Živahni tapas barovi i divlji festivali na otvorenom privlače brojne turiste u Španiju, ali meštani su siti buke.
"Jedino što nas razlikuje od drugih zemalja je to što smo bučniji“, nedavno je napisao španski pisac Ignasio Pejro u dnevnim novinama El Pais.
"Imamo reči za zabavu... koliko i Eskimi za sneg“, našalio se.
Kada stranci prvi put uđu u prepun španski bar, često zamenjuju zaglušujuću buku sa tučom. Gradovi su još bučniji leti kada vrućina tera veseljake na ulice i terase barova, sa festivalima svetaca zaštitnika i paradama ponosa praćenim zvučnim sistemima i vatrometom.
U istorijskim delovima Madrida, Barselone i Valensije, gde mnogim domovima nedostaje klima uređaj, a otvaranje prozora je jedina opcija za hlađenje, dobro se naspavati je nemoguća misija. Iznervirani Toni Fernandez, koji već 15 godina živi preko puta bara u madridskom kvartu Čueka, poznatom po zabavama, to veoma dobro zna.
"Ako imate lagan san, ovo je nemoguće“, rekao je frizer za AFP, dodajući da sanja o selidbi.
Oni koji se protive kakofoniji etiketirani su kao "antisocijalni, preosetljivi“, kaže Jomara Garsija , advokatica i predsednica udruženja "Advokati protiv buke“.
"Pravo na ličnu privatnost, nepovredivost doma, obično nazvano pravom na odmor... je pravo koje ima prednost“ nad "pogrešno imenovanim pravom na slobodno vreme“, rekao je Garsija.
Ovo poslednje "nije osnovno pravo“, naglasila je.
"Ovo je Španija." Pravne mere zbog buke sada se protežu daleko izvan advokatskih kancelarija i dovele su do formiranja udruženja za borbu protiv buke širom zemlje.
Koncerti na Bernabeuu, domaćem stadionu Real Madrida, suspendovani su nakon žalbi stanovnika, dok su tereni posvećeni popularnom sportu padel i festivali svetaca zaštitnika takođe izazvali gnev. Žalbe su se odnosile čak i na školska igrališta u Barseloni, što je navelo regionalni parlament Katalonije da ih proglasi izuzetim od propisa o buci.
Madridski Centar tišine, kojim upravlja katolički dominikanski red, nudi oazu mira za oko 50 korisnika nedeljno usred vreve španske prestonice. Mesto je smatrano neobičnim kada je otvoreno 2011. godine, ali sada "postoji širok spektar prostora za povlačenje, tišinu, meditaciju“, rekla je direktorka Elena Ernandez Martin za AFP .
Ana Kristina Ripol , profesorka filozofije koja nalazi utočište u centru, veruje da se stavovi prema buci u Španiji nisu mnogo promenili. "Ne mislim da postoji ikakva svest“, rekla je Ripol (59), sećajući se kako su se neki korisnici metroa „naljutili“ kada ih je zamolila da smanje muziku koja je odjekivala sa njihovih mobilnih telefona.
"Postoje čak i ljudi koji vam kažu: 'Ovo je Španija'“, rekla je.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji.hr/MONDO)
