Godina je 2003. Njujorški bogataš Džefri Epštajn, za koga se tada nije znalo da je podvodio maloletne prostitutke na svom privatnom ostrvu (za šta je osuđen samo nekoliko godina kasnije, 2006. godine, nakon što je priznao krivicu u zamenu za nagodbu), slavio je svoj 50. rođendan. Njegova asistentkinja Gislen Maksvel, kasnije takođe optužena u ovom slučaju, želela je da iznenadi svog partnera jedinstvenim poklonom koji, uprkos svom bogatstvu, nije mogla sama da kupi. Kontaktirala je njegove najbliže prijatelje i saradnike u to vreme i zamolila ih da napišu Epštajnu lepe rođendanske čestitke.
Čestitke, koje je potom uvezala u kožni album i poklonila Epštajnu za rođendan, trenutno se nalaze na stolu lista „Volstrit žurnal“ .
"Srećan rođendan - želim ti još jednu lepu tajnu svakog dana. Donalde“, piše, pored siluete gole žene nacrtane markerom. Potpis aktuelne predsednice SAD je u predelu njenih genitalija.
Kao što se i očekivalo, Donald Tramp je odmah izjavio da je to laž i, u svom stilu, optužio "Volstrit žurnal" za „lažne vesti“ i zapretio njegovom vlasniku Rupertu Merdoku tužbom.
Međutim, govorimo o brendu koji možda ima najviše pravne i novinarske standarde na trenutnom globalnom tržištu, a iz ekskluzivnog članka se jasno može pročitati da je kožni album u njihovim rukama od početka nedelje. Drugim rečima, u eri kada mediji žude da prvi objave bombastične vesti koje će uticati na dinamiku globalne politike, uredništvo WSJ-a je odlučilo da stane na loptu, angažuje čitavu kompaniju pravnih stručnjaka i stručnjaka da utvrde tačnost dokaza i tek kada su bili sigurni da nema pravnih osnova za tužbu, da ekskluzivno objavi priču.
Pored reputacije, u pitanju je bila sudbina čitavih novina. Naime, ne samo da bi ih sudska nagodba za objavljivanje pompeznog lažnog sadržaja, figurativno rečeno, ogolila do donjeg veša, već bi nepovratno izgubile kredibilitet kod čitalaca, koji ih, uprkos objektivnim promenama u medijskom prostoru poslednjih godina, i dalje čvrsto drže u glavi.
Anonimni donator osetljivog sadržaja takođe je uzeo u obzir ove kriterijume i zato je izabrao WSJ kao publikaciju koja će moći ekskluzivno da ga objavi. Da ga je ponudio Njujork tajmsu, CNN-u ili Foks njuzu, možda bi zaradio etiketu „politički niski udarac“ i izgubio na težini.
Zašto je to važno?
Jer to ocrtava ozbiljnost situacije u kojoj se Donald Tramp našao poslednjih dana.
Prošlo je skoro dve nedelje otkako je državna tužiteljka Pam Bondi u pismu, koje je tokom kampanje obećala svojim glasačima iz MAGA, koji su slepo uvereni u teoriju da je Epštajn bio na čelu međunarodnog pedofilskog lanca u koji su umešane svetske sile (naravno, sve iz levičarskog ideološkog spektra), odlučila da zvanično zatvori istragu protiv Džefrija Epštajna, a interesovanje za slučaj neumoljivo i brzo raste.
Nakon što su Bondi, tadašnji direktor FBI-ja Kaš Patel i njegov zamenik Den Bongino mesecima tvrdili da poseduju dokaze koji bi šokirali ceo svet i potencijalno urušili globalnu ekonomiju, sva trojica su pre samo deset dana pokajano priznali da nema dokaza i da zatvaraju istragu.
Već sumnjivom vremenskom nizu, treba dodati i informaciju da je Ilon Mask u junu ove godine, tokom svoje melodramatične javne svađe sa bivšim najboljim prijateljem Donaldom Trampom, na svojoj X platformi optužio američkog predsednika da se njegovo ime nalazi u dosijeima o Džefriju Epštajnu.
"Zato nikada više nećete videti nikakve podatke o tom slučaju", upozorio ih je.
Činjenica da se punih deset dana interesovanje šire javnosti, a posebno pokreta MAGA, nije udaljilo od teme Džefrija Epštajna i spekulacija o motivima koji su naveli Trampove zvaničnike da zatvore istragu uprkos činjenici da je i dalje previše pitanja u vazduhu, sama po sebi je intrigantna.
Trampovo bizarno postupanje sa skandalom dodaje dodatnu dimenziju. Naime, čini se kao da mu je njegov PR tim dao eksplicitna uputstva kako da izgleda kao da ima nešto da krije, zbog čega čak i posmatrači koji su bili mlaki prema toj temi sada izgledaju kao da se ime američkog predsednika zaista nalazi na toj zloglasnoj listi i da on po svaku cenu želi da spreči javnost da sazna više o slučaju.
Treba odmah naglasiti da, uprkos svim intrigama ovog slučaja, vrlo verovatno nije reč o „najvećem pedofilskom skandalu u istoriji čovečanstva“, što je teza koju po prostranstvima interneta šire QAnon kanali, već je više nego verovatno da se radi o moćnim ljudima, toliko slepo uverenim u svoju nedodirljivost da su dovoljno hrabri da pređu granice zakona u potrazi za pohotom.
Nije nezamislivo da su demokrate, kao i republikanci, pa čak i sam Donald Tramp, koji je sam po sebi politički fenomen, našli svoje prste u problemu. To bi objasnilo zašto se ništa ne zna o slučaju, bez obzira na to koja je administracija na vlasti.
Međutim, javnost žudi za više informacija o slučaju, što bi moglo da motiviše medijske kuće da, u zamenu za vrtoglave honorare, traže uzbunjivače koji su godinama nailazili na pikantni „strogo poverljivi“ dokazni materijal, tim pre što je Maskov DOGE izbacio na ulicu brojne zaposlene u FBI-ju i Ministarstvu pravde, organima zaduženim za vođenje slučaja.
Gislejn Maksvel, koja služi zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina, takođe bi mogla da uđe u igru i već je preko svojih advokata nagovestila da bi želela da ispriča sve što zna o slučaju u zamenu za smanjenje zatvorske kazne.
Kao što to obično biva, što se više pokušava zataškati slučaj, više dokaza izbija na površinu.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO)
