Svaki američki predsednik od Ronalda Regana do danas pokušao je da se sprijatelji s Kremljom. Svaki od tih pokušaja završio je frustracijom i neuspehom. Donald Tramp, izgleda, ide istim putem. Umesto godina pokornog naivnog pristupa, sada je došlo do oštre osude Vladimira Putina zbog njegove dvoličnosti, piše Edvard Lukas, britanski novinar, stručnjak za bezbednost i autor nekoliko knjiga.
Novi entuzijazam NATO-a spasao je, barem za sada, katastrofalni raspad transatlantske bezbednosti. Dozvoljavanje evropskim zemljama da kupuju oružje za Ukrajinu (mada su detalji o vremenu, količini i drugim uslovima uglavnom neprecizni) pruža ključnu nadu za branioce te zemlje. Ali ni to neće promeniti ishod rata, navodi Lukas.
"Mediji i politička javnost među saveznicima i pristalicama s pravom su isticali hrabrost, domišljatost i solidarnost Ukrajinaca. Međutim, prečesto potcenjujemo sposobnost agresora da uči iz svojih grešaka. Ruski pristup ratovanju možda nije efikasan u zapadnom smislu - nekompetencija i rasipništvo su zapanjujući. Ipak, on i dalje može biti efikasan", naglasio je Lukas i dodao:
"Nova analiza Džona Formana, bivšeg britanskog vojnog atašea u Moskvi, koju je uradio za 'New Eurasian Strategies Centre', ističe kako se Rusija nosi sa ogromnim problemima sa kojima se suočava. Istina je da je vojni moral nizak, doktrina zastarela, rukovodstvo slabo, logistika jadna, a donošenje odluka previše centralizovano. Vladari Rusije, čije je razmišljanje oblikovala ogromna geografija njihove zemlje, koriste jeftine i obilne resurse, zemlju, ljude i opremu, na način koji je nama raskalašan. Ali to nije važno ako se posao obavi. Ono što je bitno jeste dostupnost i nemilosrdna upotreba mase i vatrene moći, naročito u bombardovanju civilnih ciljeva dronovima i klizajućim bombama. Kada jedan resurs ponestane, oni pronađu drugi; kod kuće (regrutovanjem zatvorenika) ili u inostranstvu (Kina, Iran, Severna Koreja)", istakao je.
Lukas dalje navodi da se ukrajinski branioci bore časno. Motivisani su i uglavnom bolje vođeni. Ali su brojčano i u vatrenoj moći nadjačani, i to, ukoliko ne dođe do odlučne spoljne intervencije, na kraju odlučuje.
"Trampove nejasne pretnje sekundarnim sankcijama za 50 dana (izuzetno dug i velikodušan rok) možda jesu iskrene. Ali ni one neće promeniti igru. Već su usporile mnogo oštriji i delotvorniji paket sankcija koji je predložio Kongres. Takođe, nema naznaka da će druge zapadne zemlje preduzeti stvarne efikasne mere: poput zaplene zamrznute ruske imovine ili davanja Ukrajini oružja potrebnog da uništi svoje mučitelje. NATO ne želi da Ukrajina izgubi. Ali ako nije spreman ni da joj omogući pobedu, neizbežan rezultat biće neka vrsta haotičnog zastoja, sa ili bez formalnog prekida vatre ili pregovora o miru. To možda kratkoročno donosi mir, ali ostavlja Rusiji inicijativu - da se vrati po još u Ukrajinu ili da pažnju usmeri drugde", navodi Lukas.
Zatim se osvrće na knjigu "Novi totalni rat" koju je napisao Bob Sili:
"Ovde Silijeva knjiga pogađa suštinu. Kao bivši vojnik i novinar, pre nego što je proveo sedam godina u parlamentu i stekao doktorat iz proučavanja ruskih ratova, on tvrdi da je Ukrajina vojni centar šireg sukoba. Kremlj takođe želi da podeli, demorališe i na kraju pobedi NATO. Unutar Rusije, militaristička propaganda učvršćuje političku i ekonomsku moć režima. 'Rusija je zemlja ratnika i nikada nije znala kako da živi van stanja rata. Ratovanje je u genima Rusa,' rekao je prošlog meseca za francuske novinare zagovornik tvrde politike Kremlja Sergej Karaganov. On se zalaže za nuklearni sukob koji bi obezbedio brzu rusku pobedu u Ukrajini. Ratove na kraju vode nacije, a ne vojske. Rusi su spremni na rizik i žrtve u onome što vide kao borbu za nacionalni opstanak. Mi nismo", navodi.
Lukas naglašava da Sili nije prvi koji upozorava na ovu opasnost (britanski bivši zvaničnik za odbranu Kir Džajls pisao je slično), ali da je Sili svoju argumentaciju pojačao živopisnim izveštajima sa ukrajinskog fronta, gde ističe vojnu revoluciju od početka pune invazije 2022. godine. Tenkovi i ratni brodovi, koji još uvek dominiraju zapadnim vojnim budžetima i strategijama, izgledaju kao dinosauri u eri jeftinih jata dronova koji sve više (a uskoro potpuno) koriste automatizovane sisteme za navigaciju i ciljane napade.
"Ruske vojne reforme imaju svoje probleme i ograničenja. Ali Putinovi prioriteti su jačanje nuklearnog arsenala (važnog za pokazivanje mišića) i modernizacija konvencionalnih snaga, sa posebnim naglaskom na bespilotne sisteme - kao i na rakete dugog dometa, protiv kojih su naše odbrane izuzetno slabe. Većina stručnjaka smatra da će puna rekonstrukcija ruskih oružanih snaga trajati deceniju, do kada će tromi program ponovnog naoružavanja evropskog NATO-a možda konačno biti u punom jeku. Sa ekonomijom veličine italijanske, Rusija, najverovatnije tada pod upravom Putinovih naslednika, sigurno neće želeti direktni sukob. Ali će naći druge, ranije načine da pravi probleme", smatra Lukas i dodaje:
"I kod kuće i u inostranstvu, Rusija je oživela i modernizovala sovjetske prljave trikove. Kombinuje stvarne likvidacije sa likvidacijom ugleda, koristeći deepfake tehnologiju i ukradene podatke. Integrisala je svaki element državne moći iza svojih ciljeva, koristeći kombinaciju novca, propagande, tužbi i nasilja, što većinu zapadnih zemalja ostavlja zbunjenim i onesposobljenim. Ove pretnje su nejasne i sve brojnije. Kohezija NATO-a zavisi od klimavih političkih prilika u Evropi i od promenljivog čoveka u Beloj kući. Naša odbrana (vojna i nevnojna) je u rasulu. A nemamo ni volju za odvraćanjem. Nemojte da vam to pokvari odmor", završio je Lukas svoju analizu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj