, ni Rusiji ne ide sve po planu - jedan diplomata tvrdi da rat u Ukrajini iscrpljuje resurse, pa Moskva više ne može da plaća libijske milicije, što stvara tenzije između ruskih snaga i Haftarovih ljudi.
"Ne mislim da će Rusi preuzeti krijumčarenje migranata", kaže Karim Mezran iz Atlantskog saveta, "ali vidim da pokušavaju da poruče: mi sada komandujemo - slušajte nas."
Potraga za saveznicima
Uprkos ozbiljnosti pretnje iz Libije, Italija i Grčka teško uspevaju da ubede saveznike da se uključe.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni razgovarala je o Libiji s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na tročasovnom sastanku 4. juna u Rimu.
"Libija je tema od ključnog značaja i za Italiju i za Francusku", rekao je italijanski zvaničnik upoznat s razgovorima, navodeći da su dve zemlje zabrinute zbog bezbednosti i ruskog prisustva, ali da imaju različite stavove o mogućim političkim rešenjima.
Libija se sve češće nalazi na dnevnom redu diplomatskih sastanaka, ali konkretnih pomaka nema. Italija želi podršku Francuske, ali Parizu tema nije jednako važna, a ujedno podseća i na neuspehe francuske politike u Maliju i Nigeru.
"Za Italiju je Libija trenutno pitanje broj jedan, dok Francuska to tako ne doživljava", kaže Virdžinija Kolombije, profesorka na univerzitetu Luis u Rimu.
"Francuska ne želi previše da govori o ruskoj pretnji, jer bi time priznala sopstvene neuspehe u Sahelu."
Amerika, sa druge strane, sve više fokus pomera ka Pacifiku i malo je verovatno da će se snažnije uključiti.
Najbolji dokaz je poslednji NATO samit održan 25. juna u Hagu – Afrika se u završnoj deklaraciji ne pominje ni jednom rečju.
"Niko nije hteo da otvara osetljiva pitanja, jer NATO sada vodi politiku minimalnih ciljeva", objašnjava Alesandro Marone iz rimskog Instituta za međunarodne poslove.
Za Italijane, to je bolan udarac.
"Sada moramo da se suočimo s tom realnošću", zaključuje Marone.
BONUS VIDEO:
(Politico/MONDO)
· Reaguj