U Indo-Pacifiku je u toku operacija "Visoki jarbol", u kojoj britanska borbena grupa CSG25, sastavljena od nosača aviona HMS Prince of Wales i niza drugih plovila, izvodi vojne vežbe sa 12 saveznika, uključujući i članice NATO-a. Međutim, čini se da određeni krugovi u Pentagonu nisu u potpunosti zadovoljni prisustvom tako snažnog neameričkog pomorskog entiteta u Južnoj Aziji u ovom trenutku.
Posebno se ističe Elbridž Kolbi, koji određuje politiku centra američke vojne moći. Prema izveštajima više medija, upravo je on doneo odluku da se obustavi slanje oružja Ukrajini, nakon što je, kao šef komisije za procenu stanja američkog arsenala, zaključio da Americi počinju da nedostaju vrste naoružanja koje se tamo šalju, a koje bi mogle biti ključne u eventualnom sukobu s Kinom. Zatim je takav memorandum poslao ministru odbrane Peteru Hegsetu.
Po sopstvenom priznanju, čak ni Donald Tramp nije znao za njegovu odluku, a vrlo je verovatno da čak ni Marko Rubio, šef Stejt departmenta, nije bio svestan toga. Kolbi i krugovi kojima pripada bi više voleli da ceo teret naoružavanja Ukrajine snose evropski saveznici, što i dalje uključuje Veliku Britaniju, iako ona više nije deo EU.
Isto važi i za posetu britanske delegacije Vašingtonu, za koju je objavljeno da je britanska borbena grupa na putu ka Indokini, Kolbi je imao grub komentar.
"Da li je kasno da ih opozovete? Jer mi vas ne želimo tamo", navodno je rekao Kolbi, prema svedočenju izvora koje su citirali zapadni mediji koji izveštavaju o situaciji. Kolbi je već izazvao kontroverze u odnosima sa Japanom kada je javno zahtevao na proleće da zemlja što pre poveća svoje vojne izdatke na tri procenta BDP-a, razljutivši japanskog premijera Šigerua Išibu.
Da bi onda taj broj i povećao na pet posto, što je izazvalo otkazivanje sastanka američkih ministara odbrane i spoljnih poslova, Pita Hegseta i Marka Rubija, sa njihovim japanskim kolegama. Iako se mnogi u Vašingtonu pitaju "pa ko je sada ovaj čovek", nikako se ne radi o nekom bezveznom liku kakvih je bilo nekoliko u Trampovom prvom mandatu. Kolbi ima duboke porodične veze sa spoljnopolitičkim establišmentom preko svog dede, bivšeg direktora CIA Vilijama Kolbija.
Bridž, kako ga zovu u Vašingtonu, pohađao je školu u Japanu, gde je njegov otac radio za investicionu banku, pre nego što je diplomirao na Univerzitetu Harvard, koji je poslednjih meseci bio pod intenzivnim pritiskom Trampove administracije. Pentagon je, verovatno takođe na Kolbijev zahtev, naložio i reviziju sporazuma AUKUS.
Podsećamo da je ovaj projekat, u okviru kojeg bi Australija obnovila svoju podmorničku flotu prvenstveno polovnim američkim podmornicama, a zatim u budućnosti razvila potpuno novu uz učešće Velike Britanije, počeo otkazivanjem ugovora o kupovini 12 francuskih podmornica vrednih 56 milijardi evra. Šta Pentagon podrazumeva pod "revizijom" nije sasvim sigurno, ali citirani izvori kažu da ova revizija sigurno neće biti završena mesecima.
Neki u Australiji su sa olakšanjem dočekali vest, jer ovaj sporazum omogućava američkoj mornarici da koristi australijske luke u potencijalnom sukobu u tom području. Za neke australijske analitičare, ovo bi značilo jasan gubitak suvereniteta, a sporazum je ionako zaključen u drugom vremenu i geopolitičkim okolnostima. Zato je dobro da on bude pauziran. Na primer, Piter Vargeze, bivši australijski ministar spoljnih poslova i trgovine, polaže velike nade u Ebridža Kolbija.
"Nadam se da će Elbridž Kolbi potopiti AUKUS za Australiju. SAD bi možda ipak mogle da nas spasu od nas samih dodavanjem uslova sporazumu o nuklearnim podmornicama koje nijedna australijska vlada ne bi mogla da prihvati", napisao je u kolumni u Australijan Fajnenšel Reviju.
Ali SAD žele od svojih indo-pacifičkih saveznika isto što i od evropskih, da kupuju američko oružje i koriste ga ili za naoružavanje Ukrajine ili sebe, kao u slučaju Japana i Australije, kojima je predloženo Partnerstvo za indo-pacifičku industrijsku otpornost, što je u osnovi forum 14 zemalja čije će industrije raditi u svrhu odbrane zasnovane na američkim resursima i sistemima.
Izgleda da Francuska i Italija nisu pristale na ideju plaćanja naoružavanja Ukrajine, a to je upravo zato što Emanuel Makron smatra da je bolje uložiti taj novac u jačanje evropske odbrambene industrije, koja bi zatim prodavala oružje Ukrajini. Ništa čudno, sama Francuska ima jaku odbrambenu industriju, a njen uticaj u trenutnom sastavu Evropske komisije je znatno smanjen, praktično ne postoji iako je ta zemlja jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji.
Dodatni razlog je ekonomska situacija gde i sama Francuska ima budžetskih problema. To je takođe glavni razlog za donekle iznenađujući stav Italije, koja bi radije ulagala novac u razvoj raznih tehnoloških sistema, od kojih je jedan protivvazdušni sistem SAMP/T koji se već isporučuje Ukrajini. Čini se da je pod pritiskom evropskih saveznika Donald Tramp na putu da izgubi onog koji je delovao najjače, a to je italijanska premijerka Đorđa Meloni. I nije sasvim sigurno pod kojim uslovima će Italija dozvoliti tranzit američke opreme u Ukrajinu preko svojih luka kada jednom počne.
Čitava priča je takođe iznela na videlo jednu staru ideju koja bi mogla postati zaista aktuelna. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je mišljenja da naoružavanje Ukrajine ne bi trebalo da plaćaju evropski poreski obveznici.
"Pitao sam svoje kolege ministre spoljnih poslova: Ko bi trebalo da plati američku opremu? Da li bi to trebalo da budu evropski poreski obveznici ili, po mom mišljenju, agresor bi trebao da plati za to koristeći svoja zamrznuta sredstva?", rekao je Sikorski nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU, a prenela ga je poljska agencija PAP. Tako bi se moglo desiti da Rusi sami plaćaju za oružje kojim će se napadati - Rusi.
BONUS VIDEO:
