Imanje Balmoral krije neobične mnoge priče, ali nijedna nije toliko zaintrigirala javnost kao ona o tajnim "piramidama". Ima ih ukupno 11, rasutih po velikom imanju. Najveći je kameni monolit, po dizajnu više nalik velikim građevinama drevnog Egipta nego bilo čemu škotskom, dok su manji raspoređeni kao tragovi nekakve misterije. Potraga za njima, često se upoređuje sa potragama iz filmova o Indijani Džonsu, što još više doprinosi njihovoj mističnosti.
Kraljica Viktorija prvi put je posetila zamak Balmoral u ruralnom Aberdinširu 8. septembra 1848. godine, šest godina nakon svoje prve posete Škotskoj, uživala je u lepotama šuma, vrtova i planina.
„Sve je odavalo osećaj slobode i mira, teralo me da zaboravim na svet i njegove tužne nemire“, zapisala je u svom dnevniku. Ubrzo nakon toga, baronsko imanje postalo je stalni deo njenog života.
Zamak poseduje 167 soba, balsku dvoranu, dvorište i vrt sa lavirintom u obliku čička. Prava je atrakcija, posebno u periodu od aprila do početka avgusta kada je cela raskoš zamka otvorena za posetioce uz ulaznice. Na širem imanju postoji i oko 80 stambenih objekata, hidroelektrana, mogućnosti za lov na jelene i tetrebe, kao i teren za golf.
Nakon pandemije Covid-19 ovi neobični spomenici počeli su da se pojavljuju na društvenim mrežama i postajali su sve više popularni.
Glavno pitanje je zašto su napravljeni?
Prema rečima profesora škotske istorije sa Univerziteta u Edinburgu, Evena Kamerona, većinu je naručila kraljica Viktorija kako bi obeležila važne događaje u životima svoje porodice, uključujući brakove svoje devetoro dece. Spomenici su posvećeni princu Albertu Edvardu, princezi Alis, princu Arturu i princezi Beatris, formirajući neku vrstu porodične mape kroz šumska brda.
„Spomenik princeze Luise ima jednu od najzanimljivijih priča”, rekao je Kameron, čija se istraživanja bave istorijom Škotske od 1700-ih. „Ona je bila šesto dete i četvrta ćerka, a udala se za Džona Kembela, što je dodatno učvrstilo porodične veze s Highlandsom, što je kraljici Viktoriji bilo izuzetno važno. Postoji izvesna ironija u tome da je potomak dinastije Hanover bio tako opčinjen ovom romantičnom predstavom Škotske.“
Još jedan spomenik podignut je nakon smrti princa Alberta u decembru 1861. To je najveći spomen-kamen na imanju, u obliku piramide od granita. Sakriven na vrhu brda Craig an Lurachain, s neverovatnim pogledom na Nacionalni park Cairngorms, zahteva najviše truda da bi se do njega stiglo, i danas se često naziva "Velika piramida Škotske", objašnjava Gordon Kesli, poznati heraldičar i bivši novinar zainteresovan za mitove i legende severoistočne Škotske.
„Spomenici su fantastičan i neočekivan dodatak imanju. Apsolutno su intrigantni, jer svaki ima svoju priču i jedinstveni dizajn, ne čudi me što sve više posetilaca želi da ih pronađe. Njihove legende zaslužuju da budu ispričane," rekao je Kesli.
Mnogi ne znaju da su spomenici zamalo završili na nekom drugom mestu. Sredinom 1800-ih, kraljica Viktorija i princ Albert posetili su više imanja pre nego što su se odlučili za Balmoral. U jednom trenutku čak su razmatrali da kupe imanje Ardverikie, koje gleda na jezero Loch Laggan na zapadu planinskog venca Cairngorms. Prema mišljenju Kamerona, ono im je možda bilo previše nepristupačno, čak i za Škotsku. Na kraju odluka je pala na zamak Balmoral. Najpre je uzet pod zakup 1848. godine, a cela imovina je otkupljena četiri godine kasnije.
„Balmoral je bio daleko, ali ne previše“, objasnio je Kameron. „Imao je sve: surovi pejzaž Highlandsa, reku Dee i planine, a kraljica je bila očarana tom slikom o Škotskoj. Balmoral je za nju bio veoma koristan, pogotovo nakon Albertove smrti 1861. Imanje joj je pružilo utočište od sveta.“
Potraga za spomenicima jeste putovanje u prošlost kao i u samu ideju Škotske onako kako su je oblikovali viktorijanski ideali. Kraljica Viktorija bila je zaslužna za ono što je nazvano „balmoralizacija“ Highlandsa, i kako kaže Kameron, ta ideja i dalje živi u svesti mnogih koji posećuju ovaj kraj.
U zemlji koja obiluje drevnim kamenjem, neolitskim lokalitetima i tajanstvenim istorijama, ovaj viktorijanski spomenik i dalje izaziva divljenje. Prilaziti njemu kao i ostalim spomenicima, peške, sam i u tišini, dok ti društvo prave zujanje insekata i pesma ptica, dodatno pojačava njihovu čaroliju.
(MONDO/BBC)
